За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 25. 5. 2023, Брадина: 31 година од некажњеног злочина над Србима
Светом литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје, у Брадини је обиљежена 31 година од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила. Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега је служен помен…
Политика, 25. 5. 2023, Руђер Бошковић у кризи идентитета
Покренута процедура да се званичном називу аеродрома у Чилипима код Дубровника придода име једног од најславнијих Дубровчана, чији је отац био Србин из Попова поља, а мајка пореклом из Бергама Хрватска новинска агенција ХИНА пласирала је вест како су дубровачке власти покренуле процедуру да се званичном називу аеродрома у Чилипима…
РТ Балкан, Канцеларија за КиМ, 25. 5. 2023, Најстрашнији вид претње: УЧК натписи на дечјем игралишту у селу Угљаре код Косова Поља
Пре само неколико дана у близини школе у Угљару пуцано је на децу, што потврђује да је претња Србима у том селу свеприсутна и да захтева хитну реакцију како би људима тамо било омогућено да живе нормалним животом У селу Угљаре код Косова Поља на дечјем игралишту, које је прошле…
Спутњик, СРНА, 25. 5. 2023, Обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић у Горажду
У месту Буквице код Горажда данас је обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић које су на данашњи дан 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ, а за овај злочин до данас нико није одговарао. Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац…
СРНА, 24. 5. 2023, Угрожено култирно насљеђе у БиХ
Срби и други народи сјећањем на утемељиваче словенске писмености Светог Ћирила и Методија треба да буде свијест о свом великом културном насљеђу, којим могу да се поносе, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић и указао да је угрожено српско насљеђе у БиХ. Танасић, који је…
РТ Балкан, 23. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Порушена српска гробља и цркве су сведоци Куртијевог „међурелигијског склада“
О каквом се „међурелигијском складу“ ради можда најбоље говори податак да је, не тако давно, само током мартовског погрома 2004. године, разрушено и спаљено најмање 35 цркава и манастира на Косову и Метохији Премијер тзв. Косова Аљбин Курти навео је на Фејсбуку, а поводом Међународног дана културне разноликости да „Косово…
Не заборављамо – Памтимо
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских кадета побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију - Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године.
Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На III пленуму ИК Комунистичке интернационале (1923) оцијењено је да је код КПЈ постојао нихилизам у погледу на национално питање. Један од челника Коминтерне Зиновјев, инсистирао је на томе да је национално питање најважније питање побјед[...]
Глас Српске, 6. 5. 2025, Мрак правосуђа: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу
Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница.
- Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима. То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу[...]
Глас Српске, Танјуг, 10. 8. 2024, Освештан крст посвећен српским цивилним жртвама страдалим у "Олуји"
На православном гробљу Света Ката у Горњем Селишту код Глине данас је служен парастос српским цивилним жртвама у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. године и откривен и освештан крст изграђен донацијом предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Крст је посвећен свим српским цивилним жртвама Кордуна и Баније убијеним у "Олуји" почетком августа 1995. године, пренијела је РТРС.
Донација за израду и постављање крста обезбеђена је на иницијативу Већа српске националне мањине града Глине и појединаца из РС.
Крст висине скоро пет метара највећи је у Хрватској посвећен невино[...]
Н1, Бета, 28. 8. 2024, Заштићени сведок на суђењу Тачију о убиству 25 Срба у пећини Волујак и притвору у Малишеву
Тужиоци специјалног суда у Хагу наставили су данас, исказом заштићеног сведока иза затворених врата, извођење доказа против бившег вође ОВК Хашима Тачија и саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. године.
Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су, током рата на Косову, били водећи чланови Главног штаба ОВК.
Сведок под шифром 3780 исказ даје на затвореној седници, што је највиши ниво заштите идентитета пред Специјализованим већима Косова, како се суд званично[...]
