За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 27.10.2020, Срби из Америке у Првом светском рату
Халијард фондација, амбасада САД и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” организовали су под кровом установе у Булевару краља Александра, свечани програм и документарну изложбу фотографија у част српског добровољачког покрета у Америци током Првог светског рата. То је како наводе организатори, величанствено поглавље у српско-америчким односима. Из Халијард фондације истичу да…
СРНА, 23.10.2020, Кумановска битка – Брза побједа српске војске
БИЈЕЉИНА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Турским нападом на данашњи дан 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића, за само два дана, до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци…
Политика, 21. 10. 2020, Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници
Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу. Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима…
СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике. Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у…
СРНА, 22.10.2020, Приједор: Спремајте се да идете на фотографисање ради добијања пропусница
ПРИЈЕДОР, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Усташки покољ српских цивила у Великом Паланчишту и Горњем Јеловцу у октобру 1942. један је од најстрашнијих примјера свирепог и планског страдања народа у Поткозарју, а вјероватно и на ширим просторима насељеним српским народом, оцијенила је виши кустос Музеја Козаре у Приједору Ведрана Адамовић. „Била…
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос. Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 24. 4. 2022, Васкрси васкрсле српске војске
Као највећи хришћански празник Срби су одувијек Васкрс славили у тврдој вјери и побожности, разумијевајући да је Христово страдање и жртвовање учињено за спас човјечанства. Овај празник је за њих и буквално био дах новог живота у прољећном буђењу цијеле Божје творевине, као побједе живота над смрћу.
Земљодјелци и сточари славили су долазак обиља у новом роду и плоду. Колико је ова светковина за Србе била важна говори и чињеница да су се на тај дан приређивали и одиграли многи значајни догађаји и манифестације. Српски краљ Стефан Душан 16. априла, на Васкрс 1346. године у Скопљу је крунисан за[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 7. 2022, Заједничка порука Српске и Србије: Страдање на Козари не смије бити заборављено - 80 година од Козарачке епопеје
КОЗАРА - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска и Србија шаљу јединствену поруку данас да страдање српског народа на Козари не смије бити заборављено.
- Козарачка епопеја живи и живјеће - рекао је Додик на обиљежавању 80 година од Битке на Козари.
Он је истакао да је заједно са предсједником Србије Александром Вучићем раније договорио да заједно обиљежавају важне датуме из српске историје, а један од тих је Козара.
- Зато смо овдје заједно и шаљемо јединствене поруке - рекао је Додик.
Он је нагласио да сваке године на овој манифестацији сјећања [...]
Вечерње новости, 11.8.2019, Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима
Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата
ОКРУТНОСТ са којом су под вођством усташа вршена убиства у НДХ превазилази све оно што је досад забележено у крвавој историји балканских народа. Људи су клани као животиње, лобање им разбијане чекићима или секирама, утеривани су као стока у штале које су затим паљене...
Ово је део шокантног аутентичног немачког досијеа о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима, почињеним 1941. и 1942.[...]
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне... Православни су морали да носе плаву траку са словом "П" исписаним латиницом
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке и напорне физичке послове, а неки су радили нову улицу кроз Цапраг која је, још недовршена, названа "поповска улица".
Други су копали јаме за бетонске диреке, довлачили их, посађивали и ограђивали жицом, трећи су крчили трње и коров на једном великом војном вјежбалишту[...]
РТРС, 22. 4. 2023, У Млаки обиљежено 78 година од продора јесеновачких логораша
У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен.
Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.
Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату и истакао да се истином и правдом за жртве бори за мир и слободу која је крваво плаћена.
- Данас су присутни бројни покушаји да се релативизује, умањи па чак и негира страшан злочин над српским народом у усташким логорима смрти - рекао [...]
