За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 4. 2023, Саво Штрбац: Степинац у европском парламенту
Ова конференција је првенствено у функцији предизборне кампање за идућу ’суперизборну’ годину у Хрватској (на реду су парламентарни избори за ЕУ, за РХ и председнички избори), а познато је да изборе у Хрватској добија она политичка опција која придобије гласове верника и ’бранитеља’, а за већину једних и других је…
Политика, 2. 4. 2023, Српске цркве и гробља и даље на удару у Федерацији БиХ
Храм Преображења Господњег у Пофалићима скрнављен је и пљачкан чак 40 пута Сарајево – Скрнављење српских богомоља, гробаља и спомен-обележја, као и пљачка српске имовине на подручју Федерације БиХ (ФБиХ) уобичајене су и честе појаве, којима бошњачка политика не придаје никакву важност. На сваки појединачни случај, а било их је…
Глас Српске, РТРС, Срна, 1. 4. 2023, Годишњица отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду
На Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године. Полагање вијенаца на Градском гробљу предвиђено…
Глас Српске, 31. 3. 2023, СФОР прије 19 година брутално напао породицу Старовлах
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Пуних 19 тужних година навршиће се сутра од страдања свештеничке породице Старовлах, која је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално премлаћена, а насилнике – припаднике СФОР-а никада није стигла заслужена казна за злочин над српским цивилима. „Брутални напад на…
РТ Балкан, 29. 3. 2023, У чијем је интересу родно осетљив језик: Бесмислени терор под маском бриге за равноправност полова
Са Катедре за српски језик поручили су заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају Наметање родно сензитивног језика је потекло из Европске уније, али су чак и тамо послушали своју струку и одлучили да то остане…
Вести, 29. 3. 2023, КиМ: Краду све српско!
Суочени са свакодневним провокацијама и страхом, Срби из енклава на централном Косову у последње време су на мети лопова који им упадају у куће и односе све што им дође под руку. Александар Гуџић, историчар из Грачанице, сумња да ће лопови бити пронађени, а да су напади на имовину и… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
![Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1365-350x200-no.jpg)
Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.
СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на Залазју.
На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је [...]
РТ Балкан, 17. 3. 2024, Сама, кроз погром, са троје деце: Те ноћи горело је Косово Поље, горела сам ја, горела је моја душа
Како се уз прасак рушио кров које запаљене српске куће, урлици су надјачавали један други – 'УЧК, УЧК, Косова, Косова'... Пуцњи су били све ближи и све јачи, присећа се ноћи погрома Драгана Станојевић
Читаве ноћи 17. на 18. март 2004. године Драгана Станојевић из Косова Поља покривала је у кревету преко главе своје три девојчице – најмлађој су биле две године, средњој осам, старијој 12 – да деца не слушају пуцње који су били све ближи згради, урлике мржње који су долазили споља, да деца не гледају дуге пламене језике, одблеске пожара, док су около гореле српске куће.
Њих четири саме у изна[...]
РТРС, 30. 6. 2023, Брежани: Служен парастос за страдале
У сребреничком селу Брежани парастосом је обиљежена 31 година од злочина муслиманских војника над тридесет и двоје Срба из тог села.
Настављајући етничко чишћење српског становништва, отпочето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице и околних села су трагичног 30. јуна те године у рану зору упале у ово српско село и починиле стравичан масакр над мјештанима убијајући све што су стигле.
Нису остављали у животу ни цивиле, непокретне и глувонијеме, које су убијали и палили у кућама и на спавању. Неки мјештани су ухваћени живи, масакрирани и запаљени, а село је опљачкано и попа[...]
