За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Žurnal.me, 11. 4. 2026, Милутин Станчић: Ђачки батаљон без споменика у Скопљу
Новембар је године ове, али и оне претходне оставио тужно сећање на пркосни споменик кога нема, у улици која данас носи назив Илинденска, некада Краљице Марије, надомак постојећег Гоцету Делчеву. После Церске битке, српска врховна команда је увидела да ће рат потрајати, па је потребно што пре попунити изгубљени старешински… Печат, 28. 2. 2025, Бојан Јовановић: О улепшавању титоистичког зла – Тамне стране црвене револуције [из Архиве]
Некритички однос према комунистичким злочинима и одсуство званичног става као историјске истине о њима, отворило је поље кичизиране историје и продукцију фолклорне слике реалности која оправдава, глорификује и митологизује период у којем се Тито представља као творац животног благостања. Тиме се исказује недовољна свест о значају утемељења независних институција као… Глас Српске, 22. 4. 2026, Култура памћења: Не надамо се више ничему
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима данас је почела обиљежавање Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Породице несталих су подсјетиле са горчином на чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у… Погледи, 8. 3. 2013, Павле Милошевић: Повратак отписаних – Истина о београдским илегалцима [из Архиве, Именослов]
О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих… Serbian Times, 3. 4. 2026, Згрожен усташким злочинима: Хрват спасавао Србе, равногорски илегалац, Немци га стрељали…
Требало је да прођу 73 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом, који га је стрељао јер је био организатор снага Драже Михаиловића. Кристо Грбин је 1942, згрожен усташким злочинима, променио веру и прешао у православље. Грбин је рођен на Корчули, у… РТ Балкан, 20. 4. 2026, Умељић за РТ Балкан: Резолуција о Србоциду је дуг према жртвама и једини пут ка истини [Видео]
Сви покушаји релативизације и негирања злочина су дубоко неморални и представљају „завршни чин геноцида – народоубиства“, истиче за Јутро на РТ Балкан др Владимир Умељић Писац књиге „Србоцид Хрватске државе 1941–1945.“ др Владимир Умељић, која се бави највећим страдањем Срба у историји, истакао је за РТ Балкан да је термин… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 9. 2022, ПОВРАТАК КОСОВСКОГ АНДРИЋА: У Матици српској вече о Григорију Божовићу, некад забрањеном писцу и новинару
У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске вечерас у 18 сати биће представљени лик и дело Григорја Божовића (Придворица, код Колашина, 1880 – Београд, 1945) књижевника, новинара и народног посланика. У организацији Матице и Фондације Симонида овом приликом биће промовисана и књижевна награда која носи Божовићево име.
Поздравну реч упутиће проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Перица Милутин, председник „Симониде“, а о Божовићевом животном путу говориће: др Милета Аћимовић Ивков, проф. др Драгиша Бојовић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин“. У уметничком делу програм[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2024, Четврт века Битке на Кошарама: Симбол херојске борбе
На данашњи дан пре 25 година, 9. априла 1999. започела је Битка за Кошаре.
У склопу Нато интервенције, више хиљада припадника ОВК уз подршку Оружаних снага Албаније и ваздушну подршку Натоа напало је караулу на југословенско-албанској граници која се налазила на ободу Проклетија, на врховима Јуничке планине. Борбе на југословенско-албанској граници трајале су 67 дана, а на страни тадашње ВЈ однеле су 108 живота. Саговорници Косово онлајна, учесници тих догађаја, истичу да је ова битка била једна од најтежих, али и највећих примера храбрости и патриотизма у новијој историји Србије.
Дугого[...]
Вести онлајн, 11.11.2020, Фондација Мисија Халијард одала почаст српским и америчким добровољцима у Првом светском рату
Село Александрово најмлађе је село у Србији које су основале на хиљаде добровољаца пристигле из САД и са других страна света да се боре за своју отаџбину у Првом светском рату.
У том селу је Фондација Мисија Халијард, уз подршку амбасаде САД, и у партнерству са општинама Нова Црња и Житиште обележила Дан ветерана у знак сећања на њих.
Председник Фондације Мисија Халијард Џон Капело положио је венац у знак сећања на добровољце.
– Данас прослављамо Дан ветерана, који се обележава у Америци и Дан примирја који се обележава у целом свету у знак завршетка Првог светског рата. Имамо част да[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна
Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртео. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио,[...]
![Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31109-350x200-no.jpg)
Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]
Власти у Берну омогућиле су усташком злочинцу кога су звали „крвником са Балкана” да се под лажним именом 1947. домогне Ирске, а потом одсели у Калифорнију, пише лист „Ноје цирхер цајтунг” - САД су га тек 1986. изручиле Југославији, проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на смрт, али казна није извршена због старости и болести
После Другог светског рата, Швајцарска је била дестинација или земља транзита бројним фашистима, а међу њима је био и усташки званичник Андрија Артуковић, „крвник са Балкана”, пише швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг” (НЦЦ), указујући на неславно дело[...]
