Вести онлајн, Шаховски савез Србије, 10. 08. 2023, Преминуо Александар Матановић

Александар Матановић Фото: Вечерње новости

Српски меморијал остао је без једног од својих иницијатора и оснивача, председника Оснивачке скупштине и једног од тек неколицине српских интелектуалаца који су од почетка признали и познали потребу да српске жртве у 20. веку буду (већ једном) трајно забележене подизањем достојног Меморијала српских жртава у 20. веку.

– Да подигнемо један споменик на чијим зидовима ће бити исписане бројке, подаци, имена логора: Градишка Стара, Доња Градина, Јадовно, Јастребарско, Госпић, Ђаково, Сисак, Лепоглава, Паг, Керестинец, Ливно… И исписане речи заробљеног старца коме се примиче усташки нож: “Само ти синко ради свој посао.”

Шта ћемо тиме постићи?

– Тако ћемо одужити дуг. Да наш глас буде и завет, и допринос, и нада да нова поколења, не само српског народа, неће бити изложена прогонима, прекрштавању, ножу. Молим све да помогну да подигнемо споменик жртвама геноцида од Јасеновца до “Олује”…

– Реч сећање требало би да одјекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће да није било геноцида.

– Заборав је пут у нова страдања.

– Да су за ових двадесетак година урадили барем нешто, не бисмо имали ни „бљескове“ ни „олује“, ни враћање усташког завета „Србе на врбе“. Неки очито нису свесни да ова генерација Срба има избор: или да гради Српски меморијал, или да сади врбе.

Тако је говорио Александар Матановић, прослављени шаховски велемајстор и српски интелектуалац.

У Београду је 9. августа у 94. години преминуо велемајстор Александар Матановић, један од великана и симбола златног доба југословенског и српског шаха 1950-80, када је Југославија била друга шаховска велесила света иза СССР.

Александар Матановић је рођен 23. маја 1930. у Београду. После раних успеха у шаху и титуле омладинског првака Југославије 1948, у сениорску репрезентацију ушао је већ 1950, у незаборавном радио-мечу Југославија – САД, а 1955. је постао велемајстор.

Од 1954. до 1978. био је стални члан олимијског тима, а затим 1980. селектор репрезентације која је освојила последњу шаховску олимпијску медаљу.

У златном добу нашег шаха, док је са Глигорићем, Ивковом и Матуловићем чинио је окосницу друге велесиле света, окитио се са пет сребрних и четири бронзане олимпијске екипне медаље, као и са пет појединачних за резултате на својој табли: једном златном, три сребрне и једном бронзаном. На пет европских шампионата, између 1957. и 1977, освојио је четири сребрне и једну бронзану екипну медаљу.

Иако је такмичарске амбиције са 36 година подредио револуционарном пројекту универзалноиг шаховског језика и издавачке компаније “Шаховски информатор”, чији је био оснивач, уредник и директор, задржао је висок ниво и у наредној деценији, додајући титули првака Југославије из 1962. године (заједно са Минићем), још две, 1969. и 1978.

Признање Светске шаховске федерације (ФИДЕ) добио је избором за потпредседника ФИДЕ 1990-94. Од маја 2022. Александар Матановић је био најстарији велемајстор на свету.