За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Kosovo Online, 26. 12. 2025, Ракочевић: Обрачун са српским језиком траје 25 година, Куртијева изјава врхунац дискриминације
Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић оценио је за Косово онлајн да је позив премијера у техничком мандату Аљбина Куртија новинарима из српских редакција да питања постављају и на албанском врхунац дугогодишње институционалне дискриминације српског језика. „Постоји мали број тих несрећних закона овде у Приштини које Аљбин Курти није… ИН4С, Срна, 3. 1. 2026, Црни трећи јануар 1942. године [На данашњи дан]
Трећи јануар 1942. године остаје записан црним словима у историји српског народа – на тај дан нацистичке власти доносиле су уредбе које су значиле смрт и страдања за многе Србе. У Норвешкој је на тај дан нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло више од 4.500 Југословена,… ИН4С, 27. 11. 2025, Бојић и Хенш разоткривају: Како је Њемачка фабриковала „масакр“ да би оправдала НАТО агресију – случај Рогово [Видео]
Снимак њемачке телевизије, у коме бивши посматрач ОЕБС-а високи полицајац Хенинг Хенш разобличава лажи Рудолфа Шарпинга, министра одбране Њемачке из периода НАТО агресије, отворио је поново једно од најмрачнијих поглавља западне пропагандне машинерије из 1999. Али у овој причи постоји још један свједок, али и кључни протагонист чија ријеч тежи… Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу
Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века. Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио… Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]
Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара.
Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела са прикупљањем материјалне и хуманитарне помоћи српском народу јесте Српски потпорни фонд. Основан је муњевитом брзином на самом почетку Великог рата – на данашњи дан, пре 110 година. Циљ је био да се хитно пошаље помоћ у виду болница, лекова, завоја и медицински[...]
![СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17774-350x200-no.jpg)
СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]
На Палама је вечерас приказан документарни филм "Гаравице" режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига "Корана ко рана".
Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм је снимљен у продукцији Фондације "Заборављени коријени".
Радовић је рекао да је филм рађен у претходне три године, да је његов значај непроцјењив јер говори о злочину у бихаћком срезу на основу 3.000 докумената - судских пресуда, саслушања, записника, извјешт[...]
Kosovo Online, 21. 5. 2024, Зуроф: Генерална скупштина УН није квалификована да се изјашњава шта је геноцид, резолуција о Сребреници апсурдна
Један од највећих светских стручњака за Холокауст, директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф у разговору за Косово онлајн оценио је да ће евентуално изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН бити искључиво политичка одлука која се не базира на чињеницама и да би такав документ веома брзо могао да произведе читав низ нових одлука, чиме би и сам термин геноцида изгубио свој смисао.
“Реч је о веома лошој одлуци која ће водити у читав низ других, сличних одлука. И то је веома лоше. Верујте ми, уколико ова резолуција прође, у питању су недеље или месеци, и друге државе[...]
Политика, 29.9.2021, Саво Штрбац: Јанезе, ко је убио Романиног оца?
Недавно је на имејл „Веритаса“ стигла следећа порука: „Поштовани, желим да вас замолим да ми помогнете да сазнам ко је убио мога оца 1991. у Словенији. Он је био возач камиона, враћао се из Италије за Пакрац. Ту су га зауставили на барикадама и убили. Био је снимак на ТВ Јутел. Имала сам из новина 'Војска' слику како лежи мртав поред камиона. Моја мајка док је била жива никада није могла да добије ни пензију ни одштету за мога покојног оца. Иначе, ми смо из Пакраца. Цео живот у избеглиштву. Ја сам била дете када се то све десило. Желим да знам ко га је убио. Једино ви можете да ми помогнете. У[...]
![Меморијал, Погледи, 24. 5. 2022, Поновна интернет премијера филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа [Филм] - Обновљено 15. 10. 2023.](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12316-350x200-no.jpg)
Меморијал, Погледи, 24. 5. 2022, Поновна интернет премијера филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа [Филм] - Обновљено 15. 10. 2023.
После повлачења филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа (69 мин), са канала „Погледи“ на Youtube продуцент је обновио издање 15. октобра 2023. године. Ово је верзија филма која траје 109.53 минута. Због тога филм поново објављујемо.
Документарни филм „Мисија Халијард“, у продукцији Погледа, премијерно је објављен 24. маја 2022. на Јутјуб каналу Погледи. Тема филма је познатија највећа операција спасавања оборених авијатичара иза непријатељских линија у Другом светском рату. Мисија је пола века држана у тајности, да би тек после 2000. године шира јавност за њу чула.
Пре ме[...]
