За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим…” Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине,…
Политика, 10. 05. 2017, Саво Штрбац: Гешовски [Архива]
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
ИН4С, 4. 5. 2022, Стокхолмски синдром: Тито сравнио Подгорицу са земљом – за награду добија споменик
Тито лично одговоран за бјесомучно бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату Историјске чињенице су показале да је, на налогу Тита, у рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. На град се сручило 600…
Стање ствари, 3. 5. 2022, Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама
Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе…
Глас Српске, 1. 5. 2022, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра “Веритас”: Хрватска политика се додворава ветеранима и цркви
Хрватске власти донијеле су одлуку да укину наставу на српском језику и употребу ћирилице у појединим струковним школама у Вуковару. Да ли се то ради свјесно или постоје оправдани разлози, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац нема дилему. – Несвјесно сигурно није. Постоји план који је у овом случају увијен…
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава – Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце. О томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе,… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 19. 7. 2018, Парастос Романовима и Дражи Михаиловићу у Грбљу: Помен уз полицијске патроле
У организацији „Потомака краљевске војске у отаџбини из Грбља“, и ове године служена је литургија и парастос у част 100 годишњице мученичке погибије Руске царске породице Романов и 72 године од смрти команданта ЈВуО генерала Драгољуба Драже Михаиловића и Грбљанима који су као припадници равногорског покрета страдали у Другом свјетском рату.
Службу у гоњогрбаљском саборном храму Свете Тројице служили су архијерејски намјесник Бококоторски протојереј ставрофор отац Момчило Кривокапић, свештеник Ненад Калем и парох горњогрбаљски свештеник Миајло Бацковић.
Због најављених протеста УБНОР-а и [...]
СРНА, 9. 5. 2023, Представљена књига о српском јунаку са Космета Милошу Ћирковићу
У Братунцу је вечерас представљена књига Веселина Џелетовића "Посљедњи српски витез" о јунаку Милошу Ћирковићу који је остао послије повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије 1999. године и наставио да пружа отпор терористима ОВК бранећи кућни праг.
Књига говори о истинитој личности и догађајима, о српском јунаку Ћирковићу, који није хтио да напусти своје село и кућу већ је наставио сам да пружа отпор терористима ОВК, које је држао у страху и неизвјесности нанијевши им значајне губитке.
Дуго је овај метохијски шумар пружао отпор бранећи кућни праг и огњиште у селу Бело Поље[...]
DIC Veritas, Portal Novosti, 25.1.2018, Ilija Babić, živi kompjuter Mokrog Polja
Vremešni mještanin već je desetljećima kroničar života i običaja svoga sela kraj Knina: ‘Moj ‘kompjutor’ još nije napao nikakav virus, ništa se nije izbrisalo i sve iz njega uspijevam izvući. A pamtim dosta toga, od svoje sedme godine znam skoro svaki detalj o prošlosti ovog sela’, kaže 87-godišnji Ilija Babić zvani Čauš
U selu Mokro Polje, udaljenom dvadesetak kilometara od Knina, stanovnika je iz godine u godinu sve manje, kao i u cijelom dalmatinskom zaleđu. Rat i poraće opustošili su nekoć bogato neselje, a sada zub vremena nagriza i uspomene na bolje dane, koje samo rijetki nastoje sač[...]
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.
Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било хиљаду, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону. Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је Меморандум на 132 странице.
– Желео сам да се објави код на[...]
![Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17512-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]
Остао ми је у сећању као жива статистика: у његовим џеповима било је много ситних папирића, које је вадио и упознавао ме са стањем српског народа у разним крајевима
Узбудљива и трагична прича о професору Лазару Тркљи, секретару Земљорадничке странке, и једном од најближих сараника Драже Михаиловића, сурово се завршава испред логора Стара Градишка 1945. године
Лазар Тркља, члан Централног националног комитета и лични саветник Драже Михаиловића за источну Босну и Херцеговину, од пролећа 1941. па до јесени 1944. године свакодневно је записивао све догађаје у рату и тако сачувао од заборава [...]
