За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Политика, 5.2.2019, Салих Селимовић: Светли примери заједничког живота
Цењена „Политика”, као и увек, објављује веома вредне текстове из разних области и у разним рубрикама, па и у рубрици Погледи. Тако је недавно објавила афирмативан чланак о познатом тузланском муфтији Шевкету Курту из пера Димитрија Буквића. Бавећи се истраживањима на простору Старе Рашке, а и шире, забележио сам низ…
Стање ствари, СРНА, 26. 1. 2019, Милош Ковић: Недавно откривене фотографије важан доказ да је Јасеновац био логор смрти
Ковић посебно наглашава да је веома важна и чињеница да и Горан Хутинец пореди фотографије које су снимљене приликом надлетања Аушвица са фотографијама Јасеновца, јер је ријеч о чињеници да су и нацисти и усташе уништавали доказе Фотографије је у свом штампаном издању објавио хрватски „Национал“ БЕОГРАД – Недавно пронађене…
Вечерње новости, 16. 1. 2023, ИСПЛИВАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЈАСЕНОВЦА: Спаљивали лешеве плашећи се истине
Савезничке фотографије, настале крајем рата, доказ масовне гробнице у Јасеновцу. Снимке у шкотском архиву случајно открио др Горан Хутинец ФОТОГРАФИЈЕ које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године откривају размере злочина у концентрационом логору Јасеновац, али и о покушају усташких злочинаца да заметну трагове. Загребачки „Национал“ објавио…
Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки „Логор смрти“ први пут у стрипу и на српском
Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству). У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима
БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе "Михајло Пупин" из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије.
"Изложба под називом Историја има име, лице и причу резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју", рекао је новинарима ученик Мирослав Томић.
Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је пр[...]
Вечерње новости, 23.7.2016, Нико не тражи убице 14 српских жетелаца
Навршава се седамнаест година од стравичног злочина у Старом Грацку код Липљана. Најхрабрији тог 23. јула 1999. отишли да сакупе пшеницу, али су их покосили хици терориста
КАЖУ да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
С тешком муком и све теже, из године у годину[...]
Срна, 16. 1. 2024, Ивановић: Половина заробљених подлегла мучењу у сребреничким логорима
Бивши логораш, Илија Ивановић из села Ћосићи, који је на данашњи дан 1993. године рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба из Скелана и околине.
"Попио сам више мокраће него што сам појео хране док сам био у логору... Ја сам преживио, а половина од 30 заробљених није. За та мучења и злочин нико није одговарао. То показује какво је правосуђе БиХ и да такав суд није потребан, уколико ће штити злочинце из једног народа", рекао је Ивановић у Скеланима, гдје је данас [...]
![Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17488-350x200-no.jpg)
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић.
Дан примирја, 11. новембар, спада међу најважније датуме у светској историји. На тај дан 1918, Немачка је пред представницима сила Антанте у Компијењу, потписала примирје, које означило њену фактичку капитулацију у I светском рату. Тај дан означава комплетан слом старе светске хијерархи[...]
СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља - најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА - Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић.
Она је рекла да су гробља и споменици, мале цркве на Косову и Метохији, свједочанства о поријеклу, социјалном статусу, породичним односима и историји, а уз то хронолошки гледано представљају најаутентичније свједочанство континуираног присуства Срба на Косову и Метохији.
Вандализам према сакралном [...]
