Пасош Бити Берахе Фото: Вечерње новости, Зоран Јовановић
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији.
У већини писама Бераха куражи супругу да ће сигурно све бити добро. Бољем положају, како пише, допринело је и то што је управу над њима од тајне полиције Гестапо преузео Вермахт, па жена и кћерка треба да буду „сасвим, али сасвим без бриге“. Недеља је била дан за посете, затвореници су могли да примају и шаљу ствари преко јеврејских организација.
У трећем писму каже како је ујутро 13. октобра прозван ради путовања, али се нада да то не значи да ће заиста отићи, па тражи да му пошаљу капут, рукавице, каљаче. Последње писмо из октобра открива да је ослобођен „путовања“ захваљујући интервенцији супруге. Потврда о његовом останку дошла је од Гестапоа.
Последње писмо, од 9. новембра, пуно је наде да ће доћи време када ће њих троје поново бити заједно.
Берахи се затим губи сваки траг. Верује се да је убијен на стратишту између Панчева и села Јабука. Осим писама, његов пасош, три Давидове звезде и жуте траке које су морали да носе он, жена и кћерка, као и позиви за пријављивање немачким властима и документа која потврђују да је кћерка Перла полујеврејка и да зато не мора више да носи „Јуден“ обележја, биће изложени до 4. фебруара у Историјском музеју Србије.
Заоставштину Берахе поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 27. јануара, у Историјском музеју Србије представили су др Душица Бојић, директорка овог Музеја, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, у оквиру чије збирке се налазе ови историјски артефакти.
Жртве имају име, а не број
Дејан Ристић је подсетио да се Дан сећања на жртве Холокауста обележава на датум када је Црвена армија ослободила највеће губилиште у Другом светском рату: Аушвиц-Биркенау.
– Драго ми је јер смо, именом и презименом, успели да идентификујемо још једну жртву и вратимо јој идентитет, супротно џелатима, који су жртве сводили на број. Тако смо јој пост мортем вратили и достојанство – казао је Ристић.
– Бити Бераха је био обичан грађанин Краљевине Југославије. Из његових докумената знамо да је за време Првог светског рата био заточен у више логора за ратне заробљенике у Аустрији, где је био болничар. У Другом рату је у логору Топовске шупе неко време радио као помоћник болничара – каже Милица Карић, кустоскиња Музеја жртава геноцида, која је за „Новости“ објаснила да је заоставштину породице Бераха Музеју даровала њихова кућна пријатељица, а грађу је сачувала кћерка. Она и мајка су преживеле рат захваљујући томе што је Рашела била Чехиња, а не Јеврејка.
У Топовским шупама, које су се званично звале Јеврејски пролазни логор Београд, било је око 5.000 Јевреја и око 1.000-1.500 Рома, који су у највећем броју стрељани до децембра.
В. Црњански Спасојевић
