За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 18. 11. 2025, Борис Субашић: Са белега бришу српско порекло: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [ I ]
ПОЛИТИКА гази преко мртвих, дословно и то најдрастичније показује злоупотреба средњовековних православних хришћанских надгробних споменика у народу познатим као мрамори или мраморје, који су „притиском одозго“ дужим од века, у науку угурани под именом стећци и приписани секти богумила. Смисао ове манипулације је коришћење масивних надгробника са ћириличним натписима као… Геополитика, 2. 12, 2025, Eнциклопедија о Светом Сави и његовом народу – Др Миодраг М. Петровић [†2025] In memoriam
Др Миодраг М. Петровић, научни саветник Историјског института САНУ у пензији, приређивач и преводилац на савремени србски језик Законоправила Светог Саве упокојио се 1. децембра у 90 години. Преносимо интервју који је др Миодраг М. Петровић дао Геополитици 2014. године. Свети Сава у Законоправилу Србе назива „својима“ јер су… Спутњик, 2. 12. 2025, Хрвати и даље сањају Павелићев сан – о ’хрватској православној цркви‘
У Хрватској је у току рехабилитација усташтва и у таквој ситуацији лако може да се деси да ХПЦ коју води рашчињени бугарски свештеник добије од хрватске државе и званично признање, каже директор центра „Веритас“ Саво Штрбац. Ко год да је ових дана видео најаву да ће за божићне празнике у… Српски угао, 22. 11. 2025, Италијанска новинарка Џини Тоски Марацани Висконти: Муслимански снајперисти у Сарајеву били су најопаснији
Италијанска новинарка и публицисткиња Џини Тоски Марацани Висконти дуги низ година прати питања Балкана, геополитике и улоге међународних институција у кризним ситуацијама. Њени сусрети са ратним зонама Босне и Херцеговине, као и на Косову и Метохији и лична сведочења која је бележила обликовали су њен новинарски пут. У разговору за… СРНА, 20. 11. 2025, Смиљи Зечевић пред очима убили три сина и мужа
Миља Зечевић из Сијековца код Брода у потресном свједочењу за Меморијални центар Републике Српске испричала је да су јој 1992. године убили три сина и мужа пред очима. „Група људи са чарапама преко лица ушла је у наше двориште 26. марта 1992. године. Мужа и тројицу синова нападачи су редом… e-Veritas, Моја Посавина, 23. 11. 2025, Убиство Горана Алавиње – Злочин који је најавио сву трагедију крајишких Срба
Тражити догађај који је означио званичан почетак грађанског рата у Хрватској (1991-1995) није нимало лак посао. Многи се историчари у тражењу узрока рата враћају деценијама па и вијековима уназад гдје су Други свјетски рат и злогласни логор Јасеновац незаобилазни појмови у тумачењу ратних злочина над српским становништвом. Још давно су… Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 22.4.2016, ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Ужасе из Јасеновца ћемо памтити заувек
Полагањем венаца код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту, данас је обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма.
Одавању почасти присуствовали су министар правде Никола Селаковић, амбасадори Хрватске, Немачке, Израела, БиХ, САД и других земаља, преживели заточеници логора смрти, чланови породица страдалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, друга удружења и грађани.
- Сетимо се сваког дана колико трен слободе вреди и колико је све тежило да нам га одузме. Нису усп[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима[...]
РТРС, 1.7.2023, На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја.
Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење "Јадовно 1941" из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина.
[...]
Срна, РТРС, 21.4.2017, Владика Јован: Пробој Јасеновца - један од најбитнијих датума у српској историји
Београд - Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) рекао је да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату.
Он је за Срну истакао да 22. април има посебно мјесто и у календару Српске православне цркве, јер се тада, баш као и 28. јуна на Видовдан и 24. марта на дан почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, служи заповједни парастос.
Према његовим ријечима, 22. април је суштински пр[...]
Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки "Логор смрти" први пут у стрипу и на српском
Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству).
У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип о југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој који је написала норвешка ауторка и новинарка Ингебјерг Јенсен.
Све је почело на једном од њених предавања о илустрованим књигама које је објавила о норвешкој деци у Другом светском рату међу којима су: Бомбе[...]
