За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 2. 3. 2021, Ко је био Осман Растодер: Злочинац који је палио српска села и залагао се за Велику Албанију
Према одређеним подацима, на простору Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села Филм Драгана Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ актуелизовао је, деценијама уназад, маргинализовано питање злочина над српским народом у Другом свјетском рату, који су захваљујући тоталитарном комунистичком… Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом…
Политика, 2. 1. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Сатански пир на Дубичком мосту
За време Наполеонове Илирије (прва деценија 19. века) изграђен је дрвени мост на реци Уни који је спајао Босанску и „каурску” Дубицу (Банија). После Туђманове „Олује” ова насеља су преименована у Хрватску Дубицу, на левој страни реке и Козарску Дубицу, на десној страни реке. У априлу 1941. године нацистичка Немачка…
Srpska24.me, Погледи, 8.12.2020, Верољуб МАЛЕТИЋ: Комунизам и даље жив: Ни ријечи о сарадњи усташа и партизана
СУБНОР Србца је деценијама послије рата користио различите податке и о погинулим борцима, и о цивилним жртвама, као и о преживјелим борцима. У матичним књигама које су устројене `60. година 20. вијека пописано је 294 погинула борца НОР-а, 258 жртава фашистичког терора и 868 преживјелих бораца “Народноослободилачке војске“. Ако се…
ИН4С, 7. 12. 2020. Све враћено на своје: Српски светитељи и владари поново у манастиру у Македонији
Демократска партија Срба у Македонији Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још пре нешто мање од шест месеци поднела захтев северномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање. „Данас смо позвани да се уверимо да је наш захтев испоштован. Ово враћа наду да ће…
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу . Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19678-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]
Нови подаци Стручног тима за утврђивање истине о геноциду у Велици код Плава. Величани дошли до докумената СС дивизије "Скендербег"
СТРУЧНИ тим Невладиног удружења "Клуб Велика" за утврђивање истине о геноциду у селу Велика 28. јула 1944. године, истраживачким радом дошао је до нових података о злочину о ком се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума, које ће бити изложене од 27. до 29. јула у месту у ком су злогласне СС дивизије "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и балиста из [...]
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије.
Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је одржан помен учесницима Мисије. Након тога, оркестар ваздухопловства САД одржао је концерт у просторијама ОШ "Иво Андрић" у Прањанима. На улазу у Дом здравља "Џон Кингсбури" свечано је откривена табла.
Халијард мисија је највећа акциј[...]
ИН4С, 2.6.2017, У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године.
Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма – Старе цркве, ушао је у траг изузетно вредној књизи писаној на пергаменту и насталој у доба Немањића.
За њу се дуго у Пироту мислило да је уништена у бомбардовању Народне библиотеке у Београду, али је према Перовићевим речима, она ипак пре бомбардовања „мистериозн[...]
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез.
Он истиче за Срну да им ништа друго није преостало него да у том првом тренутку спашавају дјецу, жене и родитеље, огорчени чињеницом да ће се спасити само ако хитно напусте огњишта.
Елез, демобилисани борац Војске Републике Српске и секретар Борачке организације општине Источно Ново [...]
![РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13186-350x200-no.jpg)
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије "Дозволите..."
Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941. године. Ми смо истраживали зашто се тако нешто догодило, односно како је војска заснована на победничкој традицији српске војске из балканских и Првог светског рата доживела тотални пораз. Историчари тврде да је погрешна претпоставка да је издаја главни узрок пораза и н[...]
