За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 13. 3. 2023, Парастос за невине жртве егзодуса сарајевских Срба
БЛАЖУЈ, 13. МАРТА /СРНА/ – У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и…
РТРС, Срна, 12. 03. 2023, Умићевић: Срби ће опстати на Банији све док има младих нараштаја
Парох петрињски протојереј Саша Умићевић рекао је Срни да је православног живља на Банији све мање и да је у посљедњих 10 година број домаћинстава смањен са 900 на 600, али да, упркос томе, има младих нараштаја који гарантују опстанак српског народа на овом подручју. Умићевић истиче да Срби на…
РТ Балкан, 11. 3. 2023, Годишњица злочина на Грбавици: Милица и Наташа убијене хицима из снајпера док су прескакале ластиш
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ нико не зна. Или, можда знају они који су тргу дали то име Наташа је за коју недељу требало да напуни десет година, Милица у јулу једанаест. Колико…
Политика, 10. 3. 2023, Обележен Дан сећања на страдалу децу Српског Сарајева
На подручју Сарајевско-романијске регије у рату страдало 156 малишана, међу којима су и Милица Лаловић и Наташа Учур, убијене хицима из снајпера док су играле ластиш Источно Сарајево – Болна сећања на страдање српског народа на подручју некадашњег Српског Сарајева у трагичним сукобима у БиХ буди, између осталог, и спомен-обележје…
Вечерње новости, 8. 3. 2023, Лажно оптужен и стрељан: Дело Михаила Миловановића, носиоца Албанске споменице, надживело идеологију
ХЕРОЈ Балканских ратова и Великог рата, српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, рођен је на данашњи дан у селу Гостиници код Ужица. Ратног сликара Врховне команде српске војске у Првом светском рату, носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве који је 1912. дошао у Србију из Минхена да би…
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан…
Не заборављамо – Памтимо
![Српски меморијал, 29. 1. 2025, Предраг Р. Драгић Кијук: Најезда нових варвара [In memoriam 29. 1. 2012]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25237-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 29. 1. 2025, Предраг Р. Драгић Кијук: Најезда нових варвара [In memoriam 29. 1. 2012]
ПРЕДГОВОР - О повампиреном европоцентризму
„Политика је посао’’ Лорд Солсбери
Летопис у књизи Најезда нових варвара, као суочавање хроничара и читалаца, у ствари представљају „колумне’’ које сам објављивао у гласилу Удружења књижевника Србије. Као главни и одговорни уредник Књижевних новина то сам редовно чинио у периоду од 1. априла 2001. до 31. октобра 2004, па је тај редослед задржан у првом делу ове књиге о нашој свакодневици. Да би ова хронологија била потпуна објављујe се у овом прегледу и неколико „колумни“ које су због простора (или актуелнијих збивања) у последњем тренутку биле изба[...]
СРНА, 21. 3. 2023, Прије три деценије сахрањени побијени Срби из Кравице
БИЈЕЉИНА, 21. МАРТА /СРНА/ - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, 22. марта 1993. године сахрањено је 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. године на православни Божић.
Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет још није пронађено. Међу несталима су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у ј[...]
Глас Српске, 6. 10. 2023, Скуп у Источном Сарајеву: Чајничко јеванђеље непобитно припада СПЦ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља” одржава под сјенком покушаја квазинаучника из ФБиХ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој непостојећој култури.
Трећи научни скуп са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске. Скуп траје до недјеље, 8. октобра
- Научни скуп одржава се у сјенци онога шт[...]
![РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11056-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе.
Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година.
Радинка Живковић из Насеобине Лишње, чији је дјед Новак Симић из Млинаца такође звјерски убијен, изјавила је Срни да основне чињенице о овом монструозном злочину зна из прича свог оца.
- Усташе су током ноћи из села одвели мушкарце, Србе. Везали су их ланцима по двојицу, а они нису знали гдј[...]
Живојин Ракочевић: Проћи ћеш као Старо Грацко
О убиству четрнаест жетелаца зна се сваки детаљ, планови и организација, зна се шта је група Ослободилачке војске Косова под именом „Фортуна” касније планирала да уради, знају се имена
У Старом Грацком је дан парастоса и окупљања око жртава тренутак једине истинске живости, тренутак сусрета са сазнањем да се овде радовало, рађало и радило. Изгледа парадоксално, али изван дана за сећање на зло све изгледа као фатална депресија, у којој се живот и околина мењају онолико колико Албанци купују имања или граде нове виле поред српских кућа и имања у којима расту деца страдалих жетелаца.
Има ли[...]
