За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 6. 1. 2026, Зоран Шапоњић: Крвави Божић у Кравици – Ни казне, ни кривице, ни кајања ни намере да се ико казни
Непокретну Мару Божић (89) нашли су у њеној кући, најстрашније злостављали па живу запалили, претходно су старици убили и сина. И Негосав (80) и Крстина (81) Ерић, мучени су па запаљени у својој кући Тридесет и три године је од крвавог Божића у Кравици а нити има казне за злочин,… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 2. 1. 2026, Једна архивска полемика – Хашки Трибунал против Срба
Током протеклих тридесет година вођено је много полемика о карактеру тзв. хашког Трибунала, од начина његовог успостављања, подизања оптужница и пресуда. Стога из Архиве доносимо једну од тих полемика вођених 2006. године, када је Насер Орић, командант муслимаских јединица у Сребреници, сребреничком крају дуж Подриња, добио симболичну казну да би… ИН4С, 1. 11. 2024, Загребачки лист „Српско коло“ 1910: Част великом Србину Николи Тесли који није заборавио на своју српску крв [из Архиве] In memoriam
Загребачки лист „Српско коло“ 1910. године објавио је текст којим јавља да је, како је нагласио, Србин Никола Тесла наследио од свог ујака, митрополита Николаја (Мандића), значајан иметак, те да је славни научник показао да ни у туђини није заборавио на своју српску крв тиме што наследство није прихватио, већ… Министарство одбране РС, 6. 1. 2026, Мојковачка битка – 110 година [In memoriam] 1916-2026.
Мојковачка битка децембар 1915 – јануар 1916. Централне силе – Аустроугарска, Немачка и Бугарска – у октобру 1915. године напале су по трећи пут Краљевину Србију. Њен једини јак савезник тада била је Црногорска војска, која је држала фронт од Вишеграда узводно Дрином и Таром. Тиме је српској 1. Армији,… Печат, 4. 7. 2025, о. Јован Пламенац: Небо и поднебесје – Владике између четника и комуниста
Црногорски комунисти у демократском дресу ових дана интензивно манифестују своју стару навику, штовише стечено право, да бију свезаног. У изјавама двојице владика уочили су опасност за своју бруталном силом успостављену партијску истину и сунули су као стршљени којима је повријеђено гнијездо Почело је тако што је 3. маја архиепископ цетињски… СРНА, 5. 1. 2026, Парастос у Кравици поводом 33 године од злочина над Србима
У Кравици код Братунца служен је парастос, поводом обиљежавања 33 године од великог српског страдања у том мјесту на Божић. Парастос је служен за 163 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице, 7. јануара 1993. године.… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 7. 10. 2022, Одржан научни скуп ’Одбрана Београда 1915. године‘
Присутнима и учесницима скупа су се молитвеном беседом и поздравним словом обратили ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић и државни секретар господин Миодраг Капор, чиме је овај научни скуп отворен
У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, а уз помоћ и подршку Министарства одбране Републике Србије и Српске академије наука и уметности, у свечаној сали Ратничког дома – Дома Војске Србије, 5. октобра 2022. године, одржан је скуп „Одбрана Београда 1915. године“ уз учешће историчара, војних стратега, публициста и културних радника.
Овом догађају, херојској одбрани Београда 1915[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата.
Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе 31. октобра 1947. враћено у Србију. Према аутентичним аустријским документима, који приближно одговарају и проценама наше Реституционе делегације, у Беч је приспело око 214 до 255 тона, или најмање 21 до 25 вагона архивског материјала. Од тог обиља, У Србију је враћено 106 сандука, што је [...]
Глас Српске, СРНА, 30. 4. 205, Ни послије 31 године нема пресуда за убиство четворо младих Срба
ДОБОЈ - Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 31 године нико није одговарао нити је неуставно Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина.
Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Гра[...]
![Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30898-350x200-no.jpg)
Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]
Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак.
Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка) где је завршио бугарску основну школу, бугарску прогимназију, а у Солуну бугарску мушку гимназију „Св. Кирил и Методиј“. У Софији је уписао бугарску Војну академију, изјашњавао се целог живота као Бугарин (и отац му је био бугараш) и био бугарски комитски вођа. Његова рођ[...]
РТС, 22. 6. 2024, Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо
На данашњи дан пре 26 година нестало је девет радника копа "Белаћевац" термоелектране "Обилић" и један који је тог дана требао да заснује радни однос.
На путу до свог радног места киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић и Божидар Лемпић.
Полагањем венаца у северном делу Косовске Митровице крај споменика "Бели Анђео" породице киднапованих рудара данас су обележили још једну годишњицу од њиховог нестанка, поручивши да је жалосно и тужно што се о страдалницима и даље ништа не зна.
Подсет[...]
