За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Portal Novosti, 28.10.2020, Čega se to boje mladi Srbi u Hrvatskoj?
‘Imam svoju dvojezičnu osobnu iskaznicu, predstavljam se kao Srpkinja, ali kroz iskustva vršnjaka kroz različite programe, znam da se nisu uspjeli osloboditi strahova’, kazala je Jelena Nestorović na tribini SPD-a ‘Privrednik’ Razvijanje dijaloga, uvođenje građanskog odgoja u obrazovanje, zakonsko suzbijanje, sankcioniranje govora mržnje, trebali bi pomoći otklanjanju nezadovoljstva i strahova…
РТРС, 28.10.2020, Изложба Музеја Српске „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ поново у Москви
У Московском Кремљу у Измајлову први пут биће представљена комплетна мултимедијална изложба Музеја Републике Српске „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ аутора Миленка Ђорђевића. Циљ пројекта је очување историјског сјећања и стварање јединствене изложбе која обухвата различите стране живота становништва током Великог Отаџбинског рата; како су ратовали, како су снимали…
РТРС, Срна, 27. 10. 2020, Литургија и помен страдалим мјештанима у Гређанима
СТАРА ГРАДИШКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – У Гређанима, код Окучана, данас ће, поводом прославе храмовне славе Свете Петке, бити служена Литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995 убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Литургију и помен…
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,… или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно…
Политика, 27.10.2020, Срби из Америке у Првом светском рату
Халијард фондација, амбасада САД и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” организовали су под кровом установе у Булевару краља Александра, свечани програм и документарну изложбу фотографија у част српског добровољачког покрета у Америци током Првог светског рата. То је како наводе организатори, величанствено поглавље у српско-америчким односима. Из Халијард фондације истичу да…
СРНА, 23.10.2020, Кумановска битка – Брза побједа српске војске
БИЈЕЉИНА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Турским нападом на данашњи дан 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића, за само два дана, до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 8. 2023, МОНОГРАФИЈА ПРЕДРАГА ТОДОРОВИЋА О СРПСКОЈ АВАНГАРДИ: Како су Крлежа и надреалисти скрајнули зенитисте и дадаисте
СВУ оригиналност и зачудност наших међуратних авангардних покрета, њихов значај у светским размерама, али и трагичне судбине већине актера, оживео је у монографији "Зенитодадаизам у српској књижевности" Предраг Тодоровић.
Ова књига у издању Института за књижевност, која доноси до сада непозната открића, на више од три стотине страница, у великом формату, уз више стотина репродукција, фотографија, илустрација, слика часописа, књига, која чак и својим графизмом илуструје уметност зенитодадаизма, ускоро ће се наћи и у свим библиотекама у Србији (откупљена је на овогодишњем конкурсу Министарств[...]
Глас Српске, СРНА, 31. 3. 2022, Којић: За страдале из Мркоњић Града правде нема ни после 26 година
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ни 26 година од отварања масовне гробнице са 181 српском жртвом у Мркоњић Граду лицу правде нису приведени извршиоци и наредбодавци овог злочина.
"У једној од најмасовнијих гробница у Мркоњић Граду, према налазима патолога Зорана Станковића, на лешевима који су били везани евидентиране су повреде тупим предметима у предјелу главе, што само по себи указује да је овдје почињен стравичан ратни злочин над Србима", рекао је Којић Срни.
Којић је подсјетио да је напад на Мркоњић Г[...]
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости
Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао
- ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих! Зар људски живот тако мало вреди? Је ли то правда?
Овако је у четвртак пресуду Томиславу Мерчепу, за "Новости", прокоментарисао Мишо Вучковић (60) из Бечеја. Огорчен, разочаран, потресен...
- Ова пресуда је со на живу рану. Октобра 1991. године, за само два дана, Мерчепови "муповци" одв[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини
Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио "мега злочин" над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Иванишевић је истакао да су Срби, не чинећи довољно на презентацији српских страдања на том подручју, дозволили да догађај у Сребреници из јула 1995. године буде брутално фалсификован и пун неистина и лажи.
- Направљен је к[...]
СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили.
У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима Кип, код Дарувара, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса, код Пакраца, ради "измјештања" становништва, похапсили су 24 српска цивила.
Они су одведени у Марино Село, гдје су их затворили и држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба", и психички и физички малтре[...]
