За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СОЗ Прњавор, 7. 2. 2016, Бојан Милијашевић: Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7. фебруара 1942. [из Архиве]
Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броја је поклано 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година.…
НСПМ, Политика, 6. 2. 2022, Ефраим Зуроф: Иницијатива да се на Косову обнови кућа Џаферу Деви, представља ругање жртвама
Директор израелског Центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф изјавио је да иницијатива да се на северу Косова обнови кућа Џаферу Деви, оданом сараднику нациста, представља ругање жртвама нациста и њихових локалних колаборациониста. Зуроф је у за Косово Онлајн, поводом пројекта обнове куће Џафера Деве написао и да је Дева био одани…
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац. Вијенце су у име институција Републике…
ИН4С, Митрополија црногорско приморска, 5. 2. 2022, Титова депеша: Савезничко бомбардовање Никшића и Подгорице
На данашњи дан, 5. фебруара 1944. године Јосип Броз је упутио депешу повјереницима у Србији, обавјештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати “све ваше жеље у погледу помоћи савезничког…
Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић каже да су, сем бројних злочина које су починили над Србима, албански квислинзи са Косова током Другог светског рата активно помагали Немцима у спровођењу Холокауста. Антонијевић који је у првом делу интервјуа за Косово онлајн говорио о томе да…
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 12.7.2017, Служен парастос за Србе побијене на Петровдан 1992. године
Сребреница - У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Радомир Павловић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегација Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991.
Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године.
Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином од почетка био упознат комплетан политички, војни и полицијски врх хрватске државе, али да је све учињено да се тај догађај прикрије и да та завера траје до данас.
– Од свих убијених до сада је пронађено само 50 тела што говори о степену прикривања овог злочина о коме су[...]
Вечерње новости, 30. 9. 2022, ПОВРАТАК КОСОВСКОГ АНДРИЋА: У Матици српској вече о Григорију Божовићу, некад забрањеном писцу и новинару
У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске вечерас у 18 сати биће представљени лик и дело Григорја Божовића (Придворица, код Колашина, 1880 – Београд, 1945) књижевника, новинара и народног посланика. У организацији Матице и Фондације Симонида овом приликом биће промовисана и књижевна награда која носи Божовићево име.
Поздравну реч упутиће проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Перица Милутин, председник „Симониде“, а о Божовићевом животном путу говориће: др Милета Аћимовић Ивков, проф. др Драгиша Бојовић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин“. У уметничком делу програм[...]
![Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13442-350x200-no.jpg)
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ.
У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана Dornijer Do-22 Поморског ваздухопловства за лет. Примирје је ступило на снагу претходног дана. Обриси ратног пораза Краљевине Југославије су се видели на свим странама. Међутим, у овој хидропланској јединици, која је претходних дана извршавала ратне задатке широм јужног Јадрана, донета ј[...]
