За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Митрополија црногорско приморска, 5. 2. 2022, Титова депеша: Савезничко бомбардовање Никшића и Подгорице
На данашњи дан, 5. фебруара 1944. године Јосип Броз је упутио депешу повјереницима у Србији, обавјештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати “све ваше жеље у погледу помоћи савезничког…
Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић каже да су, сем бројних злочина које су починили над Србима, албански квислинзи са Косова током Другог светског рата активно помагали Немцима у спровођењу Холокауста. Антонијевић који је у првом делу интервјуа за Косово онлајн говорио о томе да…
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у…
Политика, 2. 2. 2023, Егзодус Срба у дубичкој општини
Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију… Светигора, 31. 1. 2022, Светосавска прослава у Враки и Скадру
Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра свечано је прослављен празник Светог Саве Равноапостолног, првог Архиепископа и просветитеља српског, чиме је почела прослава јубилеја 200. годишњице српске школе „Свети Сава“ у…
СРНА, 1. 2. 2022, Миливоје Иванишевић: Нико се није позабавио учешћем бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је у својим књигама „Хроника најављене смрти“, „Хроника нашег гробља“, „Сребреница – јули 1995″ и у „Трагању за истином“ обрадио осјетљиву тему учешћа бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу којим се до сада…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27. 4. 2023, Сурдуличке ране од НАТО бомби никада неће бити зацељене
У односу на број становника, у варошици на југоистоку Србије у пролеће 1999. године страдао највећи број људи
Ниш, Сурдулица – У пролеће 1999, током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије, Сурдулица је бомбардована три пута, а још двадесетак пута агресорски пројектили просути су у њеној околини. У овим нападима погинуло је 50 житеља Сурдулице, а њих 204 је повређено. У односу на укупан број становника, без икаквих дилема Сурдулица је имала највише цивилних жртава, а НАТО операција под називом „Милосрдни анђео” до темеља је срушила и уништила скоро 30 одсто породичних и стамбених објеката[...]
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко
Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест година. Није се могло пре отићи у поље”, понављају у селу Старо Грацко код Липљана. Премало се добрих ствари овде догодило и живот се одређује према крвавој жетви, најгорем догађају који је погодио ово лепо и уређено место. Премало је коренитих промена и заокрета међу овим кућама и уређеним улицама, које, тек мало, подсећају на ур[...]
Глас Српске, СРНА, 7.8.2017, Преминуо историчар Ђуро Затезало
Бањалука - Историчар Ђуро Затезало, који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у Независној Држави Хрватској /НДХ/, преминуо је у 87. години, потврђено је Срни у Удружењу "Јадовно".
Затезало је изгубио живот јуче несрећним сучајем у родним Доњим Дубравама, у Хрватској.
Ђуро Затезало посебно се бавио истраживањем злочина над Србима на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг.
Затезало је рођен 21. јула 1931. године у Доњим Дубравама. Студирао је уз рад и дипломирао на трогодишњој Вишој педагошкој школи у Загребу 1958. године и на Филозофском факултету у Сарајеву.
Постдипл[...]
Политика, 2.8.3918, Помен за Србе и Јевреје страдале на Шушњару
Жртвама усташког покоља на крвави Илиндан 1941. почаст је одата полагањем венаца, паљењем свећа и служењем парастоса
Бањалука – Већ у првим месецима Другог светског рата и четири месеца пошто је у априлу 1941. године успостављена Независна држава Хрватска, почињени су страшни злочини, а у једном од њих – на Шушњару код Санског Моста – од усташке руке страдало је 5.500 људи, углавном Срба.
На Шушњару је пре 77 година страдало и око 50 Јевреја, а у тадашњем Санском срезу своју веру и нацију животом је платило безмало десет хиљада Срба. У сећање на њих и крвави Илиндан 1941. јуче су положен[...]
СРНА, 17. 7. 2019, Помен Дражи Михаиловићу у Београду и Билећи
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти.
Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета који је основао генерал Михаиловић.
Академик Матија Бећковић сматра да ће "кад тад" морати да се сазна гдје је сахрањен Михаиловић.
"Каже ми један новинар да у Београду вероватно има једно 15 људи који знају где је тај гроб, али [...]
