За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 23. 9. 2025, Никола Милованчев: У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта – Документ из заоставштине Владимира Дедијера [Фото]
У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке“. … РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје. Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који…
РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Обиљежена 107. годишњица пробоја Солунског фронта; Зејтинлик свједочи о херојству сваког Србина
Министар одбране Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној комеморативној свечаности поводом 107 година од пробоја Солунског фронта, уприличеној на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Министар одбране Србије Братислав Гашић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, положили су вијенце на маузолеј на Српском војничком… Политика, 28. 9. 2025, На данашњи дан: Рођен Војин Танкосић: Мајор, завереник, војвода
Живот човека који је волео Србију више од себе, а ког су се и мртвог плашили непријатељи Војин Танкосић, један од најинтригантнијих српских официра с почетка 20. века, рођен је 28. септембра 1880. године у селу Рукладе крај Ваљева. Као дечак, са породицом се преселио у Београд, где је завршио…
Банија онлајн, Портал Новости, 10, 11. 2019, Ана Пожар: Гдје год смо у Јасеновцу бушили, нашли смо кости [из Архиве]
У малом, готово напуштеном селу Стрмену поред Суње, уз саму обалу Саве, сама у кући живи Ана Пожар, некадашња директорица ЈУСП-а Јасеновац. Била је на челу те институције читаво десетљеће, све до 1990. Данас, у осамдесетој години живота, готово не излази из села. Згрожена ревизионизмом који буја у Хрватској, онима… СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]
Село Глушци у Метковићу, једино преостало српско село на југу Хрватске и најјужнија православна заједница која опстаје, обиљежило је 81 годину од страдања православног живља из овога мјеста у Другом свјетском рату. Глушаци су страдали 1944. године када су бројни становници одведени у Јасеновац, њих 93 је побијено. Њима у… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 20. 6. 2024, Умиремо од туге и бола
Породице полако умиру, од туге и бола, топи их неизвесност која за српске жртве са Косова и Метохије траје већ дуже од 25 година, а нажалост, институције у Приштини су неме и слепе за наше муке и страдање, у даху прича за “Вести” Верица Томановић, председница Удружења киднапованих и несталих на КиМ, након што су предата тела троје несталих Срба на административној линији Мердаре после две ипо деценије. Заташкавају страдања
Момир Миленковић је отет у Призрену, Перка Младеновић у Урошевцу, а Светислав Ђапа је после доласка Кфора и Еулекса нестао у Приштини. Свима се траг губи 1999. пред очима м[...]
![РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21562-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]
У Меморијалном комплексу Шушњар служен је парастос за 5.500 Срба убијених на Илиндан, а у овом усташком злочину убијено је и 50 Јевреја.
Положени су и вијенци на споменик.
У Храму Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту претходно је служена литургија.
Обиљежавању је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додик је изјавио је да се мора отпочети градња храма у Шушњару код Санског Моста који ће трајно свједочити да је овдје током НДХ почињен геноцид над Србима.
- Свједоци смо да народ који желе да живи са нама хоће да ту етикету наметне Србима рачунајући на [...]
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца
Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а Олуја", злогласни поход америчких ваздухопловних снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшни је злочин који није кажњен.
Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махо[...]
![РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24807-350x200-no.jpg)
РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан
У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих.
Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.
Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и око[...]
![Спона: Сто година од покоља у Поречу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p3774-350x200-no.jpg)
Спона: Сто година од покоља у Поречу [Мапа]
Навршава се овог Бадњег дана 100 година од покоља код Дервишке њиве у Поречу, у југозападном делу Македоније. Тада је 1916. извршен страшан масакр 103 најугледнија мештанина Пореча. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 100 година, у народу овог подручја познат је као најгрозоморнији „чин одмазде“ бугарских окупатора, како би се становништву уткала бугарска национална свест.
А све зарад истискивања српске свести становништва Пореча, који су називали „Мала Шумадија“. У историјским записима тај покољ је уписан као масакр крај Дервишке њиве.
У селу Манастирец надомак данашњег Македон[...]
