За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 3. 4. 2024, Милица Краљ: Надежда Петровић – Сликарка, хероина и видарка националних рана – На данашњи дан
„Ја летим од генија до генија и тражим хране да се напојим тражим храбрости да продужим сликарство“ – записала је велика српска сликарка Надежда Петровић, уметница која је била „сутрашњица у данашњици“ или „ондашња у сутрашњици“. На данашњи дан, 3. априла 1915. у Ваљеву је умрла сликарка Надежда Петровић. Сматра… Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука
Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке. –…
Слободна Херцеговина, 28. 3. 2024, Док је православне вјере, дотле има Срба у Далмацији
Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца организовало је 2. фебруара трибину Православна Далмација у Епархијском дому. Повод за трибину су два јубилеја 500 година од освештења Цркве Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу и 320 година од Куриџине буне коју је подигао Петар Јагодић Куриџа. На… Б92, Танјуг, Срна, 1. 4. 2024, Усташки масакр у општини Србац: 80 година од свирепог злочина
На Стегића ади у Разбоју Љевчанском у општини Србац данас је служен помен за 22 Срба које су 1944. године на најсвирепији начин убиле усташе. Предсједник србачког СУБНОР-а Богдан Давидовић рекао је новинарима да Стегића ада пуних 80 година носи злокобан назив „стратиште“, што је синоним за губилиште и мучилиште,…
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић…
СРНА, 1. 4. 2024, Српска памти – Помен за народног хероја доктора Младена Стојановића
У Приједору је данас пригодним програмом обиљежено 128 година од рођења и 82 године од смрти народног хероја доктора Младена Стојановића. Предсједник Градског одбора СУБНОР-а Приједор Вељко Родић рекао је да је споменик Младену Стојановићу пред зградом Градске управе подигнут 1952. године и да од тада на том мјесту траје…
Не заборављамо – Памтимо
Kosovo Online, 21. 5. 2024, Зуроф: Генерална скупштина УН није квалификована да се изјашњава шта је геноцид, резолуција о Сребреници апсурдна
Један од највећих светских стручњака за Холокауст, директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф у разговору за Косово онлајн оценио је да ће евентуално изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН бити искључиво политичка одлука која се не базира на чињеницама и да би такав документ веома брзо могао да произведе читав низ нових одлука, чиме би и сам термин геноцида изгубио свој смисао.
“Реч је о веома лошој одлуци која ће водити у читав низ других, сличних одлука. И то је веома лоше. Верујте ми, уколико ова резолуција прође, у питању су недеље или месеци, и друге државе[...]
![Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12965-350x200-no.jpg)
Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради зубуна, копорана и женских прслука извезених гајтанима и срмом.
Још 1910. позван је Витор у војску као артиљеријски кадровац, постаје нишанџија на топу и поднаредник. У иниформи остаје и за Балканских ратова и Првом светском, све до краја, пуних осам и по година. Борио се у ред[...]
Тамо далеко, 17. 3. 2019, Предраг Савић: У смрт због бритког пера и српства - како су страдали Антун Фабрис и Урош Тројановић
Мало ко данас зна ко је био Антун Фабрис? Још мање људи зна да је био – Србин. И то посебног кова. Новинар, писац, уредник и један од вођа српског римокатоличког покрета у Дубровнику. Антун Фабрис живот је изгубио због љубави према српству и објављивања једне родољубиве песме.
Управо љубав према књижевности и науци везивала је др Мату Грацића са Антуном Фабрисом, власником часописа науке и културе „Срђ“, уредником листа „Дубровник“. Фабрис је био истакнути културни радник, посвећен очувању богате дубровачке културне и историјске баштине, директор дубровачке Матице српске, оснивач Просветно-пр[...]
Политика, 2. 1. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Сатански пир на Дубичком мосту
За време Наполеонове Илирије (прва деценија 19. века) изграђен је дрвени мост на реци Уни који је спајао Босанску и „каурску” Дубицу (Банија). После Туђманове „Олује” ова насеља су преименована у Хрватску Дубицу, на левој страни реке и Козарску Дубицу, на десној страни реке.
У априлу 1941. године нацистичка Немачка је окупирала Југославију. Терор и злочини над Србима су почели током првих месеци окупације и постојања НДХ. Народ Босанске Крајине диже се на устанак у јулу 1941. године. Подручје Козаре – простор између река Гомјенице, Саве, Уне и Врбаса – било је једно од најснажнијих жаришта [...]
![Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17938-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]
Полагањем венаца на споменик у Араповој долини у Лесковцу обележена је годишњица стрељања 310 Рома, Срба и Јевреја од стране немачких фашиста током Другог светског рата.
Злочин се догодио 11. децембра 1941. године у подножју брда Хисар. На месту где су животе изгубила 293 Рома, 11 Срба и шест Јевреја венце су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, лесковачког Народног музеја, Дома културе Рома у Лесковцу и борачких удружења.
Немцима је у извршењу злочина помогао тадашњи квислиншки режим. Како би се осветили за претпрљене губитке фашисти су у два наврата блокирали ромска[...]
