За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу. То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.…
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Српски стручњаци стижу на Зебрњак: Помак после одлагања минирања у близини Спомен-костурнице наших војника код Куманова
РАДОВИ планирани ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини Спомен-костурнице Зебрњак у Северној Македонији, а који подразумевају и детонације, одложени су после реакције нашег Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Како незванично сазнају Новости, формиран је тим састављен од стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе… Вечерње новости, 11. 9. 2023, У Сарајеву доследно измишљају историју: Званичници БиХ прекрајају научне чињенице и јавности нуде фалсификате
ОД политичара се не очекује строга историографска објективност, али оно што смо о историји Босне и Херцеговине чули од Бакира Изетбеговића не може се назвати чак ни злоупотребом повести. Ту историје, наиме, нема ни у рудиментарним зачецима. Реч је о жанру ближем бајкама. Овако професор историје на Филозофском факултету у…
Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]
Сваког 11. септембра житељи овог краја окупљају се код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим, каже свештеник Драган Шкалоња Бањалука – Мало место Шипово је један од бројних градића у Босни и Херцеговини који су синоним за масовно страдање Срба на почетку Другог светског рата. Уз…
Епархија нишка, Политика, Танјуг, 11. 9. 2023, Помен грчким и српским јунацима – да се никада не заборави православно братство
На грчком и српском војничком гробљу код Пирота, данас је уз присуство високих званица и делегација, одржана комеморација и помен херојима Првог светског рата који су страдали у реону Пирота и сахрањени су у две монументалне гробнице у којима, једни поред других, почивају остаци грчких и српских јунака. Његово Преосвештенство…
НСПМ, Танјуг, 11. 9. 2023, КиМ: У селу Ново Село Мађунско трећи пут запаљена кућа повратника Ранка Јаначковића
У општини Вучитрн, у месту Ново Село Мађунско, јуче је запаљена повратничка кућа домаћина Ранка Јаначковића. То је трећи пут како се овој породици пали кућа. Канцеларија за КиМ наводи да је ово српско село потпуно попаљено 1999. године и одатле су сви Срби протерани. Огласила се и Српска листа,…
Не заборављамо – Памтимо
![СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29705-350x200-no.jpg)
СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]
Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције.
Глигор Соколовић (Љамевић) - Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века.
Рођен је око 1870, године у селу Небрегово надомак Прилепа. Прославио се још као сасвим млад, када је убио Али-Агу, обесног Турчина из Црнилишта који је у то време злостављао српски народ на том подручју.
После тога, 1895. године, Глигор се одметнуо у шуму са још неколико другов[...]
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,... или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно објављен на проусташком порталу директно.хр.
Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора ’Лора‘ у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и припаднике ЈНА, и ауторке награђиван[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Бискуп саветује Србе
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа
АЛОЈЗИЈЕ Степинац о католичењу Срба шаље извештај Светом оцу папи Пију ХII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили најбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вјеру и цркву католичку...“
Сада се још активније приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор тројице добија о томе извештаје са свих страна: у ђаковачкој бискупији - штампарији штампан је летак за Србе „Пријатељски савет“, у коме је писало: „С[...]
РТРС, Срна, 1.7.2017, Обиљежен Дан сјећања на Јадовно
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. године и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске.
Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце.
Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља.
- Тешко је и опростити, али смо овдје да од[...]
СПЦ, 29.07.2016, Дан сећања на страдање и прогон Срба у „Олуји“
29. јул 2016 - 13:56
СВИМ ЕПАРХИЈСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У братској љубави, а поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба у оружаној акцији „Олуја“, умољавамо Преосвећену браћу Архијереје да 5. августа 2016. године у свим храмовима градова подручних им Епархија наложе да се служи парастос невино пострадалим жртвама у овом егзодусу. Парастос одслужити у 11 часова, а потом у 12 часова да звоне сва звона са свих храмова и манастира у трајању од 3 минута.
Истовремено умољавамо браћу Архијереје да, по могућству, [...]
