За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13. 10. 2023, ОДБРАНОМ СТЕПИНЦА ПОНОВО УБИЈАЈУ СРБЕ: Српски научници критикују покушаје хрватских историчара да умање кривицу надбискупа
ГРЕСИ Алојзија Степинца су такви и толики да се он не може рехабилитовати, јер би то био нови злочин према онима чији су животи угашени на најсвирепији начин у геноцидној НДХ свесрдно подржаваној од Римокатоличка цркве и надбискупа Степинца. Овако академик Љубодраг Димић коментарише наводе хрватског историчара Хрвоја Класића који…
Епархија далматинска, 13.10.2023, Гробови из православног гробља у Далмацији
Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом „Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941″.…
Глас Српске, 13. 10. 2023, Ово су поруке на застави испред зграде Фудбалског савеза БиХ
Навијачи Фудбаске репрезентације БиХ из бошњачког миљеа обрушли су се на забрану уношења ратне бошњачке заставе са љиљанима на меч са Португалијом у Зеници наредне седмице. „Дозвољено је уношење застава и других навијачких материјала искључиво са државним обиљежјима БиХ и Португалије“, навели су из Фудбалског савеза БиХ. Бошњачки навијачи су,…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, НОВА ПРОВОКАЦИЈА: Освануо графит ОВК код Грачанице, префарбан назив села на српском
НА саобраћајном знаку за насеље Кишница код Грачанице црвеном бојом је ноћас исписан графит ОВК (УЧК) и префарбан назив села на српском језику. – Ово се понавља по ко зна који пут. Починиоци никада нису до сада пронађени иако постоји јавни видео-надзор – саопштила је Снежана Јовановић из Кишнице, председница…
Политика, 12. 10. 2023, Обележена 105. годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату
Бројним манифестацијама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје војводи Петру Бојовићу у центру града у парку крај Нишаве, јуче је обележена 105.годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату. Комеморативном скупу присуствовали су представници Војске Србије, МУП Србије, града Ниша и Нишавског округа, бројни грађани и чланови удружења потомака…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 2. 20204, СПЦ у Хрватској после 1945: Богохуљење комуниста у Крајини
Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила, мучила и унаказила, па после Недићевој власти предала његовог претходника, Доситеја (Васића).
Исте године, 14. јула, митрополит је кренуо возом у Пакрац, седиште пакрачке (славонске) епархије којом је администри[...]
e-Veritas, 02.03.2023, Саво Штрбац: Реквијем за Нос Калик
Нос Калик је било чисто српско село, смјештено у међурјечју Чиколе и Крке. Бројало је око 60 кућа и око 100-ак душа. Најбиже мјесто Нос Калику су село Миљевци удаљено пет километара, док је општински центар Дрниш удаљен 18 километара.
“Ја сам се у овом селу радио и у њему живио све до 02. марта 1992. године. Радио сам у Шибенуку у ТЛМ “Борис Кидрич”. У прољеће 1991. године, тражили су од нас Срба да потпишемо неку изјаву о лојалности, па пошто ја то нисам учинио, добио сам отказ. Задњи пут сам био у Шибенику 13. децембра 1991. године.
Почетком 1992. године у наше село улази ЈНА и од тада[...]
Б. Симоновић: Крвави пир усташа на Огњену Марију: Уз благослов Степинца клали и новоренђчад
На данашњи дан пре 75 година, 30. јула 1941, на Огњену Марију, усташе су у Ливну и околини, направиле велики покољ Срба и починиле злочине који по бездушности и свирепости превазилазе сва њихова злодела у Другом светском рату, почињена с благословом католичке цркве и ових дана помилованог и рехабилитованог загребачког надбискупа, "блаженог мученика" Алојзија Степинца.
Ти злочини су остали упамћени не толико по броју жртава (мада је, колико је до сада утврђено, у Ливну и околини тада уморено 1.587 Срба), колико по испољеној мржњи и упорности да у дело доследно спроведу сулуди наум Анте Павел[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
![В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21039-350x200-no.jpg)
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце.
Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић.
Председник СУБНОР-а општине Штрпце Новица Крстић је подсетио на трагичан догађај који се десио на том месту и поручио да их потомци никада неће заборавити.
– Ово је споменик бола и туге, али и споменик пркоса и родољубља наших људи и деце, Штрпчана и Сиринићана. Стрељани[...]
