За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, 3. 11. 2023, Милан Благојевић: Заштита суверенитета државе у пракси Међународног суда правде
Колико суверенитет државе чланице Уједињених нација (УН) није само гола правна норма садржана у Повељи УН, већ колико је она као најважније императивно начело међународног права заштићено и у правној стварности, најбоље доказује пракса Међународног суда правде. У наставку дајем преглед те праксе, кроз примјере двије пресуде и два савјетодавна…
СРНА, 6. 11. 2023, Монструозни злочин над Србима на Глођанском брду и даље некажњен
На Глођанском брду код Зворника данас је обиљежена 31 година од злочина над 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп начин убили припадници такозване Армије БиХ. На мјесту страдања српских војника мјесно свештенство је служило парастос, док су на спомен-плочу положени вијенци. Помоћник министра…
РТС, Royalfamily, 4. 11. 2023, Служен помен жртвама комунистичког режима у Београду
У Лисичјем потоку у Београду служен је помен жртвама комунистичког режима у Београду. Помен је служен код недавно откривеног споменика жртвама код Краљеве чесме, која је у сарадњи са Градом Београдом, надлежним институцијама и Спомен парком „Краљева чесма“ рестауирана ове године. За свега неколико месеци комунисти су стрељали више од…
Вести, 4. 11. 2023, Сина ми одвели, стан отели
У Специјализованом већу Косова у Хагу на суђењу Хашиму Тачију, вођи некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова, сведок Предраг Дедић је рекао да је и његов син киднапован и убијен, али и да је био принуђен да прода свој стан. Затвор смрти Предраг Дедић је у процесу против бившег команданта… Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.…
Глас Српске, 4. 11. 2023, Узнемирујуће сцене: Ратне заставе, униформе и повици „Алаху екбер“ [ФБ]
БОСАНСКА КРУПА, КОТОР ВАРОШ – У Босанској Крупи јутрос је обиљежена битка “Мостобран 94” уз повике „Текбир – Алаху екбер!“, а бошњачка удружења проистекла из претходног рата организовала су јуче „марш мира“ у мјесту Вечићи у општини Котор Варош током којег су продефиловали у маскирним униформама уз ратна обиљежја. Снимци…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 24. 4. 2023, Усвојена прва Београдска резолуција о геноциду у НДХ
Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи
Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета је на Међународној научној Конференцији о Јасеновцу и геноциду НДХ одржаној у Београду под називом Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи.
Резолуцијом је, како преноси Танјуг, изнета иницијатива да се 22. април у целом[...]
СРНА, 30.1.2018, Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година
Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом...
БИЈЕЉИНА, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000[...]
СтараХерцеговина.rs, 2. 11. 2022, Др Саша Недељковић: Дубровачки Срби од 1945. до 1992.
У Дубровнику је за време Другог светског рата деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини. На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.
О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је: „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и ниј[...]
СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.
"Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Сти[...]
СРНА, 4. 11. 2024, Зар је војни циљ разапињање живих српских бораца на Глођанском брду? – На данашњи дан
Ако је 126 убијених припадника Војске Републике Српске на Глођанском брду било искључиво војни циљ, како га квалификује сарајевско Тужилаштво, како је могуће да су муслимани заробљене српске борце живе разапињали и ексерима кроз руке закивали на храстове, упитао је предсједник Градске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Зворник Миливоје Марковић.
Марковић оцјењује да Тужилаштво БиХ, квалификацијом да је убиство 126 припадника Војске Републике Српске на Глођанском брду које су 6. новембра извршили 1992. године муслимани из Каменице и Сребренице, било искључи[...]
