За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 2. 4. 2026, Хероји као што је пилот Војске Југославије Зоран Радосављевић нису заборављени
Српски хероји као што је пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије Зоран Радосављевић неће бити заборављени, истакнуто је у Tрнови код Угљевика гдје је данас одата почаст мајору чији је авион током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године погођен изнад овог села. Власник Tехничког ремонта Братунац /TРБ/ Славенко Ристић финансирао је… Вечерње новости, 20. 3. 2017, Новица Пешић: Горела су читава српска села [из Архиве]
Почетком лета 1917. Бугари мењају тактику и доводе 64 комитске чете за чишћење терена. Десетковали су преживеле устанике и разбили топличко-јабланичко четничко језгро КРАЈЕМ маја 1917. године бугарска команда је била присиљена да констатује: „У бугарском подручју мир није у потпуности успостављен… устанички покрет поново је оживео у поређењу са… СРНА, 1. 4. 2026, Мркоњић Град: обиљежавање 30 година од отварања масовне гробнице
На православном гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а. Служење парастоса и полагање вијенаца предвиђено је у… Глас Српске, 22. 3. 2026, Злочини над Србима у Сарајеву морају се до краја истражити
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале на округлом столу Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека подсјетио је да је са убиством српског свата Николе Гардовића 1. марта 1 992. године на Башчаршији почео рат у Сарајеву и БиХ. Здравствени систем је био на удару и суочили смо се… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… РТ Балкан, СРНА, 29. 3. 2026, Одата почаст Србима и Јеврејима у Модричи
Са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942. године, на Велики четвртак, спуштен је венац У Модричи је данас одата пошта и спуштен венац са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942.… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13147-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]
Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле
КАДА се формација од 468 немачких авиона појавила над Београдом, 6. априла 1941. године, у ваздух се винуло 37 авиона Шестог ловачког пука, потпуковника Божидара Костића. Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле. За неколико дана Априлског рата пилоти су направили око 250 борбених летова и оборили[...]
Борба за веру, Глас Косова и Метохије, 3. 9. 2025, Петар М. Милосављевић: Стварање македонске државе, македонске нације и македонског језика
Као што је створена илегално македонска држава, створена је илегално и македонска нација. Вештачки је створен и македонски језик, који је у ствари један дијалект српског језика.
Фракција ВМРО-а, која је пришла комунистима, створила је оно што њихови очеви нису успели, македонску државу, македонску нацију и македонски језик.
ругог августа 1944. (на „Илинден“) македонски комунисти су на свом Првом заседању антифашистичког Собрања народног ослобођења Македоније, у манастиру Свети Прохор Пчињски, прогласили македонску државу. Један илегалан акт у коме српски народ није био позван да се изјасни д[...]
Данас, 26.12.2019, Црна кутија крајишких Срба
У СКЗ-у представљена књига Чедомира Вишњића "Кордунашки процес"
Друго издање књиге „Кордунашки процес – Фрагмент у хисторији нестајања“ Чедомира Вишњића, представљено је данас у просторијама њеног издавача Српске књижевне задруге.
Ове године навршило се 75 година од како је у монтираном судском процесу страдало петоро Срба са Кордуна, учесника Народноослободилачког рата зато што су се залагали за аутономију Срба у Хрватској и њихово веће учешће у власти у складу са размерама њиховог страдања и борбе у Другом светском рату.
У политичком процесу у Гоњем Будачком због „сарадње са неприја[...]
Вечерње новости, 13. 4. 2015, Скадар на Бојани: Систематски уништавани средњовековни споменици, избрисани српски трагови
Шездесетих година 20. века уништавани су сви српски средњовековни споменици у околини Скадра јер су били материјална сведочанства о дугом периоду у коме је ова област припадала средњовековној српској држави
У Скадар над Бојаном и данас долазе мајке без млека да се помоле у капелици у тунелу силне тврђаве на врху 130 метара високе суре стене. Оно што научници виде као светлуцави бели калцит који цурка кроз сиве камене блокове за скадарске Србе и потоње становнике града су вековима биле капи млека из дојки невесте Гојка Мрњавчевића, живе зазидане у зидине града, жртвоване да га виле више не би [...]
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина - У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста.
На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни скуп, а помен страдалима одржао је Његово високо преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
“Који год аспект да се покрене, он је недовољан да у потпуности у својој суштини искаже и изрази оно што се овде збило и да пренесе поруку која је неопходна нама данас који о[...]
