За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 14. 9. 2023, Одржан протест – Стоп ревизији броја жртава геноцида у Јасеновцу
Представници више организација за очување сећања на жртве логора Јасеновац одржали су јуче протест под називом – Стоп ревизији историјских чињеница и фалсификаторима броја жртава геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ 1941‒1945. Учесници су се окупили испред зграде Владе Србије и кренули у протестну шетњу до Дома Народне…
Вечерње новости, 13. 9. 2023, Македонци покушали да изиграју договор о присуству стручњака из Србије пробном минирању на Зебрњаку код споменика Кумановској бици
ПОСТИГНУТИ договор да се пробно минирање у каменолому у непосредној близини споменика посвећеног јунацима Кумановске битке на Зебрњаку – македонска страна покушала је најгрубље да прекрши померајући датум за дан раније – за сутра у 12 часова, а да о тој одлуци нису званично обавестили никог у Србији! Наиме, после…
Печат, 1. и 8. 9. 2023, Василије Крестић: O фалсификовању историје и фалсификаторима (1, 2) [на Дан Светих мученика Јасеновачких]
Јавност треба да зна да је највиша научна установа Србије, кад је реч о проблему геноцида почињеног над Србима у Јасеновцу и у читавој НДХ игнорисана, а ћутањем државе пружена је подршка фалсификаторима наше историје. Београдски ревизионисти историје спремни су да прихвате податак да је у Јасеновцу пострадало највише око… Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу. То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.…
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Српски стручњаци стижу на Зебрњак: Помак после одлагања минирања у близини Спомен-костурнице наших војника код Куманова
РАДОВИ планирани ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини Спомен-костурнице Зебрњак у Северној Македонији, а који подразумевају и детонације, одложени су после реакције нашег Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Како незванично сазнају Новости, формиран је тим састављен од стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе… Вечерње новости, 11. 9. 2023, У Сарајеву доследно измишљају историју: Званичници БиХ прекрајају научне чињенице и јавности нуде фалсификате
ОД политичара се не очекује строга историографска објективност, али оно што смо о историји Босне и Херцеговине чули од Бакира Изетбеговића не може се назвати чак ни злоупотребом повести. Ту историје, наиме, нема ни у рудиментарним зачецима. Реч је о жанру ближем бајкама. Овако професор историје на Филозофском факултету у…
Не заборављамо – Памтимо
СПЦ, 26. 3. 2024, Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска.
Поздрављајући присутне архијереје, министре, представнике најзначајних установа друштва и државе, еминентне професоре и стручњаке различитих специјалности везаних за тему конференције, патријарх Порфирије је, поред осталог, истакао:
– После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова [...]
Политика, 11. 4. 2014, Професор стрељан пре пресуде
Виши суд у Чачку поништио је пресуду Војног ратног суда Првог пролетерског корпуса од 18. новембра 1944. године којом је Константин Коста Михаиловић (1891) оглашен за народног издајника и непријатеља те кажњен смрћу стрељањем, губитком части за свагда и конфискацијом целокупне имовине.
Тиме су враћена грађанска права ратном директору чачанске Гимназије (1941–1942) а затим (1942–1944) директору Шесте реалне женске гимназије у Београду, који је рођен у Чачку као син старешине цркве Светог Вазнесења, Сретена Михаиловића, завршио филозофски факултет у Београду и постао професор биологије.
З[...]
![Покрет за одбрану Косова и Метохије, СРНА, 29. 1. 2025, Филм о Корићкој јами освијетлиће истину о овом стратишту [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25598-350x200-no.jpg)
Покрет за одбрану Косова и Метохије, СРНА, 29. 1. 2025, Филм о Корићкој јами освијетлиће истину о овом стратишту [Мапа]
Фондација „Заборављени коријени“ најавила је да ће до јесени завршити документарни филм о Корићкој јами између Гацка и Билеће, првој масовној гробници Срба у Херцеговини у Другом свјетском рату, чиме ће освијетлити истину о овом стратишту које Бошњаци представљају као мјесто свог страдања.
Оснивач Фондације Драган Радовић изјавио је за Срну да фокус овог документарног филма није на масовности злочина који је предводио хоџа Мухарем Главинић, иако је тамо страдало 134 Срба из породица солунских добровољаца, већ на разумијевању и одбрани историјске истине, с обзиром на то да се у бошњачкој јав[...]
Искра, 17. 10. 2023, Радомир Павловић: У Буљиму код Кравице спомен плоча Јездимиру Дангићу
У недељу 15. октобра 2023. године у Буљиму код Кравице у родном мјесту Јездимира и његовог оца Саве Дангића освештана је спомен плоча Јездимиру Дангићу.
Након откривања спомен плоче у коме је учествовала борачка организација из Братунца и удружење Источна aлтернатива из Братунца те бројна удружења, одборници и гости из окружења и Србије, одржан је Парастос који је водио кравички парох.
После парастоса положено је цвијеће а историјски час о лику и дјелу Јездимира Дангића држао је историчар Стефан Милосављевић из Удружења Мост. Удружење Мост поклонило је Удружењу Источна алтернатива књиге [...]
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских кадета побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
