За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 6. 5. 2023, Игор Мекина: Трговци смрћу – Зашто је важно пробити „зид ћутања“ о злочинима над регрутима ЈНА у Словенији
Сага о откривању војних злочина почињених од стране словеначких снага 1991, и после више од три деценије, замршенија него што се чини Информација да је тужилаштво за ратне злочине у Београду које води истрагу убиства тројице војника ЈНА 1991. године код словеначке варошице Шкофије, дошло до нових сазнања, па чак… НСПМ, РТС, КоССев, 6. 5. 2023, Уклоњена јутрос постављена застава Албаније са брда изнад Грабовца код Звечана; Албанци насрнули каменицама на Србе у Горњем Ливочу
Албанска застава која је, како се претпоставља, постављена током данашњег дана на кршу изнад села Грабовац у општини Звечан – у међувремену је уклоњена, јавили су мештани овог села, а преноси портал КоССев. Застава се налазила на брду изнад овог села, где се камени блокови наслањају један на други и…
Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]
Због пјесме „Ђурђевдан“ коју су пјевали сарајевски Срби у накрцаним вагонима „воза смрти“, усташе су затвориле шибере и доток ваздуха био је онемогућен… Али, они су упорно пјевали: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени свима осим мени…“ Готово да не прође ниједна српска забава, скоро да нема ниједне свадбе… Portal Novosti, 5. 5. 2023, Komemoracija za žrtve Danice
U organizaciji VSNM-a Koprivničko-križevačke županije održana je komemoracija za sve stradale u nekadašnjem zloglasnom ustaškom logora Danica kod Koprivnice. Među 5.600 logoraša bilo je 2.830 Srba, 812 Jevreja, 502 Hrvata i 125 Roma U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije, uz saradnju koprivničke i velikopoganačke parohije, 29. aprila, na…
СРНА, 5. 5. 2023, У Црвици откривене спомен-плоче и служен парастос убијеним Србима
У сребреничкој мјесној заједници Црвица данас су откривене спомен-плоче постављене на школи и служен парастос убијеним и погинулим Србима са овог подручја у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату. Иницијатор обиљежавања сјећања на страдање Срба овог краја и постављања спомен-плоча Радомир Павловић рекао је да је мјесто српског страдања обиљежено у…
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи – Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду. Организатор овог важног догађаја,… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје се налазили, ријечју, фотографијама и срцем подижу завичај из пепела.
Говорећи о овом, надасве јединственом дјелу, рецензент Сена Михаиловић Милошевић из Института за српску културу Приштина/Лепосавић рекла је за “Глас” да је сваки појединачни прилог у зборнику покушај намиривања дуга [...]
![Политика, 30. 7. 2022, Тела убијене српске деце рачунали као „комаде” [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13247-350x200-no.jpg)
Политика, 30. 7. 2022, Тела убијене српске деце рачунали као „комаде” [Мапа]
СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКОМ ЛОГОРУ У ЈАСТРЕБАРСКОМ
Свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један је од најпотреснијих докумената о њиховом страдању
Бањалука – Већ данима у Републици Српској не престају реаговања и осуде писма из Загреба које су хрватски бискупи упутили српском патријарху Порфирију, у којем католички поглавари негирају постојање логора за децу у Јастребарском и Сиску, што је изазвало неверицу у Српској, али је то описано и као чин ревизионизма, утолико непримеренији јер иза њега стоје црквене власти.
Преживели логораш[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 09. 2024, Веритас: Убиство десет српских цивила у Вариводама 29 година без казне
Ни 29 година од злочина у Вариводама код Книна, гдје је након злочиначке акције "Олуја" 28. септембра 1995. године убијено 10 српских цивила, нема одговорних за ликвидацију недужних људи који су страдали на кућном прагу.
Из Документационо-информационог центра "Веритас" указано је да у вријеме убиства српских цивила на том подручју није било никаквих ратних активности, тако да су они главом платили то што нису нису хтјели да напусте своја огњишта и што су повјеровали позивима тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана да свима гарантује имовинску и личну безбједност.
- Сви су убијени ва[...]
Спутњик, 7.10.2019, Напред у славу! Говор којим се брани Београд – за сва времена
На данашњи дан, 1915. године, мајор Драгутин Гавриловић одржао је легендарни говор браниоцима Београда.
Београд је током Првог светског рата био не само једна од ретких престоница (уз Брисел и Луксембург) која је била окупирана, већ је био и прва жртва тог рата, јер прве аустроугарске операције, на дан када је рат објављен, почеле су бомбардовањем тадашње и садашње српске престонице.
Налазећи се на граници, око Београда су се непрестано водиле борбе, током Колубарске битке на кратко је допао у посед непријатеља, а најтежи период преживео је почетком октобра 1915. године, када су Аустроуг[...]
Политика, 10.12.2023, Александра Зец као симбол страдања загребачких Срба
Спомен-плоча и пригодне речи изречене на месту страдања српске породице 32 године касније не могу променити утисак да су Хрватска и цео регион још увек миљама далеко од суочавања с прошлошћу
На загребачком Сљемену, код планинарског дома „Адолфовац”, у четвртак је одржана комеморација и откривена спомен-плоча 12-годишњој Александри Зец и њеној мајци Марији, које су убијене на тај дан 1991. године, након што су испред породичне куће на загребачкој Трешњевци биле сведоци убиства Александриног тате и Маријиног супруга Михајла.
Загребачки градоначелник Томислав Томашевић изјавио је да је спом[...]
