За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 16. 3. 2026, Приштина се не зауставља: Траже додатне папире за конак манастира Грачаница и помињу базилику
Из тзв. археолошког института захтевају фотографије свих објеката српског манастира од пода до плафона Приштина је наставила са нападима на Српску православну цркву, а овога пута за то је послужила изградња конака у близини манастира Грачаница. Након што су у фебруару објавили да је СПЦ укинута дозвола за градњу, указујући… РТРС, 4. 3. 2026, Десет убијених Тешановића као симбол страдања српског народа у Сарајеву [Видео, Мапа]
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде Рада Цвијетић, која је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила десет чланова породице, у свједочењу за Меморијални центар Републике Српске, испричала је да су страдали од руке комшија муслимана. Рада Цвијетић је 6. јуна 1992. године изгубила осам најближих сродника који… Спутњик, 1. 3. 2026, Ова тема је била забрањена: Први пут на виделу – све о језивом злочину над Србима у Долини суза [Мапа]
Ово није само историјско истраживање, већ покушај да бројеви постану имена, да се врати достојанство жртвама баченим у јаме. Тема је била забрањена, али о тим догађајима се говорило на славама, крштењима, породичним окупљањима. Одрастао сам и уз приче мог прадеде Лазе, слушали смо савременике злочина. То је у Херцеговини… Покрет за одбрану Косова и Метохије, Курир, 10. 3. 2026. Премилула Милена Павићевић, последња Српкиња у Гњилану
Бака Милена Павићевић, једина Српкиња која је живела у Гњилану, преминула је у 90. години. Времешна бака, о којој је Курир писао пре скоро две и по године одбијала је да напусти своје Гњилане и када је последњи Србин изашао из овога града, а живела је тихо и повучено у… ИСКРА, 10. 3. 2026, Владимир Умељић: Снови и Косово и Метохија
„Човек бежи у снове, животиња је у сваком тренутку спремна да побегне из њих.“ (Theodore Sturgeon, „More Than Human“, New York, 1953) Није тешко погодити шта сања смртно болесни човек, заљубљена жена, гладно дете или осуђеник на доживотни затвор. Но што сања верски и национално свесни Србин? Једном је… Политика, 9. 1. 2026, Саво Штрбац: Православни Божић у северној Далмацији, некад и сад
Свестан да сећања протеком времена бледе, организовао сам једну „трибину сећања” на тему обележавања православног Божића у Северној Далмацији, на којој су, поред мене, учествовали Жељко из Куле Атлагића са Равних Котара и Биљана из Звјеринца са Далматинског Косова. У мом селу Раштевићу, у којем су живели у подједнаком броју… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња
О бомбашком нападу на аутобус "Ниш-експреса", у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено 43 Срба, као уосталом и о убиству жетелаца у Старом Грацку, убиству деце у Гораждевцу и многим другим злочинима над Србима на Косову и Метохији, све се зна, једино – правде нема. А неће је ни бити.
То је, када је у питању и овај злочин кao и многи други над Србима на Косову, једина константа[...]
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница - Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге.
За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао.
- Та чињеница потврђује да Међународни суд правде у Хагу и Суд БиХ игноришу српске жртве, али ми нећемо одустати од тражења правде и увијек ћемо се сјећати оних који су дали своје животе за Српску - поручио је предсједник Одбора за обиљежавање годишњица страдања српских цивила и војника на[...]
Политика, Танјуг, 13.9.2020, Обележен Дан светих новомученика јасеновачких
ЈАСЕНОВАЦ - У манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу обележен је Дан Светих новомученика јасеновачких. Након Свете Архијерејске литургије, освештан је зимски храм Светих новомученика јасеновачких при комплексу манастира Рођења Светога Јована Крститеља.
Након тога, освештан је славски колач и жито на хумци поред Каменог цвета, јавља РТРС. Обележавање 75 година од завршетка Другог светског рата и пробоја последњих јасеновачких логораша почело је у четвртак, 10. септембра, у Православној гимназији у Загребу научним скупом Новомученици: Полиперспектива шест.
Систем концентрацио[...]
Одбрана, 23.12.2015, Промовисана књига „Пуковник Јован П. Тришић“
У Атријуму Дома Војске Србије данас је промовисана књига „Пуковник Јован П. Тришић“ аутора Милисава Секулића у организацији Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920.
Председник Савеза Љубомир Марковић подсетио је да је обележавање балканских ратова и Великог рата отргло од заборава неке широј јавности мање познате војнике и официре истакавши међу њима пуковника Јована Тришића, чији су лик и дело оставили дубок траг у српској историји.
– Ова књига не говори само о човеку који је почео као војник, а скончао као свештеник, већ и о томе шта све човек може да преживи и да при том ост[...]
Политика, 11.11.2021, Момчило Павловић: Крај великог страдања – Дан примирја у Првом светском рату
октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно.
Генерал Ерих Лудендорф, који се очигледно плашио катастрофе, рекао је да не гарантује да ће фронт издржати наредна 24 сата и захтевао да се од савезничких снага затражи хитан прекид ватре. Осим тога, саветовао је да се прихвате основни услови америчког председника Вилсона („Четрнаест тачака” из јануара 1918) у на[...]
