За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, e-Veritas, 18. 12. 2025, Навршиле се 34 године од масакра над Србима у Шаговини Машићкој
Навршавају се 34 године од када су хрватске снаге напале српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке и убиле најмање 55 људи. Убијени су цивили и заробљеници, али у Хрватској ову акцију данас сматрају „једном од првих херојских битака“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Масакр у Шаговини Машићкој један… ИН4С, ПВ Свитање, 23. 11. 2025, Прогон Даринке Јеловац: Комунисти казнили супругу што је подигла споменик своме мужу
Иако се ових дана јавност Црне Горе згражава над активностима црногорских власти, када је у питању потрага за спомеником Павла Ђуришића и прогон његовог високопреосвештенства митрополита Методија, овакви поступци су само доказ да је у Црној Гори још увијек на власти титоистичко-усташка коалиција. Не можемо рећи да су на власти… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… e-Veritas, 16. 12. 2025, Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине [Pdf] Видео
Данашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске на Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 148 колико је… Вечерње новости, 17. 11. 2025, Без ћирилице је лако изгубити идентитет: промовисана књига ’Српски језик и ћирилица – огледало српско‘ проф. Срете Танасића
КЊИГА „Српски језик и ћирилица – огледало српско“ аутора проф. др Срете Танасића, која је објављена у едицији Расправе новосадског издавача Прометеј, недавно је промовисана у Културном центру Чукарица. На промоцији је разговор са аутором и публиком водио др Милета Аћимовић Ивков, а књига која говори о многобројним проблемима везаним… P-portal, 27. 1. 2025, Леон Ћеванић: Мирослављево јеванђеље није ’хрватски кодекс‘ настао око Стона
Према повијесним изворима, Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава Завидовића на подручју данашње Црне Горе, док тврдње Слободана Просперова Новака да је рукопис настао око Стона и да представља „хрватски кодекс“ немају упоришта у релевантној хисториографској и филолошкој литератури. У свом рецентном гостовању у Подкасту Велебит Слободан…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 16. 7. 2024, Скакале у Саву да не гледају смрт своје деце: Потресна сведочења преживелих из Битке на Козари, која је окончана 17. јула 1942.
Седамнаестог јула завршена је једна од најкрвавијих битака на подручју некадашње Југославије - Битка на Козари, која је трајала у северозападној Босни током лета 1942 (почела 10 јуна).
Битка је завршена тешким поразом Другог крајишког партизанског одреда, великим масакрима цивила и депортацијом у логоре, махом Јасеновац и београдско Сајмиште. Како је више преживелих сведочило, мајке, Козарчанке, масовно су скакале са децом или саме у Саву, да не гледају смрт својих малишана.
Према проценама, из обруча се пробио део партизана и свега око 10.000 цивила из збега. Цела партизанска болница је[...]
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
"Акција у септембру и октобру 1995. године била је само наставак пројекта још из времена Независне Државе Хрватске којом се хтјело трајно `ријешити` српско питање, односно протјерати Србе преко Дрине или их на овим просторима свести на[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
ИСКРА, 28. 2. 2025, Владимир Умељић: Не дај се Миле или – Додика у Хаг!
Бошњачки судови су очигледно остали заглављени у времену Алије Изетбеговића, ту има и носталгије и летаргије, али и опасно провокативних ратних таламбаса, као и жеље да се патолошка мржња према свему српском коначно финализује њиховом анихилизацијом.
И – они имају један велики узор, то је онај несрећни Хашки трибунал за бившу Југославију (ICTY), којим је Запад упечатљиво показао да се право може третирати као жвакаћа гума.
Стога је његов биланс (стање до септембра 2011), о чуда:
‒ 69 Срба је осуђено (у два случаја је тужба била повучена),
‒ 14 Хрвата (7 је приликом суђења ослобођен[...]
![Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11127-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]
ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места где ће потомци моћи да им се поклоне и запале свећу.
- Иако у Ослу постоји спомен-обележје страдалим Југословенима, потомци страдалих српских логораша не скривају наду да ће ускоро на гробљима у Норвешкој, где су сахрањени њихови ближњи, бити изграђена обележја [...]
