За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15. 11. 2025, Саво Штрбац: Ревизионисти и негатори хрватског усташког логора Јасеновац
Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца“, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили… Печат, 24. 10. 2025, Никола Милованчев: Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? [први део]
Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра… ИН4С, Радио Митровица север, 17. 11. 2025, Филм ”79 камена” добитник почасне награде на фестивалу у Редингу [Видео]
Документарни филм “79 камена” добио је почасну награду за друштвени ангажман у званичној селекцији међународног Фестивала ”Activists Without Borders Film Festival” у Редингу у Великој Британији. Аутор филма Растко Шејић рекао је да је награда посебна част. „Част је бити део Фестивала који промовише филм као средство друштвене промене и… Искра, 14. 11. 2025, Владимир Умељић: Моје племе сном мртвијем спава
Недавно сам објавио текст „Место злочина“ и указао на еминентну улогу филмске индустрије у служби политичке манипулације публике а у нади да ће српски уметници, ствараоци то појмити као алармна звона. Била је представљена једна емисија емитована у недељу 5. октобра 2025. на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно… Спутњик, 14. 11. 21025, Спрема се нова режија монструозних лажи из Рачка: А где је Србима истина о термопилима са Кошара
Зашто ми не правимо историјске филмове кад је већ истина на нашој страни? Држава Србија за домаћи филм издваја најмање милијарду и сто милиона динара годишње и нико не зна у шта се улажу те паре. Већ годинама не постоји озбиљан домаћи филм, а уместо тога се измишљају некакви „међународни… Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam
За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10971-350x200-no.jpg)
РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]
Парастосом у београдској Цркви Светог Марка обележена је годишњица страдања српског народа Западне Славоније у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак".
На данашњи дан пре 27 година хрватске војне, паравојне и полицијске снаге извеле су акцију "Бљесак" у којој је за само 36 сати из Западне Славоније протерано 15.000 Срба. Убијено је или нестало двеста осамдесет троје људи, међу њима 56 жена и осморо деце. За злочине почињене у "Бљеску" нико од хрватских генарала, који су планирали и извели акцију, није одговарао.
Припремила Вера Јанковић-Раичевић
Мирјана Грујић из села Боровац [...]
Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен…
Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар.
Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник две трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског п[...]
РТРС, 16.1.2018, Скелани: Сјећање на 69 Срба - жртава Насера Орића
У Скеланима је обиљежено 25 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године. Парастос код Централног споменика служен је за убијене тога дана, али и за свих 305 жртава које су у Скеланима страдале током одбрамбено-отаџбинског рата.
Припадници 28. дивизије тзв. Армије РБиХ у Скеланима нису имали милости, убијали су редом. Убијено је за неколико сати 69 становника, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима су и дјеца. Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким затворима.
На дринском мосту је, према свједочењима п[...]
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука - Удружење грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић - Јадовно - Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки.
Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике гор[...]
РТ Балкан, 11. 5. 2025, Анте Павелић - бегунац крвавих руку с пасошем Црвеног крста
Од усташке каме до лажног идентитета - како је један од најтраженијих ратних злочинаца бежао и ко му је на том путу све помагао
Бег Анте Павелића, крвавог архитекте усташке државе и злочинца који је под маском политичке борбе спровео геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, био је само наставак бесрамног скривања иза црквених зидина и дипломатских игара, док су његове жртве остале непоменуте, а његова злодела неосуђена. Док су српски крајеви крварили под камом његових следбеника, Павелић је у егзилу наставио да шири мрежу усташких терориста, претварајући Буенос Ајрес у уточиште за фашисте свих[...]
