За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година. Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те… Ми снага народа, 31. 1. 2026, Предавање проф. др Гидеона Грајфа – Јасеновац је био балкански Аушвиц, а усташе бруталније од нациста [Видео]
Проф. др Гидеон Грајф, историчар и публициста, међународно познати истраживач холокауста, на позив професора доктора Ратка Ристића посетио је Србију и у просторијама Покрета МИ СНАГА НАРОДА одржао предавање под насловом „Јасеновац, балкански Аушвиц”, у оквиру кога је урадио својеврсно поређење између ова два логора смрти. Овој трибини присуствовало је… Глас Српске, 30. 1. 2026, Исповијест преживјелог из логора „Силос“: 1.339 дана пакла
Двадесет седми јануар обиљежава се као Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. На тај датум 1945. године ослобођен је и логор Аушвиц. Логори, међутим, нису били само симбол Другог свјетског рата, већ су постојали и током ратних сукоба деведесетих година на простору бивше Југославије. Један од њих био је и… ФБ Репортер, 13. 9. 2016, Зорица Пелеш: Прота Стеван М. Димитријевић (1866-1953) из Архиве
Сажетак: Циљ овог рада је да се на основу необјављених и објављених података да кратак приказ живота и рада неуморног проте Стеве Димитријевића, који је пуних 88 година дисао за српство и свој родни Алексинац, из кога је пешке кренуо на школовање у Београд. Био је професор и један од… СПОНА, 13. 1. 2026, Ко ти извади око, Јоване?! – Не поганим уста тим именом…
Код нас Срба одувек је тако било, вера ил‘ невера. И данас је у Србији видно приметан цват неверних тикви и тиквана, које за шаку долара продаше браћу своју српску и своју Отаџбину. Вероватно сте прочитали како је Станислав Краков описао погибију учитеља Јована Цветковића, а сад прочитајте шта је… РТРС, 3. 12. 2021, Како је „ћорава кутија“ 45-те, иселила мјештане Полоја код Брода [Видео] из Архиве
Село Полој код Брода, који је нижим положајем уз Саву изложено је ризицима плављења. То је послужило политици бившег режима да мјештане насилно расели, под изговором да их тобоже спасава од библијских поплава. Свједоци говоре другачије: Полојчане је издала такозвана ћорава кутија, у којој је власт Федеративне Народне Републике Југославије… Не заборављамо – Памтимо
Н1, Бета, 28. 8. 2024, Заштићени сведок на суђењу Тачију о убиству 25 Срба у пећини Волујак и притвору у Малишеву
Тужиоци специјалног суда у Хагу наставили су данас, исказом заштићеног сведока иза затворених врата, извођење доказа против бившег вође ОВК Хашима Тачија и саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. године.
Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су, током рата на Косову, били водећи чланови Главног штаба ОВК.
Сведок под шифром 3780 исказ даје на затвореној седници, што је највиши ниво заштите идентитета пред Специјализованим већима Косова, како се суд званично[...]
РТРС, 28. 4. 2023, Међународна конференција о Јасеновцу: Нема ревизије историје
У Скупштини Србије почела је Међународна научна конференција "Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживјела дјеца логораши свједоче". Учесници су подсјетили на злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, почињене на територији НДХ, уз поруку да се страдања не смију заборавити и да се не смију дозволити покушаји ревизије историје.
НДХ је једина држава на свијету која је на звјерски начин уништила петину сопственог становништва без шире осуде и казне, а оно што нису стигли да ураде током два свјетска рата урадили су у рату `90. година, Бљеску и Олуји, речено је на конференцији која је окупила учеснике [...]
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и он тако просвијетли када уђе у њега.
"Данас овај храм посвећујемо Светом свештеномученику Јоаникију. Све што је ваљано у овом свијету заснива се на жртви, некад та жртва иде и до крви, а на нама већини је да Господа пробамо прославити у миру, да жртвујемо наше с[...]
РТРС, 15. 6. 2022, Мостар: Обиљежено 30 година од јунског погрома
Чланови породица и потомци, представници институција и удружења, у Мостару су обиљежили 30 година од јунског погрома српског становништва. Више од 30.000 протјерано је из Мостара, а они који су остали, заробљени су или убијени. На данашњи дан запаљен је, а нешто касније и миниран Саборни храм Свете Тројице. Породице трагају за још 83 Срба.
У Мостару је данас поводом 30 година од прогона и страдања Срба у долини Неретве служен парастос, одржана Академија сјећања на којој су се присјетили убијања и паљења српске имовине и светиња, а указано је и да је стање и положај српске заједнице и данас [...]
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт.
Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије.
Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на [...]
