За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Институт за истраживање српских страдања, 29. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ I [In memoriam 29.1.2012]
I Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да староседеоци Срби, на Косову и Метохији, имају епископију стару 1080 година са близу 1.500 хришћанских сакралних споменика. Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да…
Политика, 28. 1. 2023, Преминула Стајка Марчета која је преживела Јасеновац
БАЊАЛУКА – Поводом смрти Стајке Марчете, члана Управног одбора Удружења логораша Другог светског рата и њихових потомака, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је њен одлазак велики губитак не само за њене најближе, већ за све у Бањалуци и Републици Српској. Истакао је да је са жаљењем примио…
Политика, 28. 1. 2023, Милан Четник: Литургија у куплерају
На подручју Независне Државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“. Овај исказ не потиче од неког ишчашеног хрватског хисторика. То је резултат деценијског…
РТВ, Танјуг, 27. 1. 2023, Зуроф: Главни проблем данашњице – извртање Холокауста
ТЕЛ АВИВ – Директор Центра Симон Визентал Ефраим Зуроф изјавио је да је један од главних проблема данашњице „извртање Холокауста“ које је, веома распрострањено у посткомунистичким „новим демократијама“ у источној Европи. Зуроф је у ауторском тексту објављеном за Times of Israel, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста рекао…
Глас Српске, 27. 1. 2023, Коријен мржње према Србима сеже дубоко у прошлост: Књига “Зашто Јасеновац” промовисана у Српској
БАЊАЛУКА – Да би се сагледао узрок зла, које је претходило геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској, мора се кренути испочетка, од самог коријена мржње, која је на крају довела до неслућених злочина, непојмљивих здравом разуму. Поручено је то са промоције књиге…
Стање ствари, 24. 1. 2023, Адвокатска канцеларија Радић: Чајничко јеванђеље – „национални споменик ‚Босне и Херцеговине‘“?
Ствара се утисак да се ради о наводној некадашњој Босанској цркви, и наводном јеванђељу Босанске цркве, која је наводно изненада нестала почетком XV века – и то без било каквих покретних или непокретних остатака Поступајући по петицији једног физичког лица, „Комисија за очување националних споменика“, основана на основу Анекса 8…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љуб[...]
РТРС, 2.8.2021, Од усташког злочина у Шушњару 80 година
Парастосом за убијене цивиле данас се у мјесту Шушњар у општини Сански Мост у Федерацији БиХ обиљежава 80 година од усташког злочина, када је за само три дана на свиреп начин убијено око 5.500 Срба и 50 Јевреја.
- Споменик на Шушњару је од националног значаја за БиХ и непримјерено је стање у каквом се налази, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Истакао је да је то показатељ какав је однос органа БиХ према овом стратишту, а и према стратишту у Гаревицама код Бихаћа.
- У Бихаћу је, само код Гаревица, за неколико дана мучки побијено око[...]
Вести, 10. 10. 2023, Битке за Лозницу
На узвишењу изнад Лознице пуних 150 година налази се Црква Покрова Пресвете Богородице, а поред ње су видљиви остаци лозничког шанца где су се пре 213 година Срби бранили од најезде Турака.
Подигнут у првој половини 1807. и познат из Боја на Лозници три године касније у Првом српском устанку, шанац је остао до данас најочуванији историјски локалитет тог типа у Србији какав, са објектима у њему, не постоји нигде у нашој земљи. О славном боју, једном од три најзначајнија војна догађаја у оба српска устанка почетком 19. века, за који је Карађорђе рекао да у већем и крвавијем није учествовао, нап[...]
РТРС, Срна, 31. 10. 2024, Веритас: Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Навршиле су се 33 година од почетка акције хрватске паравојске "Откос 10", која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је страдало 67 особа, већином Срба и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
Прогон Срба из Источне Билогоре почео је 31. октобра хрватским нападом на Грубишно Поље, а у два наредна дана комплетно становништво из 23 села и одређен број житеља из још 15 села напустили су то подручје у избјегличкој колони, у којој се нашло 4.000 људи и више од 600 возила.
[...]
Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра Виде Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964. Доносим део тог текста у преводу са словеначког:
„Сестра је добила задатак на[...]
