За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 16. 3. 2023, Формиран савјет за српски језик
БЕОГРАД – Влада Србије формирала је Савјет за српски језик чији је задатак да прати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мјера заштите и очувања ћирилице као матичног писма. Задатак Савјета је и да даје препоруке, приједлоге и стручна ми шљења ради унапријеђења стања у…
РТРС, Срна. 15. 3. 2023, Филм „Ако те се сјетим једном само“ – свједочанство о животу Срба на Космету
У Брчком је промовисан филм Мире Лолић Мочевић „Ако те се сјетим једном само“, који представља свједочанство о животу Срба на Косову и Метохији – у енклавама, гету, прогону, обесправљености. Предраг Адамовић, предсједник Србског сабрања „Баштионик“ из Бањалуке у чијој је продукцији рађен овај филм, рекао је синоћ да су…
РТ Балкан, 15. 3. 2023, Алојзије Степинац: Духовни поглавар НДХ по трећи пут међу европарламентарцима
Преко прања биографије Степинца, Хрвати и црква код Хрвата имају намеру да направе први корак ка фалсификовању сопствене историје и скидања стигме са Хрвата и хрватске цркве, а она је научно доказана: НДХ је спроводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, напомиње историчар Александар Раковић Трећи пут у Европском парламенту… Глас Српске, СРНА, 15. 3. 2023, Сарајевски егзодус: Слобода нема цијену
Сребреница – Не прихватити губитак слободе и не остављати јуначке кости да се над њима непријатељ свети – биле су основне мисли и циљ сарајевских Срба након закључивања дејтонског мира, којим је шест одбрањених сарајевских општина припало под муслиманску, односно власт Федерације БиХ. Нису сарајевски Срби имали Арсенија Чарнојевића да…
РТ Балкан, 15. 3. 2023, Ћирилицу нико не штити, али цвета политички коректан језички инжењеринг
Закон о заштити ћирилице никако да оживи, али родна идеологија неометано спроводи насиље над српским језиком и културом, тврде стручњаци Употреба ћириличног писма у Србији сведена је на 10 одсто, док је латиница – која је помоћно писмо – доминантна. „Српско писмо се све више повлачи и потискује из јавног…
Глас Српске, СРНА, 14. 3. 2023, Оскрнављен споменик српским и јеврејским жртвама на Гаравицама код Бихаћа
Споменик у спомен подручју на Гаравицама код Бихаћа, подигнут у знак сјећања на српске жртве које су усташе убиле током Другог свјетског рата, оскрнављен је, објавило је Удружење Јадовно 1941. Скрнављење споменика српским жртвама у Гаравицама код Бихаћа је још један у низу покушаја да у Федерацији БиХ униште споменике…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 6. 2023, Записи о српским породицама којих више нема у подчичавском крају на Космету
О мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима на КиМ неуморно годинама прикупља податке хроничар Бранко Радеч
Хроничар Бранко Радеч неуморно годинама прикупља податке и фотографије о селима око Вучитрна на Космету, о мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима. Све што је сазнао уобличио је у четири од пет написаних књига – монографија. Последње две, објављене 2022. и 2023. у издању Културно-просветне заједнице Србије, јесу „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову” и „Српска гробља и уништени споменици у селима Врн[...]
Вечерње новости, 22. 6. 2015, Стабна: Парастос жртвама злочина злогласне "Принц Еуген" дивизије
Одржан је помен за око 140 мештана пивских села
Више од седам деценија прошло је од свирепог злочина из Другог светског рата који су у пивским селима код Плужина, Стабна и Јасен починили припадници злогласне "Принц Еуген" дивизије и усташе-муслимани из гатачког среза и околине. Само неколико дана пошто су пир направили и над невиним мештанима пивских Дола.
На празник Цвети, у сеоској цркви у Стабнима служени су света литургија и парастос за око 140 мештана неколико пивских села. Литургију су служили: јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира, јереј Мирослав Михаиловић, парох[...]
![Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27591-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе, неријетко називана "балкански Аушвиц". Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела ло[...]
НСПМ, 7. 6. 2022, Владика Јован (Ћулибрк): Пионирска студија о украјинским организацијама у НДХ - Павелић је подигао десницу и узвикнуо: „Слава Украјини!“
Пионирска студија Јурија Радченка о Украјинској легији и украјинским организацијама у НДХ у најугледнијем свјетском часопису за проучавање холокауста
Десетога априла ове године загребачки је “Јутарњи лист” описао како се ”десет минута прије десет сати навечер 9. ожујка, у средишту Вараждина, пред стамбеном зградом паркирала плава Волга”.
Избјегличка породица која је из Волге изашла и потом се у граду сретно ситуирала, за Вараждин би очекивано била само додир с далеким ратом и још даљом Украјином, из које су у вараждински крај придошлице некад можда доспијевале бирократском руком К&К [...]
![Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17559-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]
На данашњи дан – Рођен Ђорђе Петровић Карађорђе (1762)
и два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари будемо суочили са неким чињеницама за које хоћу да верујем да су највећем броју људи непознате. Сељачки цар – како су са поругом на европским дворовима називали Карађорђа, учинио је за историју културе српског народа више него сви учени Срби његовог времена, по питању законодавства, ш[...]
