Глас Српске, РТРС, Срна, 10. 08. 2023, Ковић: Недостојно лицитирање бројем жртава Jасеновца; Београд да добије меморијални центар жртвама геноцида над Србима

Проф. др Милош Ковић Фото: Печат

БЕОГРАД – Историчар Милош Ковић оцијенио је за Срну да је на сцени државни ревизионистички пројекат смањивања броја јасеновачких жртава, односно директног порицања геноцида над српским народом који је итекако пустио корење у Хрватској и нагласио да би о Јасеновцу требало да говоре само достојни и позвани.

„Може се само наслућивати, ко заиста стоји иза тога. Верујем да би трагови водили у Немачку, у оне земље које су покренуле Други светски рат“, каже Ковић.

Ковић је рекао да су српска и међународна наука утврдиле још послије Другог свјетског рата да је у Јасеновцу убијено између 500.000 и 700.000 људи, а да је лицитирање тим бројем дио шире приче ревизије одговорности за тај рат.

Ковић, који је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, подсјећа да смо оваквог ревизионизма били свједоци и 2014. и 2018. године када је обиљежавана стогодишњица Првог свјетског рата.

Како истиче, и данас није ријеч о државном ревизионистичком пројекту због кога би биле оптужене Србија и Република Српска, него баш о државном ревизионистичком пројекту смањивања броја жртава Јасеновца.

Он напомиње да је значење ревизионизма, према свуда у свијету у науци општеприхваћеној дефиницији – супротстављање општеприхваћеним историјским чињеницама.

„Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, и то Републике Хрватске која се састојала од Хрвата и Јевреја и која је ушла у логор Јасеновац непосредно по његовом ослобођењу. Њихова процена била је 500.000 до 600.000″, рекао је Ковић.

Он наводи да је касније комисија која је 60-тих година прошлог вијека радила на ископавању јасеновачких стратишта процијенила да је било 700.000, па чак и више жртава. Ковић је рекао да је и та комисија имала представнике свих југословенских република, између осталих из Србије је био Србољуб Живановић, а из Словеније Вида Погачник.

„Са тим су сагласни, пре свега немачки извори из Другог светског рата, али и усташки, партизански, равногорски, а сада су се појавили чак и бугарски извори“, истиче Ковић.

Он наглашава да се касније појавила тенденција смањивања броја жртава Јасеновца и указује да овакво недостојно лицитирање бројем жртава не би било могуће у јеврејској или јерменској науци.

„Ревизионисти кажу да немамо 700.000 имена. Поставља се питање – да ли Јевреји имају шест милиона имена? Да ли Јермени имају преко милион имена убијених у геноциду над Јерменима? Наравно да немају. Дакле, зашто се лицитира бројем српских жртава и зашто су српске жртве мање вредне од жртава других народа?“, пита Ковић.

Он указује да је задатак науке да утврди имена злочинаца, а не да лицитира бројем жртава.

„Није главни задатак историјске науке да лицитира бројем жртава и да ревидира број жртава. Њен задатак је да утврди изворе зла, порекло зла, злочиначко геноцидног пројекта. Дакле, зашто је за разлику од јеврејског и јерменског народа српски народ морао да претрпи три геноцида у 20. веку – у Првом светском рату, Другом светском рату и у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и на Косову и Метохији и на тлу данашње Хрватске?, каже Ковић.

Он сматра да о броју жртава Јасеновца наука мора да се изјасни, али да су прије сваког изјашњавања потребна озбиљна ригорозна научна истраживања.

Ковић подсјећа да се српска историјска наука врло јасно изразила и одредила поводом „пројекта смањивања броја жртава Јасеновца“ у септембру 2021. године, када су професори историје српског народа у 20. вијеку са практично свих универзитета у Србији и Републици Српској врло јасно и одговорно дигли глас против ревизионистичког пројекта смањивања броја жртава Јасеновца.

„Овакво лицитирање је срамно и недостојно. О Јасеновцу би требало да говоре само достојни и позвани. Достојни у моралном смислу, а позвани они који се, заиста, у стручном смислу баве овом темом“, поручио је Ковић.

 
Ковић: Београд да добије меморијални центар жртвама геноцида над Србима

Историчар Милош Ковић изјавио је да би било добро да Београд добије велики меморијални центар посвећен жртвама геноцида над српским народом у 20. вијеку, како су то урадили Јермени и Јевреји.

Ковић је, поводом недавног потписивања Споразума Републике Српске и Србије о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Доњој Градини и Београду, оцијенио да је крајњи час да се озбиљно приступи развијању културе сјећања о геноциду над српским народом у 20. вијеку, истичући да је то ствар „основног физичког опстанка“ српског народа у будућности.

– За разлику од јерменског или јеврејског народа, српски народ је претрпео геноцид неколико пута у 20. вијеку. У Првом свјетском рату, у Другом свјетском рату, а све је више тумачења да се оно што се догодило у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и на територији Хрватске, а нарочито Косова и Метохије, може назвати геноцидом над српским народом – нагласио је Ковић.

Он је истакао да је посљедњи час да се овом послу приступи на озбиљан начин – уз поштовање историјске науке.

– Не смије се дозволити да оно што се ради и што ће се чинити буде под утицајем најновијег таласа ревизионизма над историјским чињеницама, укључујући и умањивање броја српских жртава у логору Јасеновац и на другим стратиштима из Другог светског рата – упозорио је Ковић, који је професор на Филозофском факултету у Београду.

Он сматра да је добра идеја да меморијални центри буду исти у Доњој Градини и у Београду, али и да би ваљало размислити о томе да Београд добије један велики центар који би свједочио о геноциду над српским народом, јер је премало тога у уџбеницима историје и споменика који подсјећају на то.

Ковић указује да је потребно да се у јавном мњењу и у Републици Српској и у Србији развије свијест о томе да је српски народ чак и прије 20. вијека био осуђен на уништење, а да се томе приступило „у нашем времену, у 20. вијеку“.

– Видимо да се то наставља и у 21. вијеку, јер у току су покушаји коначног уништења српског народа на Косову и Метохији и поништења Републике Српске, а наравно и асимилације српског народа у Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији – изјавио је Ковић за Срну.

Он истиче да је крајњи час да се приступи изградњи културе сјећања о геноциду над Србима.

– То није само ствар академског интересовања, то је ствар основног физичког опстанка нашег народа у будућности. Било би добро да Београд добије један велики центар који би био посвећен страдалим у геноциду над српским народом онако као што то раде јеврејски и јерменски народ – поручио је Ковић.

Предсједник Владе Српске Радован Вишковић и премијерка Србије Ана Брнабић потписали су 4. августа у Бањалуци Споразум о изградњи два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама, и то у Доњој Градини и Београду.

У документу је изражена опредијељеност да ради његовања културе сјећања на жртве усташког геноцида под окриљем нацистичке НДХ чији врхунац представља систем концентрационих логора Јасеновац, буду изграђена два меморијална центра, и то у Доњој Градини, као мјесту страдања на којем су вршене егзекуције, мучења и злостављања и у Београду, као главном граду Србије.

Потписници су се обавезали да ће обезбиједити услове да се центри изграде у складу са највишим стандардима и да буду достојни сјећања на жртве Јасеновца, као и да ће споменици у Доњој Градини и у Београду бити истог изгледа.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.