За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Саборник.рс, 21. 1. 2024, Комеморација проф. Србољубу Живановићу у САНУ – Најава
Поштовани читаоци, од стране „Института Дијана Будисављевић“ у нашу редакцију стигло је обавештење о комеморацији поводом упокојења професора Србољуба Живановића у САНУ, које у целини преносимо… † † † Поштовани, Поводом упокојења академика Србољуба Живановића, Институт Диана Будисављевић организује комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у…
Политика, 21. 1, 2024, Власт у Приштини се понаша као да су Срби давно нестали народ
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СТВАРАЊЕ ЛАЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА Живојин Ракочевић „Ви, Срби, морате да прихватите реалност. Ми, Французи у Алжиру, то нисмо урадили и јако смо лоше прошли”, говорио је некадашњи командант Кфора на Косову и Метохији, француски генерал Марсел Валентен. „Извините, генерале, да ли је Нотр Дам у Алжиру?”, питао је…
РТРС, Срна, 21. 1. 2024, Прошла је 31 година од некажњеног злочина над Србима у акцији „Масленица“
Од 348 српских жртава, убијених у акцији „Масленица“ и агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине прије 31 годину, до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11 особа, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Међу жртвама хрватске агресије су 34 жене,…
Политика, 21. 1. 2024, Удруга за обнову Павелићеве ХПЦ
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СТВАРАЊЕ ЛАЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА Специјално за „Политику” – Саша Косановић Загреб – Православни Бадњак у селу Дицмо у Цетинској Крајини. Верници, окупљени око протојереја Милана Кадијевића, који је за ту прилику дошао из Сплита, пале бадњак. Славе Рођење Христово. Леп народни обичај наставља се упркос чињеници да је…
Политика, 20. 1. 2024, Албанци заузели и Хвостанску Богородицу
Ограђено и поравнато земљиште где је био манастир и цркве из шестог века Косовска Митровица – Да Приштина не стаје у свом походу како би избрисала верски и културни идентитет српског народа на Косову и Метохији, жестоко ударајући и отимајући објекте Српске православне цркве (СПЦ), представљајући их као своје, а… Вести онлајн, 20. 1. 2024, Валаванидис: Депеша број 0971 – Света столица ‘de facto’ признала независност Косова…
Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, оцењује у интервјуу за “Вести” да су у нападе на православне цркве широм света укључене и најмоћније обавештајне службе, а да је основни циљ слабљење јединства православља зато што је оно последња брана у очувању традиционалних вредности: вере, породице, отаџбине и… Не заборављамо – Памтимо
![Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13442-350x200-no.jpg)
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ.
У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана Dornijer Do-22 Поморског ваздухопловства за лет. Примирје је ступило на снагу претходног дана. Обриси ратног пораза Краљевине Југославије су се видели на свим странама. Међутим, у овој хидропланској јединици, која је претходних дана извршавала ратне задатке широм јужног Јадрана, донета ј[...]
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 31 годину од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општине, Борачке и Организације породиц[...]
Herceg.tv, Радио Невестиње, 21. 6. 2020, Сјећање на часног официра и српске јунаке на Трусини
Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца данас је на Трусини обиљежено 79 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.
Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина Невесиње и Берковићи, Општинске борачке органи[...]
СРНА, 21. 7. 2016, Како је мучен и убијен митрополит Петар (Зимоњић)
Врхунац усташког иживљавања услиједио је по митрополитовом доласку у казнионицу Окружног суда у Госпићу, гдје је митрополит спавао на земљи, морао носити цјепанице на голим леђима, чистити двориште и клозете, уз непрестано понижавање највулгарнијим ријечима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Навршава се 75 година од када је усташка власт Независне Државе Хрватске /НДХ/ у првим мјесецима окупације БиХ 1941. године, убила девет од 106 свештеника Митрополије дабробосанске, укључујући митрополита дабробосанског Петра Зимоњића.
Остало православно свештенство је, са породицама, похапшено и прот[...]
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина - Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Је[...]
