За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 1.8.2018, Мркоњић Град – служен парастос за погинуле борце
Парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен је данас у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду поводом крсне славе општине и Дана 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде – Светог пророка Илије. Тим поводом положено је цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на гробљу и на централно спомен-обиљежје на…
РТРС, 30.7.2018, Сјећање на страдање Срба у Трнову
Дан страдања српског становништва Трнова током протеклог рата, данас обиљежава општинска Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Предсједник те организације Горан Тимотија рекао је да су у Трнову и околним селима, током рата страдала 124 невина цивила од којих је најмлађа жртва у Ледићима било дијете од…
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина – У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста. На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни…
Вечерње новости, 27. 7. 2018, Помен Карађорђу
У Радовањаском Лугу код Велике Плане обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића У Радовањском лугу код Велике Плане, уз пригодну свечаност, у петак је обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића. Свечаност је почела литургијом у цркви Захвалници, а потом је следио је парастос на гробу. На…
РТРС, 27.7.2018, Обиљежавање Дана устанка против фашизма
На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом…
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“. Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља…
Не заборављамо – Памтимо
Печат, 26. 1. 2024, Василије Крестић: Наука и политика
едан број научника различитог тематског профила је током 2022. године био ангажован да средствима Фондације „За српски народ и државу”, коју је основала Напредна странка на иницијативу председника Александра Вучића, организује међународни научни скуп о Јасеновцу. Позиви иностраним учесницима били су већ послати, али увече уочи дана када је скуп требало да започне рад, појавио се на првом каналу телевизије Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, директор Центра Симон Визентал, у Јерусалиму, и с екрана поручио да скуп о Јасеновцу не треба одржати зато што ће пореметити односе између Србије и[...]
РТРС, Срна, 17.7.2021, Билећа: Помен ђенералу Дражи, бисте командантима Бабићу и Ковачу
У Билећи је данас, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком Равногорском парку постављене су двије бисте - команданту Шпири Бабићу и војводи Сави Ковачу.
Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко Веселина Вујовића и Огњена Милинковића, организатора скупа Билећког четничког одреда и бројних грађана.
Предсједник Одбора за обиљежавање 75 година од мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и једини живи легитимни четнички војвода Славко Алексић из Билећ[...]
Политика, 24.5.2016, У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА (3)
Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. – Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно
Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из светског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних спом[...]
СРНА, 5. 1. 2024, Парастос Србима убијеним на Божић у Кравици 1993. године
У братуначком селу Кравица данас ће бити освештан реновирани спомен-простор и служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године.
Освештању споменика и парастосу убијеним Србима присуствоваће и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић. На тај начин биће обиљежена 31 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица.
Етничко чишћење у средњем Подрињу отпочето је у априлу 1992. године уништ[...]
Српски институт Цирих, 7. 12. 2023, Отворена изложба „Агонија Васкрсења“ монахиње Марије (манастир Јасеновац) Фото
Српски институт је у Цириху свечано отворио изложбу иконичних слика монахиње Марије на тему: „Агонија Васкрсења“.
У храму Успења Пресвете Богородице у Цириху је на празник Ваведења, у понедељак, 4. децембра 2023, свечано отворена изложба иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, у Епархији пакрачко-славонској СПЦ.
Благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, који је почасни председник Српског института у Швајцарској, Институт је у сарадњи са црквеном општином Цирих, храмова Св. Тројице и Успења Пресвете Богородице, Друштвом П[...]
