За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Историја Чачка FB, Погледи.рс, 18. 1. 2022, На данашњи дан: Говор капетана Стаменка Димитријевића на сахрани капетана Јована Дерока
1942 – Пренесени су и сахрањени посмртни остаци четничког капетана Јована Дерока (ЈВуО) код споменика Танаска Рајића на брду Љубићу. Церомонији и сахрани присуствовао је велики број људи. Након рањавања по једној верзији, капетана Дерока је са „више убоја ножем по телуˮ и ˮметкомˮ, убио партизан младић од 16 година… Вести Онлајн, 6. 1. 2022, Сваки Божић доноси бол
Нема у том селу куће која није завијена у црно! У само једном дану, за најрадоснији хришћански празник, муслимани су све побили, чак и домаће животиње. Оно што нису могли да сатру покрали су или запалили. Ово је тужна слика из рата у Босни која ни данас не бледи код… СРНА, 5. 1. 2022, Помен Србима убијеним у Кравици на Божић 1993. године
У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 162 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.… Имеђу сна и јаве, 4. 1. 2022, Драгољуб Петровић: ’Хрватска ћирилица‘ – где тога има?
Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили. Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и… ИН4С, 3. 1. 2022, Две београдске улице од недавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла
Oноме ко зна чекати, време отвара врата. Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу. Одлуком Скупштине Града… Глас Српске, СРНА, 30. 12. 2021, У Сјеверној Македонији поново оскрнављена црква – задужбина цара Душана
У Сјеверној Македонији непознати починиоци оштетили су кров на Цркви Успења Пресвете Богородице, задужбини цара Душана, у манастиру Матеич, у општини Липково, што историчар умјетности Јасмина Ћирић сматра да је учињено намјерно и да се поклапа са протјеривањем српског и македонског становништва са овог простора. На овој цркви, јединој у…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 5. 2022, Навршило се 30 година од страдања Срба у Пофалићима
САРАЈЕВО - Данас се навршава 30 година од злочина над Србима у сарајевском насељу Пофалићи, када су припадници муслиманске тзв. Армије БиХ за два дана убили око 200 особа и спалили њихове домове. Нико од познатих починилаца и наредбодаваца овог злочина није одговарао пред судом, иако је Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднело извештај против 51 лица.
Према подацима којима располажу надлежни органи из Српске, напад на Пофалиће припремили су командант Територијалне одбране Хасан Ефендић и локални старешина Територијалне одбране Идриз Салко, преноси Танјуг.
У акцији су учес[...]
СРНА, 27.12.2915, Владика Хризостом: СПЦ ће отргнути од заборава српска стратишта
ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом изјавио је данас у Добоју на обиљежавању 100 година од интернације Срба у добојски логор да ће се Српска православна црква борити да сва српска стратишта буду отргнута од заборава.
Владика Хризостом напоменуо је да је добојски логор, први цивилни концентрациони логор искључиво за православне Србе из централног и источног дијела Босне, Аустро-Угарска плански осмисила да би тај простор био ослабљен од српског елемента.
Епископ зворничко-тузлански задовољан је што ће на мјесту некадашњег логора бити из[...]
СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима
БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе "Михајло Пупин" из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије.
"Изложба под називом Историја има име, лице и причу резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју", рекао је новинарима ученик Мирослав Томић.
Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је пр[...]
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца
Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а Олуја", злогласни поход америчких ваздухопловних снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшни је злочин који није кажњен.
Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махо[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
