За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]
Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак. Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка)… e-Veritas, 07. 11. 2025, Сплит се не предаје, иако је неписмен; Придружује се и Задар [FB, TW]
У Сплиту су се јутрос појавили нацистички графити. Ништа неуобичајено, много пута их је било, не само у Сплиту. Графити су осванули на згради школе. И то смо већ виђали и у Сплиту, Дубровнику, широм Далмације, а тек по унутрашњости. Портал Далмација данас јавља о новим, на зидовима фискултурне сале…
ИСКРА, 6. 10. 2025, Владимир Умељић: Место злочина
У недељу 5. октобра 2025. је на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине). Врло… Глас Српске, 6. 11. 2025, Којић: Злочин на Глођанском брду симбол српског страдања
СРЕБРЕНИЦА – Шести новембар уписан је црним словима у историји српског народа Подриња. Тај дан 1992 године муслимански фундаменталисти напали су српске положаје на Глођанском брду и показале све бруталности које болесни људски ум може да почини. Рекао је то „Гласу Српске“ предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и… РТ Балкан, 30. 10. 2025, Порука бала вампира из хрватског Сабора: Зашто се толико труде да изједначе Јасеновац и Сребреницу
Политика, 30. 10. 2025, Сећање преживелог: Гојковићи из Поткозарја масакрирани су у Јасеновцу
Градишка – Никола Гојковић (83), данас пензионер у Бањалуци, рођен је поред пута у Врбашкој 19. децембра 1942. године, само дан након што је његова мајка Стојна успела провући се кроз жицу и побећи преко Саве у Босанску Градишку, искористити непажњу усташких стражара у логору Стара Градишка, где је доспела…






