За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Епархија нишка, Политика, Танјуг, 11. 9. 2023, Помен грчким и српским јунацима – да се никада не заборави православно братство
На грчком и српском војничком гробљу код Пирота, данас је уз присуство високих званица и делегација, одржана комеморација и помен херојима Првог светског рата који су страдали у реону Пирота и сахрањени су у две монументалне гробнице у којима, једни поред других, почивају остаци грчких и српских јунака. Његово Преосвештенство…
НСПМ, Танјуг, 11. 9. 2023, КиМ: У селу Ново Село Мађунско трећи пут запаљена кућа повратника Ранка Јаначковића
У општини Вучитрн, у месту Ново Село Мађунско, јуче је запаљена повратничка кућа домаћина Ранка Јаначковића. То је трећи пут како се овој породици пали кућа. Канцеларија за КиМ наводи да је ово српско село потпуно попаљено 1999. године и одатле су сви Срби протерани. Огласила се и Српска листа,…
Глас Српске, СРНА, 10. 9. 2023, Возућа – симбол историјског страдања и нестанка Срба са вјековних огњишта
ЗАВИДОВИЋИ – Возућа је симбол историјског страдања и нестанка Срба са вјековних огњишта у Одбрамбено-отаџбинском, али и током Другог свјетског рата када их је, према до сада прикупљеним подацима именом и презименом, страдало 1.540, изјавио је Срни Милијан Марковић, који је у Јасеновцу изгубио оба дједа. Марковић каже да је…
РТРС, 10. 9. 2023, Обиљежена 31 година од убиства Срба на Црном врху
На Црном врху код Зворника данас је обиљежена 31 година од страдања 11 припадника Војске Републике Српске, полиције и цивила које су 1992. године из засједе убили сребренички муслимани. Служен је парастос на мјесту страдања Срба, након чега су положени вијенци. Предсједник ове организације Миливоје Марковић подсјетио је да су…
ИН4С, 10. 9. 2023, На данашњи дан рођен патријарх српски Варнава (Росић)
На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме…
СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима
У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 15.11.2021, Колубарска битка - Пут у славу
БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Колубарска битка, у којој је српска војска побиједила предвођена генералом, касније војводом, Живојином Мишићем, почела је 16. новембра 1914. године.
Битка је вођена у новембру и децембру на фронту дужем од 200 километара, што је чини највећом коју је српска војска водила у Првом свјетском рату.
Иако је цијели свијет очекивао капитулацију Србије, Прва армија којом је командовао генерал Живојин Мишић извела је успјешну контраофанзиву против бројније и боље опремљене аустроугарске војске.
Значај битке огледа се у томе што Аустроугарска није успјела да уни[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
СРНА, 19.7.2018, Ораховачка жупа - обливена српском крвљу
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива.
ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца починили највећи злочин над српским становништвом на Косову и Метохији, када су киднаповали и убили 35 Срба.
Породице страдалника и данас кажу да је Ораховачка жупа обливена српском крвљу.
Међу убијенима је 14 Костића и двоје Николића, к[...]
РТРС, 9.9.2019, Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942. године
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима.
Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, председница Републике Жељка Цвијановић доделила је Медаљу заслуга за народ.
Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. З[...]
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОГИБИЈЕ ХЕРОЈА: Заклетва је за њих била већа од живота
О херојима мајору Милану Тепићу (34) и војнику Стојадину Мирковићу (19), који су животе дали у Бјеловару да рата не буде, требало би причати и мимо годишњица њихове јуначке смрти како нико на овим просторима не би више ни помислио на рат.
Тог 29. септембра 1991. године Милан и Стојадин били су једини у опкољеној касарни Војске СФРЈ у градићу у средишту Хрватске који су веровали да бивша Југославија може опстати.
Да би спречио Зенге, које су их нападале, да дођу до оружја и тако наставе да сеју смрт, Тепић је минирао магацин муниције у Беденику, код Бјеловара, и храбро погинуо заједно са [...]
