Активисти Удружења „Источна алтернатива“ и група грађана одали су данас почаст Србима убијеним у сребреничким логорима, за шта још нико није одговарао, те положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда.
У тим зградама, испред којих су прислужили свијеће убијеним Србима, били су логори у којима је мучено и убијено десетине српских цивила и заробљених војника.
Предсједник „Источне алтернативе“ Војин Павловић изјавио је Срни да имају податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Драгутин Кукић, Бранко Секулић, Драган Илић, Јаков Ђокић, Миломир Ђукић и Мирко Марковић и још многи за које се не зна гдје су тачно убијени након мучења.
Он је истакао да су Срби у сребреничким логорима мучени, клани, набијани на ражањ, поткивани и умирали у највећим мукама само зато што су били Срби, као и да се њихова имена знају и да је обавеза да се та мјеста обиљеже како се тако нешто не би поновило.
„Нико није одговарао за злочине почињене над заробљеним или Србима који су на почетку рата остали лојални муслиманској власти, а сви су завршили у сребреничким казаматима, одакле су само ријетки размијењени и кратко након тога умрли од посљедица тортуре“, рекао је Павловић.
Он је истакао да нико није одговарао ни за остале злочине над српским становништвом у Подрињу, што је жалосно и срамота правосуђа.
Павловић је навео да су ту током цијелог рата систематски убијани Срби и уништавано све српско, да за злочине и масовна убиства припадника српског народа нико није одговарао, док су Срби осуђени на више стотина година за злочине над Бошњацима.
„То показује како је радило хашко и како ради правосуђе БиХ и потврђује њихову пристрасност и необјективност, те правну тортуру коју спроводе над Србима“, рекао је Павловић.
Павловић је рекао да је Сребреница симбол страдања српског народа чије су припаднике муслиманске оружане снаге континуирано, плански убијале починивши масовне злочине у селима око Сребренице и Братунца.
Он је судску зграду назвао „судом неправде“ због тога што је ту истурена канцеларија Тужилаштва БиХ, које сматра основним реметилачким фактором неповјерења, неправде и нетрпељивости у БиХ, наводећи да никога није оптужило за убиства српских цивила у средњем Подрињу.
Павловић сматра апсурдним да судови желе да тенденциозне судске пресуде и неистину претворе у историјске чињенице, те истиче да „Источна алтернатива“ наставља борбу за истину.
„Раније смо тражили од правосуђа да одговарају они који су мучили и убијали Србе у овим логорима без суђења и доказивања било какве кривице. У то правосуђе више не вјерујемо и Суд БиХ треба укинути, јер је ријеч о политичком антисрпском суду, који је инструмент у рукама бошњачког политичког врха“, истакао је Павловић.
Из „Источне алтернативе“ истичу да већ 14 година 13. јула на овом мјесту одају почаст жртвама, појаснивши да је то датум када се 1992. године сазнало да је група Срба, који су живи заробљени на Петровдан у селу Залазје, одведена у Сребреницу.
„Касније је потврђено да су одведени у бившу зграду полиције гдје су испитивани, мучени и ту им се губи траг. Десеторица од 22 нестала на Залазју још нису пронађена“, подсјећају из „Источне алтернативе“.
Павловић је и данас поновио да у „Источној алтернативи“ сматрају да је најбољу оцјену о јулским догађајима око Сребренице 1995. године дао холандски пуковник у саставу Унпрофора Томас Кереманс, као очевидац.
Кереманс је написао да су Срби бриљантно ослободили Сребреницу, а такву оцјену су дали и други представници међународне заједнице, који су у току рата били у БиХ и у Сребреници, међу којима и Филип Морион.