За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик – неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности. Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се…
РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]
Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома. Грајф је…
Вести, 25. 1. 2024, Косово и Метохија – Отимање светиња
Све учесталија присвајања српских цркава и манастира само су део оркестриране кампање која за циљ има да све више ограничава основна права СПЦ, али и слободу приступа појединим верским објектима, оценила је за Вести доцент др Јасмина С. Ћирић, професор Универзитета у Крагујевцу и експерт за српску средњовековну баштину. … Вечерње новости, 24. 1. 2024, Алибунар: Споменик војницима 4. коњичког пука ВКЈ стрељаним у Априлском рату
У општини Алибунар, на излазу из Банатског Карловца ка Владимировцу, постављено је скромно спомен обележје, посвећено палим војницима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године. Реч је о око 40 припадника 4. вршачког коњичког пука, које су после кратке, али жестоке борбе, као ратне заробљенике стрељале немачке окупационе трупе. Било…
e-Veritas, 22.1.2024, Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара
ХРВАТСКЕ оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило…
Вечерње новости, 21. 1. 2024, Заборав прекрио 6.500 официра краљевске војске: О заточеницима логора у Другом светском рату у Немачкој
ЗАР не примећујете већ на први поглед, да сам пореклом и Српкиња? Са нескривеним поносом у гласу, рекла је недавно енглеска новинарка Ана Томфорте историчару др Жељку Драгићу на гробљу у Оснабрику где њен отац Слободан Думановић почива са групом официра Југословенске краљеве војске, заробљеника некадашњег логора Oflag VI c… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 3. 10. 2025, Парастос убијеним Србима из Факовића [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30382-350x200-no.jpg)
СРНА, 3. 10. 2025, Парастос убијеним Србима из Факовића [Мапа]
На мјесном гробљу у Факовићима код Братунца у недјељу, 5. октобра, биће служен парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године, најављено је из братуначке Борачке организације.
Парастос ће бити служен у 11.00 часова код спомен-обиљежја, које је откривено 2023. године у знак сјећања и захвалности мјештанима који су дали животе за Републику Српску.
Тиме ће се обиљежити 33 године од страдања овог српског села на обали Дрине и присјетити се бројних српских жртава из Факовића, настрадалих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Муслиманске снаге из Сребренице и[...]
KruševacGrad.rs, 3. 5. 2016, Научни скуп у Крушевцу „Отворено о Априлском рату 1941.“
У Легату Милића од Мачве, а у организацији Историјског архива Крушевац одржан је научни скуп о Априлском рату 1941. године у Југославији са акцентом на Крушевачки крај, на којем је наступило десетак историчара и истраживача из земље и значајан број слушалаца
Скуп су отворили Крушевљани – Ненад Соколовић, директор Историјског архива и Небојша Ђокић, историчар и истраживач из Београда.
– Априлски рат 1941. је недовољно истражен и представља црну тачку у српској историји. О озбиљном отпору бројних јединица Војске Краљевине Југославије говоре конкретни подаци.
Погинула су 452 немачка војн[...]
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату - заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве.
За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим редовима су служили и многи муслимани из тог краја. У Титовој СФР Југославији је у име „вишег циља“ постојало прећутно гурање под тепих, свих чињеница о овим дешавањима, што је равно почињеном злочину.
Један од историчара новије генерације Немања Девић је о страдању Срба сребреничког краја у 20. век[...]
Вечерње новости, 19. 3. 2024, Дуг према прецима: Историчар Џејсон Мекарти у архивима истражује српско-ирско савезништво у Великом рату
Крајем друге године Првог светског рата (1915) у планинском превоју надомак села Костурино, Артур Донован Јанг официр Десете ирске дивизије која се у саставу британских снага заједно са српском војском борила против Бугара, записао је у свој ратни дневник да "за српског сељака рат није животна трагедија каква би за нас, Ирце, била".
"Српски човек добро зна шта то значи. Претрпео је страхоте и раније и зна да мора поново да их трпи. На позив земље, млади и средовечни, па чак и многи старци, стоички и мирно односе се према чињеници да су ратне невоље саставни део њиховог живота", запазио је и[...]
![ИН4С. 13. 1. 2025, Крвави пир у Кометнику 1942. године – На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24716-350x200-no.jpg)
ИН4С. 13. 1. 2025, Крвави пир у Кометнику 1942. године – На данашњи дан [Мапа]
На данашњи дан 1942. хрватске усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина.
Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је 28 становника, док су остали становници депортовани ван села.
Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, о[...]
