За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]
У Поткозарју код Бањалуке данас су обиљежене 82 године од усташког покоља над српским цивилима у овом насељу, те у Пискавици и Верићима. Тим поводом у Храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарују служена је литургија, а код спомен-обиљежја парастос за 624 убијена српска цивила, од којих 208 дјеце до 15…
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт. У окупираним крајевима завладао…
Печат, 24. 11. 2023, Бојан Јовановић: Феноменологија највећег злочина [из Архиве]
Како је спречено да се хрватски геноцид над Србима у НДХ осуди и адекватно обележи најпре у Србији а потом и представи светској јавности као најстрашнији злочин који би требало да има своје место у колективној меморији човечанства! У процесу стварања сопственог индивидуалног и колективног идентитета, битан чинилац је однос… РТС, 4. 2. 2024, Милош Војиновић: Нови документи o улози Немачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године
Oвих дана је Вилсонов дигитални центар из Вашингтона објавио више стотина докумената који су потекли из канцеларије Хелмута Кола, канцелара Западне Немачке, потом и уједињене Немачке (1982-1998). Многа од њих односе се на период распада Југославије. Читајући о Коловим активностима, можемо да закључимо да је 1991. пре била оживљавање историје… ИН4С, 7. 2. 2024, Британски историчар 1915. о српству у Далмацији: Одушевљене масе славиле су побједе Срба и пјевале химну српског краља Николе
Током прве три седмице првог Балканског рата, Хрвати и Срби из Далмације испољавали су безгранично одушевљење због тријумфа својих сродника, а на улицама су масе људи непрестано пјевале химне својих савезника, између осталих и химну Црне Горе коју је написао српски краљ-пјесник Никола Први, записао је угледни енглески историчар и…
РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]
У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела Био је то најмасовнији покољ Срба у НДХ у једном дану. Од јутарњих сати 7. фебруара 1942. до раног поподнева, без и… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 02.03.2023, Саво Штрбац: Реквијем за Нос Калик
Нос Калик је било чисто српско село, смјештено у међурјечју Чиколе и Крке. Бројало је око 60 кућа и око 100-ак душа. Најбиже мјесто Нос Калику су село Миљевци удаљено пет километара, док је општински центар Дрниш удаљен 18 километара.
“Ја сам се у овом селу радио и у њему живио све до 02. марта 1992. године. Радио сам у Шибенуку у ТЛМ “Борис Кидрич”. У прољеће 1991. године, тражили су од нас Срба да потпишемо неку изјаву о лојалности, па пошто ја то нисам учинио, добио сам отказ. Задњи пут сам био у Шибенику 13. децембра 1991. године.
Почетком 1992. године у наше село улази ЈНА и од тада[...]
Епархија далматинска, 13.10.2023, Гробови из православног гробља у Далмацији
Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима.
Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио,[...]
![Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20833-350x200-no.jpg)
Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа
Бракусова Драга је заселак који се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. јуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утјерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би је усташе послије запалиле. Мјесто гдје су сахрањени посмртни остаци жртава није обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусједних села.
Неколико људи је игром случаја успјело преживјети овај масакр међу којима и Стево Геце Бракус чије је свједочанство објављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам свој [...]
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара... Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без икаквог доказивања кривице, осуђени на смрт.
Према причама старијих мештана оближњег насеља Пивара, штектање митраљеза чуло се до дубоко у ноћ. Услед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом [...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
