За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 12. 2023, КАМЕНИ ЦВЕТ ДА БУДЕ НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ: Захтев 35 земаља Загребу – Инсистирају на новим истраживањима у Јасеновцу
ПУНИХ шест месеци није се знало које је препоруке Влади Хрватске дала експертска група коју је формирала ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст), почетком јуна, када је обишла Спомен-подручје „Јасеновац“. Сви покушаји чланица ове међудржавне организације да нешто сазнају падали су у воду јер су хрватски званичници препоруке –…
Политика, 5.12.2023, Саво Штрбац: Стечај на Светог Николу
Хрватски медији су 22. новембра ове године објавили вест под бомбастичним насловима да се над Српском православном црквом, Епархијом загребачко-љубљанском проводи стечај, коју су преузели и сви медији у региону. Не знајући о чему се ради, потражио сам извор ове вести и нашао сам га у загребачким „Вечерњим новостима“ које…
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше. Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа! Ово је део захвалнице коју је у… Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић – Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног… РТ Балкан, 4. 12. 2023, Сајмиште: Душегупка у Београду и две и по године затвора за команданта логора
Сајмиште је највећи нацистички логор на територији данашње Србије кроз који је прошло 40.000 затвореника, а 17.000 њих је убијено, подсетила је на отварању научног скупа посвећеног овом логору в.д. директора Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров Радови на једном од најпрепознатљивијих симбола Старог сајмишта који су почели у…
СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]
На Палама је вечерас приказан документарни филм „Гаравице“ режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига „Корана ко рана“. Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 9. 12. 2013, Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији
Стравична судбина "сремских прогнаника" говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила
СРБИ из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаџбину.
Жеља им се испунила 19[...]
Блиц, 2. 10. 2017, Откривамо мање познате детаље о формирању Ужичке Републике
Намирило се 76 година од формирања Ужичке републике, 24. септембар 1941. запамћен је као дан стварања „прве слободне територије у покореној Европи“, али доста детаља о њеном настанку остало је непознато.
Најпре, да је Ужице ослобођено без испаљеног метка и да су га после изласка Немаца први заузели четници. Али и какве су товаре четници, а два месеца касније и партизани понели приликом повлачења. Ужице је било и једна од тачака раздора две кокарде – Михаиловићеве и Пећанчеве.
- И партизанима и четницима, који су заједно нападали Шабац, Горњи Милановац, Чачак, Краљево... Ужице је било важно з[...]
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Веселин Ђокић, ратник са Кошара: Нисмо поражени отишли са Космета
Један догађај из тог времена посебно је запамтио. Кад је од силине експлозије НАТО бомбе избачен из рова летео кроз ваздух, ни сам не зна колико далеко
Прва ратна ноћ, 24. марта 1999. године Веселина Ђокића, тада 19-годишњег младића, припадника 53. граничног батаљона Војске СРЈ ,затекла је у рејону карауле Дејан Радановић на граници ка Албанији, изнад Ђаковице.
"Претходних дана вод за интервенције у коме сам био, пошто се бомбардовање очекивало, измештен је из матичне касарне са свом техником, оружјем. Задатак је био да затворимо део реона ка Албанији, један део је отишао на Ћафа Прушит, ми [...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 17.10.2021, Навршило се 30 година од ликвидације Срба у Госпићу и околини
Навршило се 30 година од када је у Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција, углавном под маскама, одводила српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирала их на разне начине и на више мјеста, саопштено је из Документационо-информативног центра Веритас.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.
У том периоду су, према Веритасовим подацима, убијена најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима је и 10 брачних парова.
[...]
Политика, 12. 10. 2023, Обележена 105. годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату
Бројним манифестацијама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје војводи Петру Бојовићу у центру града у парку крај Нишаве, јуче је обележена 105.годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату. Комеморативном скупу присуствовали су представници Војске Србије, МУП Србије, града Ниша и Нишавског округа, бројни грађани и чланови удружења потомака бораца Великог рата и свих других организација које негују слободарске традиције у Нишу
На скупу су евоциране успомене на један од најзначјанијих датума у богатој историји Ниша, који је у Великом рату 12.октобра 1918.године ослободила Прва армиј[...]
