За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Вечерње новости, СРНА, 6. 4. 2023, Годишњица њемачког напада на Краљевину Југославију 1941 – Служен парастос у Вазнесењској цркви
Нацистичка Њемачка је на данашњи дан 1941. године напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд. Напад је услиједио без објаве рата Југославији, а нацистичке ваздушне снаге бомбардовале су Београд у више налета нанијевши огромна разарања и усмртивши скоро 4.000 људи. Бомбардовање Београда почело је у 6.30 ујутро и тог, 6. априла… Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године. У присуству великог…
Вечерње новости, 6. 4. 2023, КАКО ПРЕЖИВЕТИ АУШВИЦ И РАВЕНЗБРИК: Пре 78 година ослобођен је највећи нацистички женски логор, а Шарлот Делбо је била једна од преживелих
ПОСЛЕДЊИХ дана марта и првих дана априла, пре тачно 78 година, ослобођен је највећи логор за жене у нацистичкој Немачкој – Равензбрик. Ослобођен је два месеца после ослобођења Аушвица. Кроз њега је, према проценама, прошло најмање 120.000 жена из целе Европе, од чега је убијено и умрло више од 30.000.…
Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]
Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]
Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добрељи, обиљежена је 81 година од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко–црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић…
Вечерње новости.ба, 3. 4. 2023, Улице у Мостару и даље носе имена усташа
ШЕСТ улица у Мостару које су назване по усташким злочинцима из Другог свјетског рата и даље нису преименоване, иако је гласовима већине одборника Градског вијећа то наложено да се уради још средином прошле године. Иако су у јулу 2022. одлуку мостарског Градског вијећа о промјени назива улица које су именоване…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 09. 2024, Веритас: Убиство десет српских цивила у Вариводама 29 година без казне
Ни 29 година од злочина у Вариводама код Книна, гдје је након злочиначке акције "Олуја" 28. септембра 1995. године убијено 10 српских цивила, нема одговорних за ликвидацију недужних људи који су страдали на кућном прагу.
Из Документационо-информационог центра "Веритас" указано је да у вријеме убиства српских цивила на том подручју није било никаквих ратних активности, тако да су они главом платили то што нису нису хтјели да напусте своја огњишта и што су повјеровали позивима тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана да свима гарантује имовинску и личну безбједност.
- Сви су убијени ва[...]
Политика, 30. 12. 2023, Прича из Великог рата: Мијајло, брате, убиј ме, не могу више да се мучим
Из својих Кућана под Муртеницом млад оде Радиша Гојгић (1883–1968) да изучи за трговца у Пожеги. Радан и послушан, занат је завршио у дућанима пожешких газда, трговац постао.
А онда се заратило: прво против Турака за слободу неослобођених крајева, затим још жешће против Шваба за одбрану отаџбине. Од вредног трговца и домаћина Гојгић постаде неустрашив ратник. Овенчан Карађорђевом звездом, са четири тешке ране због којих је остао доживотни инвалид.
„Радиша је у турски рат пошао као на свадбене свечаности. Војници су се утркивали ко ће да изврши задатак, ко да се истакне. Никакав напор за [...]
Вечерње новости, 19. 11. 2018, Новости откривају: Заборављена гробница 6.500 Срба на Гардошу
САМО педесетак метара од споменика Симона Херцла, деде родоначелника ционистичког покрета Теодора Херцла, на Јеврејском гробљу на Гардошу, у Земуну, лежи заборављена масовна гробница. У њој почивају посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, и нешто мање партизана.
Поред гробнице само бели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР "жртвама фашистичког терора 1941-1945". Нигде табле да је поред масовна гробница, да су у питању српски цивили, да их је било 6.500 и да су страдали у монструозном логору на Старом сајмишту, које већ годинама чека меморијал!
- На нашем гробљу налазе се [...]
![Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17015-350x200-no.jpg)
Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео
Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца...
Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић, командант Шумадијских четничких одреда, ракетом дао знак за напад, партизани су се повукли према Топоници. Командант једног партизанског одреда Александар Бељаковић не могавши да поднесе издају, одмах је са својом јединицом прешао у четнике. У биткама против Немаца н[...]
Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.
Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела и[...]
