За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1. 8. 2023, Ненад Кецмановић: Фатих ел Хасанеин брани Сарајево
Огроман новац није, дакле, адресиран на мултиетничке институције БиХ, него на муслиманску партију, конкретно на лидера СДА, а Алија је са личним овлашћењем слао курире, најчешће Хасана Ченгића, у Беч и онда распоређивао милијарде Ко беше др Фатих ел Хасанеин? Не спомињу га ни у мејтефима и цивилним школама, ни…
СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]
ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – У мјесту Камен код Гламоча данас је служен помен поводом Дана сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице „Камен“. Прије тога у цркви Свете Тројице у…
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу. Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде. Но, пре него…
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године. На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена…
РТ Балкан, 1. 8. 2023, У Хрватској објављена књига са срамним наводима: Јасеновац је мит, заточеници су слушали опере
По тврдњама „угледних“ научника, „заточеници“, међу којима се уопште не спомињу Срби већ противници НДХ, имали су здравствену заштиту, могли су да примају пакете од куће, слушају оперете и након издржавања казне сви су, осим Јевреја, могли изаћи на слободу Најагресивнији негатори историје, окупљени у друштву за истраживање троструког логора…
СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током „Олује“ убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у овој општини и да се одговорни казне.
Поводом Дана општине данас је у Капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале у одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су делегације положиле вијенце код спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно споме[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година.
Служење помена организовали су Борачка организација Прњавор, Градска организација СУБНОР-а и породице жртава усташког терора.
Предсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да се датуми великих страдања морају обиљежавати јер су невини људи изгубили живот на стравичан начин.
"Према нашим подацима, има нешто ви[...]
ИН4С, 24. 4. 2025, Од Бјелопавлића до Аргентине: Прота Радојица Поповић (1907-1960) – свештеник, борац и једина жртва освете атентата на Анту Павелића
У времену када се колективно сјећање све брже брише, важно је подсјећати се људи који су својим животима оставили неизбрисив траг у историји и духовности нашег народа. Један од таквих људи је протојереј Радојица Г. Поповић, свештеник, народни борац и син црногорске Бјелопавлићке равнице, рођен 1907. године у селу Загреда, надомак Даниловграда.
Потекао је из познате свештеничке породице Поповић, која је вијековима чувала православну вјеру на граници између слободних црногорских племена и турске царевине. Његови преци су градили цркве, служили Богу и народу, а један од њих, поп Јово Симов Попов[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, У Носковачкој Дубрави служен помен српској дјеци која су умрла од глади
У селу Носковачка Дубрава код Чађавице данас је служен помен и положени вијенци на споменик српској дјеци Поткозарја која су 1942. године расељена у то мјесто у Хрватској и ту умрла од глади.
Публициста из Козарске Дубице Зоран М. Кос рекао је за Срну да је већина дјеце из села Сјеверовци код Козарске Дубице, а да су умрли у доби од три мјесеца до три године.
Он је нагласио да су на споменик урезана само имена дјеце која су позната, њих 69, а да је број умрлих вјероватно много већи.
"Свештеници Епархије пакрачко-славонске данас су освештали колач и жито за ову дјецу мученике умрле од [...]
Глас Српске, 13.9.2021, Наш брат Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња
Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња - Флора Сендс.
Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу 1876. године.
Била је школована, а поред тога у младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Имала је 38 година када је избио Први свјетски рат и одмах се пријавила за медицинску сестру у британској војсци.
Тамо ју је, међутим, сачекало разочарање. Одбијена је[...]
