За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Светигора, 26. 9. 2023, На данашњи дан 1371: Маричка битка
На данашњи дан 1371. године у бици на ријеци Марици, код Черномена, Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. Била је то једна од важнијих битака у турском походу на Балкан. О самом току битке данас се мало зна. На…
СРНА, 25. 9. 2023, Пронађено десетак преживјелих са списка Диане Будисављевић
Са списка Диане Будисављевић који садржи имена око 5.800 српске дјеце спасене из логора смрти Независне Државе Хрватске до сада је пронађено десетак њих који су још живи, рекао је Срни директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић. „Њих, разумљиво, нема много. Њих је десетак, за сада, који су…
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице. Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили… Борба за веру, Telegraf.rs, 24. 9. 2023, Застрашујућа слика с Косова: Наоружани мушкарац уперио оружје у монаха, верници закључани у конаку [Фото, Мапа]
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова и Метохије, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена, како је известио А. Курти на Фејсбук налогу. Из Епархије су додали да је према најновијим информацијама… Политика, 24. 9. 2023, Српски повратници због страха напуштају Озрен
Подручје Тумара у последњих месец и по, због нарушене безбедности, прво су напустиле две српске породице, а недуго затим још две, рекао је председник ове месне заједнице Бањалука – Четири српске породице одлучиле су да напусте малено повратничко село Тумаре на Озрену, смештено у Федерацији БиХ, чији су се становници…
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, Танјуг, 16.10.2017, На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.
Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.
Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), си[...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
![РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20144-350x200-no.jpg)
РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]
У Гацку у порти храма Свете Тројеице, испред спомен обиљежја, родбина, пријатељи и саборци окупили су се у да одају пошту за 382 страдалих Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Коњичани са свих страна, саберу се првог маја у Гацку и евоцирају успомене на најмилије.
Прогнани са својих огњишта, расељени по цијелом свијету подигли су споменик у Гацку на коме су уклесана 382 имена бораца, цивила, дјеце и старих страдалих у протеклом рату.
Многи Коњичани послије изгнанства, нови дом и уточиште нашли у Гацку.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати ов[...]
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла
Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, што свакако треба да радује љубитеље писане речи. Истине ради, треба истаћи податак да се горе поменута књига могла пронаћи на интернету, у деловима, а касније и у целини, с том разликом што су је овај пут његови земљаци [...]
![РТС, 16. 3. 2021, Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22378-350x200-no.jpg)
РТС, 16. 3. 2021, Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић [из Архиве]
Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила.
Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би и да је много боље и мирније време, а сада, у страху од надолазеће невоље, од ратних бубњева који се увелико чују, једва се суздржава да гласно не [...]
