За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, Живот цркве, 1. 4. 2026, Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ
Поједини хрватски интелектуалци отворено пишу о ономе што је видљиво и на први поглед – да је у њиховој земљи присутна снажна тенденција тзв. нормализације усташтва. Значи, почевши од највиших кругова у Хрватској, ради се на томе да усташтво у свом изворном облику постане друштвено прихватљива идеја и понашање. Тај… РТС, 2. 4. 2026, Ново својатање српских светиња на КиМ: Пећку патријаршију прогласили ’албанском‘ [ФБ]
Археолошки музеј из Пећи саопштио је да је Пећка патријаршија ’албанска‘ и да је реч о цркви са ’старијим романским и византијским слојевима‘ који су касније ’систематски трансформисани‘. Из Министарства културе Србије стиже оштар деманти и наводи се да је реч о „бизарном фалсификовању српске културне баштине“. Историчари су једногласни… СРНА, 2. 4. 2026, Хероји као што је пилот Војске Југославије Зоран Радосављевић нису заборављени
Српски хероји као што је пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије Зоран Радосављевић неће бити заборављени, истакнуто је у Tрнови код Угљевика гдје је данас одата почаст мајору чији је авион током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године погођен изнад овог села. Власник Tехничког ремонта Братунац /TРБ/ Славенко Ристић финансирао је… Вечерње новости, 20. 3. 2017, Новица Пешић: Горела су читава српска села [из Архиве]
Почетком лета 1917. Бугари мењају тактику и доводе 64 комитске чете за чишћење терена. Десетковали су преживеле устанике и разбили топличко-јабланичко четничко језгро КРАЈЕМ маја 1917. године бугарска команда је била присиљена да констатује: „У бугарском подручју мир није у потпуности успостављен… устанички покрет поново је оживео у поређењу са… СРНА, 1. 4. 2026, Мркоњић Град: обиљежавање 30 година од отварања масовне гробнице
На православном гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а. Служење парастоса и полагање вијенаца предвиђено је у… Глас Српске, 22. 3. 2026, Злочини над Србима у Сарајеву морају се до краја истражити
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале на округлом столу Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека подсјетио је да је са убиством српског свата Николе Гардовића 1. марта 1 992. године на Башчаршији почео рат у Сарајеву и БиХ. Здравствени систем је био на удару и суочили смо се… Не заборављамо – Памтимо
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године
На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.
Парастос у девас[...]
![Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1365-350x200-no.jpg)
Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.
СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на Залазју.
На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је [...]
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ - Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.
"Град Требиње ће изаћи у сусрет свим породицама погинулих бораца. Не смијемо да заборавимо ко су људи који су погинули за стварање Републике Српске", рекао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је новинарима да споменик Мас[...]
Данас, Бета, РТС, 4. 6. 2024, Годишњица убиства породице Столић у Обилићу, убице и даље на слободи
Трочлана породица Столић у Обилићу убијена је на данашњи дан пре 21 годину, у ноћи 3. на 4. јун 2003, а починиоци ни данас нису откривени.
Ради се о једном од најмонструознијих убистава Срба на КиМ, након доласка међународних војних и цивилних снага и увођења протектората Уједињених нација.
У својој кући убијени су педесетогодишњи Љубинко Столић, и његови родитељи – осамдесетогодишњи Слободан и Радмила Столић. Према налазима обдукције, убијени су убодима ножева и ударцима тупим предметима. Нападачи су их оставили у кући, а потом је запалили.
Они су, како је после обдукције саопштио та[...]
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан.
И даље су многа документа по питању овог масовног убијања националиста недоступна, а оно што није, говори да је масовна одмазда спроведена у више градова у Србији, највише у Београду (Јајинци).
Због убиства немачких и Власовљевих војника, немачки командант Србије је почетком јуна 1943. године издао наребу [...]
