За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam – 29.1.2012]
Да одмах кажем, има мало издавача чије књиге одишу љубављу. У те малобројне издаваче спада свакако и манастир Рукумија. Никад до сада нисмо имали милоснијег издавача него што је то манастир Рукумија. И то је једини издавач чије књиге у великом тиражу успевају да пређу најважнији пут, а то је…
Искра, 27. 1. 2024, Владимир Умељић: Холокауст, најстрашнији и најмасовнији злочин геноцида у историји човечанства
На злочин геноцида, највећи и најдрастичнији пораз хуманизма који познајемо, никада се не може довољно подсећати, не само ради пијетета у односу на невине жртве, већ и да се не би изгубио из вида императивни принцип профилаксе увек могућих понављања злочина – „Никад више!“ Сигурно, нико иоле трезвен и моралан…
Serbian Times, 27. 01. 2024, ТЕРОР У ХРВАТСКОЈ СЕ НАСТАВЉА: Србин (71) осуђен на 15 дана затвора због објаве на Фејсбуку [ФБ]
У уторак 23. јануара ове године книнска полиција привела је Србина Шпиру Рашковића (71) због прекршаја почињеног преко друштвене мреже фејсбук. како се наводи, он је “из мржње објављивао садржаје који вређају националне осећаје грађана РХ (фотографију на којој се налазе он и Веселин Шљиванчанин и фотографија једне младе дјевојке… РТРС, 27. 1. 2024, Обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора Силос
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело. Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели,…
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији. У већини писама… НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик – неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности. Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 12.5.2016, Ниш: „Наранџасте убице” враћале су се на место злочина
НИШКА СЕЋАЊА НА МАЈСКЕ ДАНЕ ПОД БОМБАМА 1999.
За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи
Ниш – Већ неколико дана Нишлије евоцирају сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије пре 17 година. Први пут на Ниш су авиони северне алијансе бацали, свим ратним и мирнодопским конвенцијама, забрањене за употребу касетне бомбе 7. маја 1999. У периоду од 11 до 11.30 часова на це[...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
Глас Српске, 14. 4. 2024, Јован Б. Душанић: Срби не морају измишљати прошлост
За свако друштво, и у свим временима, од изузетне важности је добро познавање сопствене историје, а то се посебно односи на мање народе у садашње време, када постају све гласније агресивне тврдње да треба да заборавимо нашу историју и да решавамо проблеме садашњости и гледамо у будућност.
Каже то у интервјуу за Глас Српске редовни универзитетски професор у пензији Јован Б. Душанић објашњавајући зашто је одлучио да напише књигу "Утемељивачи Републике Српске на прелазу из ХIХ у ХХ век", која ће бити представљена 18. априла у 18 часова у великој сали Академије наука и умјетности у Бањалуци.
Књи[...]
Глас Српске, СРНА, 31. 3. 2022, Којић: За страдале из Мркоњић Града правде нема ни после 26 година
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ни 26 година од отварања масовне гробнице са 181 српском жртвом у Мркоњић Граду лицу правде нису приведени извршиоци и наредбодавци овог злочина.
"У једној од најмасовнијих гробница у Мркоњић Граду, према налазима патолога Зорана Станковића, на лешевима који су били везани евидентиране су повреде тупим предметима у предјелу главе, што само по себи указује да је овдје почињен стравичан ратни злочин над Србима", рекао је Којић Срни.
Којић је подсјетио да је напад на Мркоњић Г[...]
СРНА, 25.5.2018, Горажде: Пронађени посмртни остаци породице Вукашиновић
САРАЈЕВО, 25. МАЈА /СРНА/ - Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили припадници такозване Армије БиХ.
Перишић је рекао да је ексхумацији вршена 22. и 23 маја.
"С обзиром на локацију гдје су посмртни остаци пронађени, огромна је вјероватноћа да је ријеч о Милошу, Јованки и Грозди Вукашиновић који су нестали након напада такозване Армије БиХ", рекао је Пери[...]
