За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 13. 8. 2023, Обележена 217. годишњица Боја на Мишару
У реконструисаном музеју отворена је нова стална поставка посвећена Боју на Мишару Државном церемонијом полагања венаца код споменика Карађорђу и мишарским јунацима, данас је обележена 217. годишњица Боја на Мишару. Уз помен Карађорђу и мишарским јунацима у селу Мишар недалеко од Шапца, венце су положили представници Министарства одбране и Војске…
Политика, 13. 8. 2023, Дубровник је по језику увек био српски
ИНТЕРВЈУ: ДР СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ, професор Филолошког факултета у Београду Сукоб око припадности дубровачких писаца и књижевности између Срба и Хрвата постоји одавно. Те несугласице су непомирљиве. Угледни српски професори одржали су недавно скуп у Тршићу, Четврту интеркатедарску србистичку конференцију, посвећену разматрању граница српске књижевности, у оквиру кога су осветљена и…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 11. 8. 2023, Штрбац: Меморијални центар да буде и до небеса било би мало колика је трагедија била
Жртве логора Јасеновац заслужују највећи и најмонументалнији меморијални центар, али и до небеса да се направи било би мало, колика је то била трагедија, изјавио је директор Информационо- документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Поводом потписивања споразума између Србије и Републике Српске о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама, Штрбац за…
Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]
Уз цркву је, како је од давнина и бивало, старо гробље. Немогуће је било потиснути сазнање да су препуштени на милост и немилост гроболомника и крстоубилаца. Само да им не прекопају кости! Оно што се сложи у књигу о порушеним гробљима на Косову и Метохији је, теоријски поткрепљена, анализа и…
НСПМ, Сведок онлајн, 10. 8. 2023, Владан Динић: In memoriam Александар Матановић – Одлазак најстаријег шаховског велемајстора на свету
Легенда светског и југословенског шаха, Александар Матановић преминуо је 9. августа 2023. године у 94. години живота. Био је последењи живи члан некадашње „велике тројке” југословенског шаха, заједно са Светозаром Глигорићем и Бором Ивковим. Од маја 2022, после смрти Јурија Авербаха, Матановић је био најстарији велемајстор на свету. Александар Матановић…
РТРС, 11. 8. 2023, Жртве усташког злочина у селу Чаваш коначно добиле достојанствено спомен обиљежје
Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године. 11. августа усташе су опколиле…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, ДИЦ Веритас, 28.9.2020, Саво Штрбац: Постолујна времена: злочин у Вариводама
Неколико недеља пред годишњицу убиства деветоро мештана у Вариводама, телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Илијашевић Угљеша (54), који је убијен око или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.
Више детаља о убиству деветоро Срба у Вариводама: Јована Берића (75), Шпире Берића (55), Рајдивоја Берића (69), Марије Берић (69), Мирка Покрајца (84), Душана Дукића (59), Марка Берића (82), Милке Берић (67) и Јована Берића (56), побијених 28. септембра 1995. у њиховим двориштима, на праговима [...]
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића.
Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић захвалила је руководству Спомен-подручја Доња Градина за предан рад којим чувају од заборава све оно што се дешавало у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Гр[...]
Вечерње новости, 4. 2. 2024, У Дракулићу Србе убијали камама и секирама: Злочин који се догодио пре 82 године
У БАЊАЛУЧКОМ насељу Дракулићи су обележене 82 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којим 551 дете.
О свирепости злочина сведочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и фратри из самостана на Петрићевцу. Парастосу код споменика жрвама присуствовао је и врх Републике Српске, уз многобројне грађане. Без Републике Српске нема слободе за српски народ на овим просторима, поручио је Милорад Додик, председник Српске на помену српским жртавама усташког злочина.
- Ово треба [...]
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије.
У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о страдањима деце у Првом светском рату, описани су, поред осталог, одлазак 1300 каплара на фронт и њихова улога у јачању морала српске војске у најтежим тренуцима борбе за ослобођење Србије у првој години рата и учешће деце у херојској[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 10. 2023, Бољанић: Спасавање савезничких пилота потврда да су Срби увијек на страни правде - Додик
БОЉАНИЋ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Бољанићу да је акција “Халијард” још једна потврда да су Срби увијек били на страни правде, побједника и антифашиста, а да је данас српска саборност опаснија од оружја.
Додик је истакао да је ова акција дио славног дијела историје српског народа и херојски подвиг, те да се показало да Срби дјелују на исти начин у борби за слободу без обзира на оскудицу.
- И поред чињенице да овдје нема америчких представника, то не утиче на чињеницу шта су Срби радили - рекао је Додик поводом обиљежавања 79 година од спасавања савезн[...]
