За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 10. 11. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Конвертитско успење и суноврат – Огледи из омилитике
Ако су Хрвати школски пример политичког конвертитства, други пример форсирања секундарне, као једине, биографије посебно уочавамо у пројекту „Случај Сребреница“. Стереотип: муслимани – жртве, Срби – џелати, глобалисти су доследно градирали, не допуштајући објективније сагледавање процеса одумирања Југославије и изазвану трагедију сукобљених страна. Унапред исписан сценарио није допуштао да се… Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства – Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана. Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље… РТРС, Епархија далматинска, 9. 11. 2023, Православне светиње у Далмацији оскрнављене усташким симболима [FB]
На улазу у гробље у далматинском селу Брибир и на црквеној огради у Равнокотарској парохији исписани су графити са усташком симболиком, објавила је Епархија далматинска. – Баш када смо се порадовали да су се истрошиле поруке у виду графита упућене православним Србима од непознатих лица са усташким претећим синтагмама и…
ИН4С, Опанак, 9. 11. 2023, Најпотреснија пјесма Јована Дучића: Дуго времена забрањена
Извештаје о усташким покољима Хрвата и муслимана над Србима Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма Врбас. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, у…
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација „Новембар – мјесец дугих ножева“, поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења…
РТ Балкан, 8. 11. 2023, Застава „велике Албаније“ и срамна карта: Отворен музеј ОВК у Македонији [Twitter]
Албанци у Северној Македонији настављају са провокацијама и ни мало не крију своје претензије на стварање државе која би прекршила међународно право Након што је у августу Аљбин Курти „проглашен за председника свих Албанаца“ на скупу у Тетову, уз заставу и химну републике Албаније, с развијеном заставом „велике Албаније“ међу…
Не заборављамо – Памтимо
GvozdeniPuk.rs, 7. 1. 2023, Дарко Николић: Чудесни Србин за кога многи данашњи Срби нису ни чули - Милош Васић
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули.
Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој, а ни о Србима. А ми, ето, постасмо такви да више од 90% данашњих потомака оних славних јунака из Великог рата, не зна ко је тај Милош Васић коме Британци тако кличу.
Фотографија је настала 25. децембра 1916. године по старом календару. На православни Божић. (Да, православци и даље славе Божић 25. децембр[...]
РТРС, Срна, 9.5.2017, Сјећање на Србе убијене у оџачким логорима
У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас ће бити обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета; 1.294 српскa цивилa.
Сјећање на дан када су Срби са подручја општине Оџак заточени у логоре у основну школу и фабрику "Стролит" у том граду организује Удружење логораша "Оџак '92".
Програмом обиљежавања у 13.00 часова предвиђен је пријем за званице у згради локалне самоуправе у Вукосављу, а у 13.30 часова полагање вијенаца на спомен-обиљежје Србима који нису прежи[...]
Српски меморијал, 2. 6. 2025, Александар Динчић: Страдање српских школа и учитеља у Јужној Србији за време окупације (1915-1918)
ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ ПО УСПОСТАВЉАЊУ ВОЈНО-ИНСПЕКЦИЈСКЕ ОБЛАСТИ „МОРАВА“ И „МАКЕДОНИЈА“
Крајем новембра 1915. године удружене бугарско-немачко-аустроугарске снаге завршиле су операције против српске војске на Косову и Метохији, потисли је у Македонију где су у децембру наставили Бугари да је потискују. Тиме су борбе у Јужној Србији и Македонији биле окончане. Започео је трогодишњи период непријатељске окупације.
Бугарска је наређењем главног заповедника генерала Николе Жекова од 17/30. новембра 1915. године, окупиране области поделила на две војно-управне целине: војно-инспекцијска обл[...]
![Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10358-350x200-no.jpg)
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек.
Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије.
Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Манастир је изграђен на мјесту гдје је некада постојао манастир из XIII вијека. Предање говори да је овај манастир грађен у исто вријеме када и манастир Ловница код Шековића.
Манастир је удаљен 13 километара од Прибој[...]
СРНА, 27.9.2021, Служен помен Војводи Недељку Видаковићу
ТРЕБИЊЕ, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Tребињу је данас код споменика команданту Бобанске чете Недељку Видаковићу служен помен, чиме је обиљежено 27 година од његове погибије.
Цвијеће су код споменика положиле делегације Бобанске чете, Града Tребиња, коју је предводио предсједник градске Скупштине Драгослав Бањак, Борачке организације, Гусларског друштва "Војвода Недељко Видаковић" и Основне школе "Вук Караџић".
Драган Ристић Бели, који је након Видаковића преузео команду над Бобанском четом, рекао је да се никада неће заборавити погибија војводе Видаковића и његових сабораца Драгана Слијепче[...]
