За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7. 4. 2026, Саво Штрбац: Хрватски суд о злочину на Петровачкој цести (2)
Донета пресуда којом је одбијен тужбени захтев Загребачки Општински грађански суд донeо је 31. марта пресуду којом је одбио тужбени захтев Јованке Вуковић и њене кћерке Данијеле против Републике Хрватске ради накнаде штете због убиства Јованкиног супруга и сина, односно Данијелиног оца и брата, Крстана (44) и Дарка (13), приликом… Kosovo Online, 14. 4. 2026, Ристановић: Резолуција о „заштити истине о рату ОВК“ наставак притиска на Србе са Косова
Историчар Петар Ристановић изјавио је за Косово онлајн да резолуција „о истини и достојанству жртава рата“ коју је усвојила Скупштина Косова може бити опасна и да ће се користити као вид притиска на Србе са Косова, који стално могу бити предмет неке истраге или ухапшени због наводних ратних злочина. „Верујем… Kosovo Online, Danas 13. 4. 2026, Професор Дарко Танасковић: Албанци желе да је Косово само њихово, и у прошлости и у садашњости
Поводом учесталог проглашавања Пећке патријаршије за „арбанашку цркву“ за Данас говори исламолог и бивши амбасадор Србије у Унеску Пећка патријаршија, вековно седиште српских архиепископа и патријараха, средњовековни манастир са четири цркве настале од средине 13. до четврте деценије 14. века, у последњих неколико месеци нашла се на удару историјског и… СРНА, 13. 4. 2026, Доктор Миодраг Лазић – Анђео спаса за Србе преко Дрине [На данашњи дан] In memoriam
Хирург Миодраг Лазић (1955-2020), који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, преминуо је 14. априла 2020. године. Лазић је 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Током рата у БиХ, као хирург,…
Искра, 13. 4. 2026, Промоција нове књиге: О Србоциду хрватске државе 1941-1945.
У Београду је 9. априла у Градској библиотеци одржана промоција књиге Владимира Умељића „СРБОЦИД ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945. (Крвави чвор српско-хрватских односа)“. Претходно је српској Народној скупштини уручено 250 примерака, поклон за сваког члана српског парламента. Уз сваки примерак је ишло следеће пропратно писмо: Поштоване даме и господо, Пред Вама лежи… Глас Српске, 8. 4. 2026, Ведрана Кулага Симић: Резолуција о симболима НДХ у канџама политике
Републичка Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије као и симбола Независне Државе Хрватске (НДХ) те усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, уз пратеће закључке још није ступила на снагу, јер је запела у процедурама усљед вета бошњачких и хрватских делегата у Вијећу народа Српске. Народна скупштине… Не заборављамо – Памтимо
![Catena mundi, 7. 2. 2022, Срђан Цветковић: Словенија и „Косово“ као савезници 1989. [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32780-350x200-no.jpg)
Catena mundi, 7. 2. 2022, Срђан Цветковић: Словенија и „Косово“ као савезници 1989. [из Архиве]
Данас се већ заборавља да су Словенија и Косово (као аутономна покрајина) били савезници још 1989. Из нове књиге Срђана Цветковића
Словенија и Косово, као аутономна покрајина Србије, имали су блиску политичку сарадњу већ 1989. Тада је словеначко руководство недвосмислено подржало штрајк рудара у Старом Тргу и албанске иредентистичке захтеве. Из нове књиге др Срђана Цветковића, Отпор комунистичком режиму у Србији 1945–1991.
„На седници Председништва Социјалистичког савеза Словеније, одржаној такође 27. фебруара (1989), њен председник Јоже Смоле изјавио је како „треба изразити највеће пошто[...]
СРНА, 31. 5. 2025, Навршило се 26 година од злочина у Сурдулици и страдања избјеглица из Крајине
Навршило се 26 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, као и четворо корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".
У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена дјеца Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/, Милица Манојловић /77/, сви избјегли из Сјеничка код Карловца.
НАТО авијација убила је и Славка Поповића /60/, Ђорђа Павковића /45/ и Да[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић.
На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број 1128“, објављен истог дана такође у Политици, на који сам реаговао текстом „Живко са Дијанине листе“, објављеном на овим страницама 5. марта исте године.
Уверен да смо идентитет Живка Иванчевића успешно решили, рекох му: „Скен текста сам добио од ауторке, али га још не стигох прочитати. Није[...]
СРНА, 19. 9. 2023, Кукољева о страхотама усташког злочина у Јасеновцу
Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ испричала је данас студентима и младим члановима овог удружења у Доњој Градини о страхотама које је преживјела у усташком логору Јасеновац и указала на значај културе сјећања.
"Сваки пут када овдје дођем, а то је од 1964. године па надаље, преживљавала сам зло које сам прошла. Ова посјета за мене има посебан значај јер сам успјела и радила на томе да млади његују културу сјећања. Моја душа је задовољна када видим младе студенте и покољења која пажљиво слушају приче оних који су то зло преживјели, да се не заборави"[...]
In memoriam Милорад Екмечић: Историјске и стратешке основе Републике Српске
Ако бисмо условно и прихватили закључак да је Република Српска плод геноцида – као што данашњи противници мира обичавају да кажу – онда би та реченица морала да гласи да је Република Српска плод геноцида над српским народом, а не на другим народима од њега. Република Српска је остатак остатака српске етничке заједнице западно од реке Дрине.
Историјске основе Републике Српске
ре него што су историјски процеси синтетизовања вештачких нација на Балкану ушли у моду, цела европска култура полазила је од никад у сумњу доведене основе да је нација заједница језика. У рационалистичкој [...]
