За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 10. 12. 2025, Случај Србина Арсића: Један сведок под стресом, други купио 300 српских парцела, трећи ништа не зна
Душко Арсић је ухапшен и оптужен да је починио ратни злочин пошто је судским путем покушао да врати своју земљу продату Албанцима на основу фалсификованог потписа његовог оца и лажног уговора Ово је још марта 2022. године на суђењу пред већем Основног суда у Приштини изјавио Душко Арсић из села… Политика, 9.12.2025, Саво Штрбац: Неодржани божићни концерт ’ХПЦ‘ у Загребу
„Светски познати бугарски хор за црквену музику ‘Св. Иоан Кукузел Анђеогласни’ оптужен је у Хрватској, без икаквог основа, да је непријатељски агент те неће одржати очекивани божићни концерт у недељу, 7. децембра“, пише бугарски портал faktor.bg под датумом 6. децембар 2025. У наставку текста се наводи да је концерт организовала… Вечерње новости, 20. 11. 2025, Борис Субашић: Хабзбуршки атентат на српска гробља и цркве: Како су православни мрамори фалсификовани у стећке постали политичко оружје [III]
АУСТРОУГАРСКИ пропагандиста маскиран у научника др Ћиро Трухелка, први кустос Земаљског музеја Босне и Херцеговине, сакупљао је натписе са српских мрамора, које је назвао стећцима да би их интерпретирао у складу са политиком брисања Срба из историје и њихове замене „Власима“ које је прогласио нижом расом. Вредни истраживач др Горан… СРНА, 7. 12. 2025, У Кореташима служен парастос за 1.164 цивилне жртве из Другог светског рата
У селу Кореташи у општини Лопаре данас је служен парастос за 1.164 цивилне жртве усташког покоља који се десио 1941. године у селима Мајевице, Подмајевице, Посавине и Семберије. Организатор окупљања Милутин Тешановић рекао је да је сваки трећи од убијених било дијете испод 14 година, а половина су биле жене.…
Вечерње новости, 19. 11. 2025, Борис Субашић: Крст и ћирилица крунски докази да су мрамори српски: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [II]
ТАКОЗВАНА мејнстрим наука и данас иде трагом аустроугарског „научног пропагандисте“ Ћире Трухелке који је српске средњовековне надгробне споменике мраморе преиначио у богумилске стећке, и измислио писмо „босанчицу“, иако се на њима налазе хришћанска обележја и ћирилични натписи. – На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о… РТРС, Срна, 7. 12. 2025, Служен парастос за жртве усташког терора у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]
Злогласна НДХ је 6. и 7. децембра 1944. године на свиреп начин угушила на стотине живота Срба из Трњака и Доње Дубице у федералној општини Оџак, милости нису имали ни према бебама у колијевци, истакнуто је данас поводом 81 година од усташког злочина у овим селима у Другом свјетском рату.… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 29.1. 2022, Питомце на крвавом путу докусурила морска болест
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...”
Овим речима албанску голготу опису[...]
Срна, РТРС, 12.5.2016, „Наша исповијест“ у Вашингтону
У организацији Представништва Републике Српске у Вашингтону одржан је округли сто о страдању жена из Републике Српске у протеклом рату у БиХ, а повод је био промоција монографије "Наша исповијест" у Америци.
У монографији, која је 8. маја промовисана у Њујорку, садржана су свједочанства 15 жена из Српске о тортурама којима су биле изложене током рата деведесетих година у БиХ.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић говорила је о потресним свједочењима жена, али и личној голготи током 322 дана заточења у логору у Сребренику.
„Ово је прва монографи[...]
ИН4С, 16. 6. 2024, Литургија и парастос жртвама поратних злочина у Камничкој Бистрици
„Сјећам се дуге колоне пјешака и запрежних кола…На челу колоне је ишао и гласно молио православни поп у својој одежди и са дугом брадом, колону су окружавали партизани са пушкама у рукама. Грађани су стајали пред кућама и немо посматрали жалосну поворку.
Вјероватно бих овај догађај заборавио, као шестогодишњи дјечак, да није мој отац рекао незаборавну реченицу: Запамтите дјецо, све те јаднике ће побити! Касније, када сам ишао са оцем у Камничку Бистрицу, увијек ми је показао травнате гомиле на Копишчима, прекрстио се и рекао: Ту леже ти јадници – записао Тоне Стеле, грађанин Камника, 2002. [...]
Вечерње новости, 22.8.2020, Како су браћа преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања
МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост.
Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице.
Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлос[...]
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…”
Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику” 1992. г[...]
