За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Serbian Times, 27. 01. 2024, ТЕРОР У ХРВАТСКОЈ СЕ НАСТАВЉА: Србин (71) осуђен на 15 дана затвора због објаве на Фејсбуку [ФБ]
У уторак 23. јануара ове године книнска полиција привела је Србина Шпиру Рашковића (71) због прекршаја почињеног преко друштвене мреже фејсбук. како се наводи, он је “из мржње објављивао садржаје који вређају националне осећаје грађана РХ (фотографију на којој се налазе он и Веселин Шљиванчанин и фотографија једне младе дјевојке… РТРС, 27. 1. 2024, Обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора Силос
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело. Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели,…
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији. У већини писама… НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик – неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности. Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се…
РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]
Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома. Грајф је…
Вести, 25. 1. 2024, Отимање светиња
Све учесталија присвајања српских цркава и манастира само су део оркестриране кампање која за циљ има да све више ограничава основна права СПЦ, али и слободу приступа појединим верским објектима, оценила је за Вести доцент др Јасмина С. Ћирић, професор Универзитета у Крагујевцу и експерт за српску средњовековну баштину. … Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 2. 3. 2025, Гидеон Грајф: Још се чују одјеци зла!
Професор Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, аутор тротомне монографије о концентрационом логору Јасеновац и председник Независне међународне комисије за истраживање догађаја у Сребреници, оценио је за “Вести“ поводом 80 година од завршетка Другог светског рата да се и данас чују “одјеци најмрачнијег поглавља” у светској историји.
Свет се спрема да обележи 80 година од завршетка Другог светског рата. Да ли је лекција научена?
– Иако је рат завршен пре више деценија, одјеци његових најмрачнијих поглавља и данас одјекују. Истрајност предра[...]
Политика, 7.9.2020, Др Момчило Павловић: Савезнички бомбардери су разорили Лесковац у септембру 1944.
До сада није утврђен тачан број погинулих, верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата
Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопло[...]
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике.
рбоцид хрватске државе 1941-1945. јесте био, као и сви други велики геноциди у историји, државни пројекат, али упадљиво је при прегледу примарних историјских извора, да су у том злочину учествовали као џелати и многи „нормални“, „обични“ људ[...]
Весна Кнежевић: Маутхаузен: Поља глади, тифуса и безимене смрти у Великом рату
Идуће недеље Српска православна црква позива на свечаност полагања камена темељца за Српску капелу на Војничком гробљу у аустријском Маутхаузену, 20 километара источно од Линца. Реч је о касном исправљању историјске неправде заборава која прати судбину српских заробљеника у ратним годинама 1914–18.
У општој култури сећања Маутхаузен је познат као највећи концентрациони логор Трећег рајха на подручју Остмарка, како се под нацистима звала Аустрија.
Улога Маутхаузена у индустрији државне смрти постављена је, међутим, четврт века раније, у јесен 1914, паралелно са првим операцијама аустроуга[...]
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
