За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26. 9. 2023, Документарно сећање на хероину Милунку Савић
„Многа српска огњишта угасила би се да није било храбрих и одважних жена током ратова. Нису све носиле униформу, али су дале немерљив допринос своме роду и домовини”, казао је др Видоје Голубовић представљајући књигу „Милунка Савић – витез Карађорђеве звезде и Легије части” коју је написао са Новицом Пешићем…
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан. Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао… Политика, 26. 9. 2023, Саво Штрбац: Бранка и њена деца
Пре неколико дана Бранка је добила решење из Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом Града Загреба којим се “одбија са захтевом за признавањем статуса члана породице особе умрле у Домовинском рату и права на породичну инвалиднину по детету Милану Гагић”. У образложењу решења се наводи…
ИН4С, Светигора, 26. 9. 2023, На данашњи дан 1371: Маричка битка
На данашњи дан 1371. године у бици на ријеци Марици, код Черномена, Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. Била је то једна од важнијих битака у турском походу на Балкан. О самом току битке данас се мало зна. На…
СРНА, 25. 9. 2023, Пронађено десетак преживјелих са списка Диане Будисављевић
Са списка Диане Будисављевић који садржи имена око 5.800 српске дјеце спасене из логора смрти Независне Државе Хрватске до сада је пронађено десетак њих који су још живи, рекао је Срни директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић. „Њих, разумљиво, нема много. Њих је десетак, за сада, који су…
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице. Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 16.1.2018, Скелани: Сјећање на 69 Срба - жртава Насера Орића
У Скеланима је обиљежено 25 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године. Парастос код Централног споменика служен је за убијене тога дана, али и за свих 305 жртава које су у Скеланима страдале током одбрамбено-отаџбинског рата.
Припадници 28. дивизије тзв. Армије РБиХ у Скеланима нису имали милости, убијали су редом. Убијено је за неколико сати 69 становника, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима су и дјеца. Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким затворима.
На дринском мосту је, према свједочењима п[...]
РТ Балкан, 18. 8. 2023, Суђење вођама ОВК: Потресно сведочење Драгице Божанић којој су у дану убили мужа и сина
У тешком, тужном сведочењу о страдању своје породице, Драгица Божанић којој је ОВК убила мужа и сина од 16 година, рекла је да су јој, кад су јој одвели сина „однели пола срца“ и да ће тако бити до њеног последњег даха
Пред већем Специјалног суда у Хагу, у поступку против команданата тзв. ОВК Хашима Тачија, Кадри Весељија и Реџепа Сељимија почело је сведочење Драгице Божанић којој су 17. јула 1998. године у селу Оптеруша на КиМ отети, а неколико дана касније, и убијени супруг Младен и малолетни син Немања, као и више блиских рођака.
Божанић је пред судом испричала да је после напада ОВК [...]
![РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Пуповац: Јадовно - почетна етапа геноцида [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20931-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Пуповац: Јадовно - почетна етапа геноцида [Мапа]
Срби и Јевреји су у НДХ демонизовани и стигматизовани, а њихово довођење у усташки концентрациони логор Јадовно била је почетна етапа геноцида, рекао је данас на комеморацији у Јадовну предсједник Српско народног вијећа Милорад Пуповац.
- И Чачић-Драга и Слана, исто као и Млака, Уштица, Градина и Јасеновац трајно су обиљежје НДХ. Обиљежје непојмљиве мржње и непојмљивог злочина - нагласио је Пуповац на комеморацији жртавама усташког концентрационог логора из система Госпић-Јадовно-Паг.
Пуповац је истакао да НДХ није била простор за живот Срба, Рома и Хрвата антифашиста, преносе хрватски м[...]
Вечерње новости, 12.4.2021, Бесмртни јунаци са монитора Драва: Пре 80 година, група официра и војника на Дунаву, али и на Јадранском мору отишла у незаборав
Тог 12. априла 1941. године, недалеко од Челарева, на 1287. километру Дунава, док је снежило са неба, на монитор "Драва" обрушавале су се немачке "штуке". На палуби су остали да леже погинули морнари, наоколо су пливали рањени, на јарболу се вијорила изрешетана ратна застава, а испод ње стајао је командант брода поздрављајући је, као симбол брода и слободе своје земље. Био је то Александар Берић, легендарни командант монитора "Драва".
Сведочи овако адмирал Бошко Антић, аутор књиге Бесмртни монитор Драва, који описује догађаје од пре 80 година током Априлског рата у Југославији. Антић, који [...]
РТ Балкан, 22. 3. 2024, Годишњица злочина у Старом Броду: Девојке скакале у ледену Дрину само да не падну усташама у руке
Матија Бећковић једном је за Стари Брод рекао да је то "Титаник" за који нико не зна, иако је, како је казао, "у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет"
Данас, на Младенце, 22. марта, обележава се осамдесетдруга годишњица страшног злочина у Старом Броду испод Вишеграда, када су усташе Јуре Францетића сустигли српски збег и на обали реке побили више од 6.000 људи.
На Дрини, у Старом Броду, тек пре 15-так година подигнут је споменик побијеној нејачи, подсећање, наук онима који брзо заборављају:
"У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада [...]
