За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2023, ЗАБОРАВ ПРЕКРИО 22 СРПСКА ЈУНАКА: На војном гробљу у Сен Мандријеу почивају наши хероји из Првог светског рата
СРПСКИ војници из Првог светског рата, њих двадесет двојица, почивају на Војном гробљу у градићу Сен Мандрије на полуострву прекопута француског града Тулона. Не постоје сазнања, бар не међу Србима који данас живе у овом крају и који повремено долазе да јунацима запале свећу, положе цвет и на гроб понекад…
Политика, 27. 6. 2023, Четврта интеркатедарска србистичка конференција у Тршићу: Докле сежу границе српске књижевности
Наша књижевност нема претензија на обухватање оних заједница које су Србима блиске језиком и делом народних традиција, али које себе не одређују као српске Границе српске књижевности не могу се потпуно прецизно одредити, оне се подударају с границама могућности интерпретације књижевне прошлости и актуелног стварања у којој ће се њихов…
ИН4С, Митрополија, 27. 6. 2023, Битка на Брегалници – In memoriam
На данашњи дан, 27. јуна 1913. године након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, чиме је почео Други балкански рат, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара. Командант црногорске војске, која је бројала…
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој „Коридора живота“: Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој „Коридора живота“ у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске… Спутњик, 25. 6. 2023, Пронашао земне остатке цара Душана, а онда их телом штитио од уништења: Ко је био Радослав Грујић
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава изложбом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Више од 100 предмета – Грујићеви чланци, његове поклон књиге… Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима. Дан сећања је обележен…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 29. 6. 2022, Обележена 109. годишњица Брегалничке битке: На брду Каленица код Штипа
ЦЕНТРАЛНА церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је у среду на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније.
На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом светском рату, изграђена је метеоролошка станица. У крипти капеле били су посмртни остаци више од шест хиљада погинулих српских ратника. На том месту на платоу испред спомен плоче на комеморативном скупу у име Владе Републике Србије ловорове венце су положили М[...]
Глас Српске, Танјуг, Срна, 13. 8. 2022, Нека нам осмијех Пантин и стаменитост Иванова буду путоказ: Обиљежено 19 година од убиства српских дјечака
ГОРАЖДЕВАЦ - Поменом у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу обиљежено је 19 година од убиства српских дјечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића.
Помену, коме је присуствовало више десетина људи, служио је викарни епископ новобрдски Иларион, који је током бесједе казао да туга због страдања дјеце остаје у дубини душе, преноси Косово онлајн.
- Овај свет је пун рана. Тајну безакоња дела у овом свету, не смемо да заборавимо. Ваш опстанк на вашем месту страшном, на стратишту, јесте велика победа, и ту треба да останете доследни нашем призиву, достојни наших предака, да заиста постоји[...]
![Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15212-350x200-no.jpg)
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано.
Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава. До прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава”, рекао је министар прил[...]
DIC Veritas, Portal Novosti, 6. 5. 2023, Spomen u Kolariću
Povjesničari Zatezalo i Dakić su došli do zaključka da je svaki treći stanovnik Korduna stradao u ratu i da je samo u proljeće 1942. pobijeno preko 3.600 stanovnika općina Vojnić i Vrginmost
Vijeće srpske nacionalne manjine općine Vojnić organiziralo je komemorativni skup povodom stradanja 106 stanovnika Vojnića, Kolarića i tog dijela Korduna, 26. aprila 1942. godine u crkvi Svete Petke na Kolariću.
Tim povodom u novoj crkvi je tamošnji paroh Branko Santrač služio liturgiju, a na zidinama stare crkve na Kolariću i parastos stradalima. Na zid stare crkve su postavljeni vijenci i upaljene [...]
![Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19821-350x200-no.jpg)
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних к[...]
