За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 11. 12. 2023, Нема кажњених за убиства цивила у Паулин Двору ни након 32 године
Иако су протекле 32 године од када су припадници Хрватске војске у Паулин Двору код Осијека убили 17 српских и једног мађарског цивила, правосуђе Хрватске за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.…
РТ Балкан, 10. 12. 2023, Оклеветани Андрић: Антимуслиманско и великосрпско дело нобеловца – На данашњи дан
Од истакнутог заговорника мирног суживота супротстављених култура и цивилизација, до тога да се у његовом делу види књижевна подршка великосрпској идеологији – стваралаштво Иве Андрића нашло се на удару радикалних идеолошких интерпретација Зар није говор уметничких дела чистији и јаснији ако се не меша са живим гласом његовог ствараоца –…
Политика, 10.12.2023, Александра Зец као симбол страдања загребачких Срба
Спомен-плоча и пригодне речи изречене на месту страдања српске породице 32 године касније не могу променити утисак да су Хрватска и цео регион још увек миљама далеко од суочавања с прошлошћу На загребачком Сљемену, код планинарског дома „Адолфовац”, у четвртак је одржана комеморација и откривена спомен-плоча 12-годишњој Александри Зец и…
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Истина о Јасеновцу на архивским снимцима и у матичним књигама
Историчар Горан Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање Када би тимови стручњака кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, као што то од Хрватске…
РТ Балкан, 10. 12. 2023, На данашњи дан: Новосадски договор о језику из 1954 – највећи пораз српске филологије
На данашњи дан претежно српски и хрватски лингвисти усвојили су договор који није био дугог века, а којим је практично озваничен српско-хрватски језик Српско-хрватски је данас нешто попут оног хашког БХС-а (босанско-хрватско-српски), више политички конструкт него језик, одраз тежњи које су по најмање језичке и лингвистичке. Озваничен на данашњи дан…
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]
У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце. Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 7. 11. 2024, Два писма српског војника из ропства
Писма Ђорђа Вукосављевића, српског војника 12. пешадијског пука, родом из Крагујевца.
Вукосављевића је Немачка заробила у јесен 1915. и робовао је на северу, на холандско-немачкој граници. Умро је у Холандији чекајући на повратак у Србију, крајем 1918. године.
Прво писмо 25. октобар 1917. године
„Драга Лепа,
Ево ме данас ти се из дубоких осећаја јављам да сам жив и здрав. Данас ти јављам да сам у данашњи дан изашао и далеко отишао од куће, где сам тебе са ситном децом оставио и данаске су две године прохујале како вас никако не видим. За ове две године Лепа, ја не доби хрпу већ доб[...]
![РТС, 24. 1. 2023, Марија Јововић, ћерка човека који је убио Анту Павелића: Мој отац није био терориста [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11668-350x200-no.jpg)
РТС, 24. 1. 2023, Марија Јововић, ћерка човека који је убио Анту Павелића: Мој отац није био терориста [Видео]
Навршило се тачно 100 година од рођења Благоја Јововића, човека који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца у Другом светском рату, усташу Анту Павелића. О Благоју Јововићу у Јутарњем програму говоре његова ћерка, Марија Јововић и Стеван Костић, аутор документарног филма „Благоје Јововић и Анте Павелић – било једном у Аргентини“.
Документарни филм уредника РТС-а Стевана Костића, Благоје Јововић и Анте Павелић – било једном у Аргентини, овенчан признањем Удружења новинара Србије, први је открио детаље атентата на Анту Павелића који је извршио Благоје Јововић, 10. априла 19[...]
Политика, 28. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (3): Тежак живот ретких повратника у завичај
Српска села су опустошена, куће празне или порушене, већина становништва је заувек отишла
Окучани, Славонски Брод – Међу десетак хиљада Срба, већином повратника у Западну Славонију, највише је особа преко 60 година. Најснажнији утицај на очување њиховог идентитета имају Српска православна црква и Српско-културно друштво „Просвета” са одборима у више општина. Синиша Видаковић, председник „Просвете” у Окучанима, каже да двадесетак ученика српске националности у основној школи у овом месту већ 15 година похађа наставу по такозваном Це моделу који подразумева изучавање српског језика, културе и[...]
СРНА, 21. 8. 2023, Навршиле се 32 године од убиства српских цивила из цапрашких села
Навршиле су се 32 године од злочина хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ који су на данашњи дан посијали смрт у седам српских села и убили 15 цивила, а за то нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
У "Веритасу" наводе да су хрватске снаге у крвавом походу користиле транспортере са ознакама Југословенске народне армије /ЈНА/ и да су припадници МУП-а Хрватске и "зенги" ничим изазвани пуцали по становницима села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани.
"Убили су 15 цивила просјечне старости 48 година, а више десет[...]
РТРС, Срна, 1. 12. 2018, Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године
У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе.
Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара.
Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу.
"[...]
