За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Искра, 7.8.2021, Владимир Умељић: Сан о „грандиозној хрватској нацији“, или смишљање митова путем „контрафактичке историје“
Вечерње новости, 3.8.2021, Дело Владике Иринеја Ћирића – спасавање српских малишана из Шарвара у Мађарској, готово заборављено [Мапа]
ОНО што је Диана Будисављевић чинила у Јасеновцу, то су владика Иринеј Ћирић и свештенство Епархије бачке радили у логору Шарвар у Мађарској – из готово извесне смрти спасли су 2.800 српске деце и 180 мајки са одојчадима. Ово племенито дело, нажалост, неправедно је прекрила мрежа заборава. О њему се…
Спутњик, Танјуг, 3.8.2021, Португалски генерал Мартинс Бранко: „Олуја“ – геноцид гурнут под тепих
Некажњивост злочина почињених током и након хрватске оружане акције „Олуја“ допринијела је дискредитовању међународног кривичног права, оцијенио је Kарлос Бранко, португалски генерал мајор у ауторском тексту за угледни лисабонски дневник Даирио де Нотисијас. – Нико не може рећи да није знао шта се дешава. Догађаје је пратио и надзирао врх…
Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini
Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti. Tekst preuzet sa portala Telegram.hr. „Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori…
РТРС, 2.8.2021, Од усташког злочина у Шушњару 80 година
РТРС, Срна, 31.7.2021, Губин: Помен убијеним Србима
У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу данас је служен парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на…