За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 24. 11. 2025, Бакарно гумно – одломак из књиге ’Записи из Македоније‘ Милутина Станчића
Овде где тутње векови. Где је предивно и тужно. Врелина дана пара уши као покопана истина. Горчина муњевите кротости. Бакарно гумно. Јачина имена. Топонима силних струна у бићу. Какво само име носи локална Железничка станица. Воз стоји. Заустављам векове. Корен рода мојега; чије ме (све) ране боле. Тишина траје, не… Српски меморијал, Наука и савремени универзитет, 14. 2. 2026, Милан Ж. Трајковић: Деловање ВМРО у Кумановској кази Скопског санџака 1904/1905. године [из Архиве]
Српске четничке војводе у Старој Србији и Маћедонији: Цене Марковић (с. Јелошник – Тетово); Сава Петровић (Приштина); Ванђел Димитријевић-Скопљанче (Скопље); Јован Стојковић-Довезенски (с. Довезенце – Куманово); 5. Петко Илић-Муса (с. Старо Нагоричане – Куманово); Тодор Крстић-Алгуњски (с. Отља\Алгуња – Куманово); Риста Стевановић-Старачки (с. Старац Пчињски округ); Павле Младеновић-Чича (с. Јачинце… Спутњик, 31. 1. 2026, Ово је геноцид над мртвим Србима: Митрина мисија свету открива: 100.000 разорених гробова на Косову
Временом сам сваки разрушени гроб почела да доживљавам као једну малу цркву замишљајући како душа ту почившег осећа моје молитвено ћутање и радује се што је дошао неко свој. По мојим оквирним проценама, број уништених гробаља примиче се стотини хиљада. У том варваризму назире се дубоко запретана несигурност неког ко… Вечерње новости, 1. 2. 2026, Да ли турски војни музеј крије ’српски мач‘ Обилића: Барон де Тот оставио сведочанство да је оружје којим је убијен султан Мурат лично видео
БАРОН Франсоа де Тот, француски официр, дипломата и шпијун, војни саветник султана Мустафе Трећег и Абдула Хамида Првог видео је око 1769. мач Милоша Обилића и сведочанство о томе оставио у својим мемоарима, наводи се у многим радовима турских научника. То судбинско оружје које је зауставило „гази рат“, османску верзију… РТС, 14. 9. 2016, Траг: Трагом гробова светлих [из Архиве] Видео
Аутор: Новица Савић Уредник: Љубисав Алексић Трагом спомен обележја српским војницима страдалим у Првом светском рату кренула је екипа емисије „Траг“. Новица Савић је са екипом обишао војничка гробља и појдиначна спомен-обележја у Француској, Холандији, на Крфу у афричким земљама где су сахрањени српски војници. Полазак из порте цркве Светог Ђорђа… Српски меморијал, 10. 2. 2026, Претећи графити ОВК и Хамаса на амбуланти и вртићу у с. Добротин код Лиљана [Фото]
У сред дана на зидовима вртића и српске амбуланте у селу Добротин код Липљана непознати Албанац исписивао је графите претеће садржине, викао и вређао на албанском и енглеском језику а затим се одвезао док су га васпитачице молиле да се удаљи, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију. На фотографијама… Не заборављамо – Памтимо
Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник.
Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Током Првог светског рата у Србији жене су дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих су изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупир[...]
![Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18988-350x200-no.jpg)
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима.
Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја
БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја, изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, који је у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије данас предводио државну церемонију обележавања Да[...]
СРНА, 16.3.2018, У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.
Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу Досије Сарајево која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како[...]
РТРС, 3. 8. 2025, Сјећање на погинуле борце и цивиле Миљевине
У Миљевини код Фоче молитвено сјећање на 104 погинула борца Седмог миљевинског батаљона Фочанске бригаде и 40 цивила погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Надалеко су познати по војничким успјесима и храбрости због чега се истиче да су били чувари "врата источне Херцеговине" и бедема Републике Српске.
Молитвено сјећање код централног споменика који свједочи о храбрости славних бораца Војске Републике Српске из Миљевине, Кута и Козје Луке, који су се бранећи вијековна огњишта, окружени непријатељем, одазивали на сваки позив. Миљевински батаљон на почетку рата имао је више од 500 војник[...]
Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације о последицама тих ратних догађаја.
Колико год да сам био свестан да је серија уметничко виђење фиктивних људских судбина смештених у оквир ратних деведесетих прошлог века, ипак сам скоро у свакој сцени, макар и несвесно, тражио сличности са стварним догађајима [...]
