За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 8. 4. 2026, Ведрана Кулага Симић: Резолуција о симболима НДХ у канџама политике
Републичка Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије као и симбола Независне Државе Хрватске (НДХ) те усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, уз пратеће закључке још није ступила на снагу, јер је запела у процедурама усљед вета бошњачких и хрватских делегата у Вијећу народа Српске. Народна скупштине… Искра, 24. 2. 2026, Нева Праун Петровић: Историја коју треба чувати
Људи често хвале моју огрлицу, а ја никада не знам како да одговорим. Како нешто што носи толико историје свести на једно „хвала“? Дотични предмет је раван, златни привезак двоглавог орла са круном, који виси на одговарајућем златном ланцу. Није ни нов, нити китњаст, изгубио је сјај од година ношења,… РТС, 23. 3. 2026, Француски пуковник Жак Огар за РТС: Европа је за мене умрла у Приштини 1999, од тада не престаје етничко чишћење Срба
Командант француских специјалних снага у оквиру КФОР-а 1999. године и некадашњи командант елитног Падобранског пука у оквиру Легије странца, пуковник у пензији Жак Огар (Jacques Hogard) сматра да је НАТО агресија на СР Југославију 1999. била кршење међународног права, а да су њени ефекти видљиви и 27 година касније кроз… РТС, 24. 3. 2026, Португалски генерал Куња: Незамисливо ми је да Србија призна тзв. Косово
Некадашњи високи званичник КФОР-а и УНМИК-а, португалски генерал-мајор у пензији Раул Куња (Raul Cunha) тврди да је НАТО бомбардовање СРЈ 1999. било у потпуности противно међународном праву, а да је међународна конференција у Рамбујеу која му је претходила била фарса. Генерал Куња каже да му је тешко замисливо да би… РТ Балкан, 31. 3. 2026, Заборављени свети српски завет: Племе моје сном мртвијем спава…
Широм Космета Срби труну по затворима од Приштине до Истока. Помиње ли их неко сем најближе родбине? Ни десетак дана није прошло, а прича о Србима са Космета који су, да би опстали у својим кућама и на својој косовској и метохијској земљи, на очевини и дедовини, принуђени да узму… KoSSev, 30. 3. 2026, Високи Дечани објавили архивски немачки филм из ’60. о српским манастирима: „Крст и петокрака“ сада доступан на више језика [Видео]
Манастир Високи Дечани објавио је данас на свом YouTube каналу део архивског документарног филма „Крст и црвeна звезда“ из шездесетих година прошлог века, у продукцији немачког јавног сервиса WDR, који сведочи о животу српских манастира у периоду комунистичке власти. Филм је синхронизован са немачког на српски, а доступан је и… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, СРНА, 2. 8. 2023, КОЛОНА ИЗ "ОЛУЈЕ" ОЧИМА ДЕВОЈЧИЦЕ: Срећна јер поново миришем и једем медењаке
ТРИДЕСЕТШЕСТОГОДИШЊА Јована Ђаковић из Приједора до своје осме године живела је у селу Врбник код Книна и 4. августа 1995. године највише се сећа по томе што јој нису дали да понесе бицикл, своју “понику”, а тек је научила да га вози.
- Сама учила, нема ко да ти помогне, мама, медицинска сестра у книнској болници, мобилисана, тата на ратишту, исто од првог дана, у кући још бака и млађа сестра. Нема од мањег ка већем бициклу, нема помоћних точкића, кршила сам се ја, падала, али напокон научила, само пар дана пре тог датума. И молим маму, а она каже да не долази у обзир - говори Јована за Срн[...]
Печат, 17. 12. 2021, Божидар Зечевић: Како су хрватске усташе спасавале америчке пилоте
Више од половине документарног филма Амерички пилоти у Хрватској 1941–1945 заузима божићна бајка за наивне америчке гледаоце, из чаробне радионице правашко-франковачког Деда Мраза, и калфе му Лева Куљешова, те најбољих чирака Ејзенштејна и Вертова, који су се давно извештили у спајању два потпуно различита парчета филмске траке, оног А и оног Б, од којих се увек може извући сасвим треће значење – фамозно В. Овде оно проистиче од злих Срба Карађорђевића и јадних, убогих и несрећних Хрвата, којима су они први отели слободу, па је овим другима прекипело 10. априла 1941. године, кад су се дигли на[...]
СРНА, 18. 2. 2023, Систематско рушење православних гробаља у Федерацији
САРАЈЕВО, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У просјеку једном мјесечно долази до скрнављења православних објеката и гробаља на територији Федерације БиХ /ФБиХ/, а скоро никада нису пронађени извршиоци ових кривичних дјела почињених из националне и вјерске мржње, подаци су Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
Из овог одбора позивају федерални МУП да процесуира извршиоце ових кривичних дјела.
"Позивамо све Србе који утврде да је дошло до оштећења гробаља да нам се јаве како би поднијели кривичне пријаве против извршилаца", наводи се у саопштењу.
Из Одбора истичу да велики број напада на православна[...]
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали.
Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. године затекао живе, сећали доброчинства „хрватског оружника“, жандара Винка Томаша, Далматинца за кога су сви тврдили да их је спасио и да би сви они скончали у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујет[...]
СРНА, 24. 8. 2025, Грубори: 30 година од злочина над Србима код Книна
Пуних 30 година навршило се од убиства шест српских цивила у засеоку Грубори код Книна, које су ликвидирали припадници хрватских специјалних снага, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе ослободили су починиоце овог злочина због "недостатка доказа", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице Лучко упали су у село Грубор 25. августа 1995. године у акцији "чишћења терена" поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је наредног дана требало да прође такозвани "воз слободе" са тадашњим предсједником Хрватске [...]
