За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Министарство одбране РС, 6. 1. 2026, Мојковачка битка – 110 година [In memoriam] 1916-2026.
Мојковачка битка децембар 1915 – јануар 1916. Централне силе – Аустроугарска, Немачка и Бугарска – у октобру 1915. године напале су по трећи пут Краљевину Србију. Њен једини јак савезник тада била је Црногорска војска, која је држала фронт од Вишеграда узводно Дрином и Таром. Тиме је српској 1. Армији,… Печат, 4. 7. 2025, о. Јован Пламенац: Небо и поднебесје – Владике између четника и комуниста
Црногорски комунисти у демократском дресу ових дана интензивно манифестују своју стару навику, штовише стечено право, да бију свезаног. У изјавама двојице владика уочили су опасност за своју бруталном силом успостављену партијску истину и сунули су као стршљени којима је повријеђено гнијездо Почело је тако што је 3. маја архиепископ цетињски… СРНА, 5. 1. 2026, Парастос у Кравици поводом 33 године од злочина над Србима
У Кравици код Братунца служен је парастос, поводом обиљежавања 33 године од великог српског страдања у том мјесту на Божић. Парастос је служен за 163 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице, 7. јануара 1993. године.… BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]
Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су… НСПМ, 3. 12. 2012, Војислав М. Станојчић: Сад би да нам узму и писмо [из Архиве]
Тек што се због ослобађајуће пресуде ’херојима‘ Олује донекле стишало одушевљено дивљање домољуба диљем њихове ’лијепе‘, из Загреба је стигла нова потврда тачности изреке Јована Дучића да су „Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде“: Хрватска академија знаности… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 21. 7. 2022, На данашњи дан: Народна скупштина Српске поништила одлуке ЗАВНОБиХ-а
Народна скуштина Републике Српске на засједању у Мркоњић Граду 22. јула 1993. године прогласила је неважећим за српски народ у БиХ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.
ЗАВНОБиХ је био самозвано представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ.
Оснивачкој скупштини присуствовало је 247 делегата из свих крајева БиХ, од којих 173 са правом гласа.
Овим актима истовремено је изражена одлучност, како је наведено, „народа БиХ да њихова земља, која није ни [...]
Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике Југославије.
- Ја не заборављам - написао је Рицудис на грчком и српском језику на свом профилу на друштвеним мрежама. Рицудис је објавио и емотивну песму посвећену Србији и слике деце настрадале током 78 дана НАТО агресије.
- Моја мала слободна земљо, [...]
РТРС, 30. 6. 2023, Брежани: Служен парастос за страдале
У сребреничком селу Брежани парастосом је обиљежена 31 година од злочина муслиманских војника над тридесет и двоје Срба из тог села.
Настављајући етничко чишћење српског становништва, отпочето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице и околних села су трагичног 30. јуна те године у рану зору упале у ово српско село и починиле стравичан масакр над мјештанима убијајући све што су стигле.
Нису остављали у животу ни цивиле, непокретне и глувонијеме, које су убијали и палили у кућама и на спавању. Неки мјештани су ухваћени живи, масакрирани и запаљени, а село је опљачкано и попа[...]
Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз.“
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно после рата 1919. године, описао [...]
Срна, 17.9.2016, Данас је Свети свештеномученик Петар Дабробосански
Српска православна црква данас молитвено прославља Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија (Летице) постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетова[...]
