За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 4.2.2023, Милош Милићевић: Границе српског језика
Прећутана Декларација о границама српскога језика одудара од идеологизоване стварности експонената западних интереса. Сувише је политички некоректна чак и за српске политичаре У Тршићу су прошлог јуна учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици…
Вечерње новости, 5. 2. 2023, Заштити обележје усташких жртава: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана
СПОМЕНИЦИ, окамењени подсетници угашених живота, стицајем околности понекад пред нашим очима оживе најпотресније судбине, попут оне која је 1943. године у сремском селу Јамена задесила мајку у благословеном стању Савку Аничић (38) и њено петоро деце – Николу (11), Саву(9), Јелку (7), Гордану (5) и Миленка (3). Усташе су тада…
Глас Српске, 5. 2. 2023, Годишњица злочина у Дракулићу: Без иједног испаљеног метка убили више од 2.300 људи
БАЊАЛУКА – Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 81 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац. Под командом натпоручника Јосипа…
Глас Српске, 3. 2. 2023, Истина о страдању Срба: Промоција књиге о Козари 9. фебруара у Лакташима
БАЊАЛУКА – Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″, која је дјело неколико историчара, писаца и новинара са подручја Републике Српске, Србије и Хрватске, биће промовисан 9. фебруара у Галерији Културног центра Лакташима, с почетком у 19 часова. Зборник садржи стручне радове историчара и публициста, те бројне фотографије и документе…
РТРС, Срна, 4.2.2023, Гујон: Важна подршка Србима из Албаније
Српска национална мањина у Албанији је веома битна матици и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону ће учинити све како би подржали рад удружења, допунских школа језика, разне манифестације и све друго што је битно за очување српског идентитета на простору Албаније, изјавио је директор Управе Арно…
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године. Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21548-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа данас је служен парастос за више од 12.000 Срба које су усташе убиле 1941. године, међу којима је био велики број дјеце.
Парох бихаћки Славиша Милиновић подсјетио да су из Храма Светих апостола Петра и Павла у Притоци, који датира из 1893. године, Срби одведени на Гаравице гдје су мученички пострадали.
Он је навео да се овај масовни покољ догодио почетком Другог свјетског рата.
Напоменуо је да је јуче служен парастос за 864 убијених Срба код Делића јаме изнад Бихаћа, у селу Заваље, наводећи да и данас имају имена пострадалих.
Према енглеским обавјештајним по[...]
![Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1061-350x200-no.jpg)
Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]
ВОЈНИЋ, 6. МАЈА /СРНА/ - У Вељуну, код Војнића, данас је служен парастос за 525 Срба из овог мјеста које су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маја 1941. године.
„Ту је мученички страдало 525 наших вјерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао је за Срну јереј Жељко Видаковић, парох Коларићко-војнићке и вељунске парохије, који је служио парастос.
Он је нагласио да су кости побијених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну.
„Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на[...]
Институт за истраживање српских страдања, 24. 4.2023, Миливоје Иванишевић: Молитва за заборављене Србе
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе. И није се могло ни смело без тога.
Кад је Југославија постала непожељна исто се догодило и са Србима у безмало свим њеним републикама. Наши сународници су протеривани с посла, полицијски контролисани и затварани, деца малтретирана у школама и на ул[...]
Вечерње новости, 15. 4. 2023, ПУЦАО ЈЕ ДОК ЈЕ МОГАО, А ОНДА ЈЕ ТЕЛОМ ШТИТИО РАТНЕ ДРУГОВЕ: Драган погинуо је на Васкрс на Кошарама 1999. године
ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до последњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе.
Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке, о њему данас сведоче, људи који су преживели пакао Кошара, сви они који знају како је бранио коту 502.
- Шумар је шарао лево и десно косећи терористе из прве и друге линије напада - записао је Ненад Милкић у својој књизи „Зов карауле“. - Са првим хицима адреналин је почео[...]
Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање
Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, најпре Добоју а потом у Сарајеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи?
Моја мајка Јелена рођена је у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су се Видовићи врло брзо одатле преселили у Сарајево. Иначе, Видовићи су пореклом са данашње границе Црне Горе и Албаније. Ту постоје три села и зову се Видовићи. Они су били виноградари, па је мој отац увек волео ону песму: „Одатле иду винари, винари Белограђани“. Видовићи су одатле кренули у Боку а затим су насељавали Далмацију до Истре. У своје време су били најпознатији виногра[...]
