За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Žurnal.me, 11. 4. 2026, Милутин Станчић: Ђачки батаљон без споменика у Скопљу
Новембар је године ове, али и оне претходне оставио тужно сећање на пркосни споменик кога нема, у улици која данас носи назив Илинденска, некада Краљице Марије, надомак постојећег Гоцету Делчеву. После Церске битке, српска врховна команда је увидела да ће рат потрајати, па је потребно што пре попунити изгубљени старешински… Печат, 28. 2. 2025, Бојан Јовановић: О улепшавању титоистичког зла – Тамне стране црвене револуције [из Архиве]
Некритички однос према комунистичким злочинима и одсуство званичног става као историјске истине о њима, отворило је поље кичизиране историје и продукцију фолклорне слике реалности која оправдава, глорификује и митологизује период у којем се Тито представља као творац животног благостања. Тиме се исказује недовољна свест о значају утемељења независних институција као… Глас Српске, 22. 4. 2026, Култура памћења: Не надамо се више ничему
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима данас је почела обиљежавање Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Породице несталих су подсјетиле са горчином на чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у… Погледи, 8. 3. 2013, Павле Милошевић: Повратак отписаних – Истина о београдским илегалцима [из Архиве, Именослов]
О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих… Serbian Times, 3. 4. 2026, Згрожен усташким злочинима: Хрват спасавао Србе, равногорски илегалац, Немци га стрељали…
Требало је да прођу 73 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом, који га је стрељао јер је био организатор снага Драже Михаиловића. Кристо Грбин је 1942, згрожен усташким злочинима, променио веру и прешао у православље. Грбин је рођен на Корчули, у… РТ Балкан, 20. 4. 2026, Умељић за РТ Балкан: Резолуција о Србоциду је дуг према жртвама и једини пут ка истини [Видео]
Сви покушаји релативизације и негирања злочина су дубоко неморални и представљају „завршни чин геноцида – народоубиства“, истиче за Јутро на РТ Балкан др Владимир Умељић Писац књиге „Србоцид Хрватске државе 1941–1945.“ др Владимир Умељић, која се бави највећим страдањем Срба у историји, истакао је за РТ Балкан да је термин… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 19. 11. 2023, Јабука га извела из Јасеновца, лажна рођака спасла од смрти
Панте Ђорђић (89) је два месеца по доласку у логор смрти добио дизентерију и пребачен је у болницу у Загреб, док су његова мајка и петогодишњи брат тамо убијени
„У сан ми још увек дође мајка. Стоји крај огњишта и у дрвеним наћвама меси хлеб. Смеши ми се. Нисам је заборавио иако је прошло више од осамдесет година како је страдала у Јасеновцу. Последњи пут када сам је видео у логору који сам преживео само чудом”, прича осамдесетдеветогодишњи Панте Ђорђић који је рођен у Горњим Подградцима код Босанске Градишке. Он је једно од малобројне поткозарачке деце која су преживела страхоте Јасеновца. [...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
ИН4С, 7. 11. 2024, Два писма српског војника из ропства
Писма Ђорђа Вукосављевића, српског војника 12. пешадијског пука, родом из Крагујевца.
Вукосављевића је Немачка заробила у јесен 1915. и робовао је на северу, на холандско-немачкој граници. Умро је у Холандији чекајући на повратак у Србију, крајем 1918. године.
Прво писмо 25. октобар 1917. године
„Драга Лепа,
Ево ме данас ти се из дубоких осећаја јављам да сам жив и здрав. Данас ти јављам да сам у данашњи дан изашао и далеко отишао од куће, где сам тебе са ситном децом оставио и данаске су две године прохујале како вас никако не видим. За ове две године Лепа, ја не доби хрпу већ доб[...]
![РТРС, 4. 7. 2025, Потресна исповијест Милене Јоковић: Мужа су ми мучиле и убиле комшије [Видео, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29006-350x200-no.jpg)
РТРС, 4. 7. 2025, Потресна исповијест Милене Јоковић: Мужа су ми мучиле и убиле комшије [Видео, Мапа]
Снимак Меморијалног центра Републике Српске
ЗВОРНИК - Милена Јоковић свједочила је у студијском центру у Зворнику, у оквиру Меморијалног центра Републике Српске о трагичној судбини супруга Гојка Јоковића, који је заробљен 11. јуна 1992. године у родној Калесији, а кога су потом дојучерашње комшије муслимани сурово мучиле у убиле.
Из Меморијалног центра Републике Српске подсјетили су да су, између осталог, у Братунцу и Зворнику основани студијски центри за снимање свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Јоковићева је у свједочењу[...]
Глас Српске, СРНА, 12.7.2018, Служен парастос Србима убијеним на Петровдан 1992. године у Залазју
Сребреница - У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удруже[...]
