За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]
ШЕКОВИЋИ – О страдању Срба у средњем Подрињу и Бирчу кроз цијели 20. вијек треба организовати округли сто да би се ширила истина о геноцидној намјери према српском народу, рекао је Срни професор историје Жељко Ристић. Професор Ристић изјавио је да је током данашњег историјског часа у Шековићима говорио и…
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и…
РТРС, 15. 6. 2022, Мостар: Обиљежено 30 година од јунског погрома
Чланови породица и потомци, представници институција и удружења, у Мостару су обиљежили 30 година од јунског погрома српског становништва. Више од 30.000 протјерано је из Мостара, а они који су остали, заробљени су или убијени. На данашњи дан запаљен је, а нешто касније и миниран Саборни храм Свете Тројице. Породице…
Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]
Јуни је за Драгињу Унковић, њене двије сестре и мајку некада био мјесец радости, а одавно већ мјесец болних успомена. У јуну 1992. године је посљедњи пут видјела свога оца Миленка Бошковића, који је нестао на Буни у Мостару и за чијим посмртним остацима и данас трага. “Ови дани нам…
СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]
У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба. Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служенa литургија, а потом парастос…
Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]
У зборнику архивске грађе „Лоборград” аутор Вељко Ђурић Мишина обелодањује аутентична сведочења заточеница логора у НДХ, открива како је влада Милана Недића уз помоћ Немаца спасавала сужње из усташких казамата и како је један човек заслужан за избављење 65.000 Срба Богдан Рашковић „О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22. 9. 2024, Мистерија страшног злочина над руским монасима: Звона Романових још одјекују светињом код Требиња
Манастир Дужи код Требиња више од века има нераскидиву везу са Русијом. У њему свакога дана на молитву позива звоно, дар Романових. Испод тог звона молили су се и монаси који су стигли пред Октобарском револуцијом. Један је био је и игуман ове важне светиње. Страдали су у Другом светском рату. Убијени за пример. Иза њих је остало непроцењиво благо.
„Предање каже да су руски монаси овде стигли тек 1922. а писани извори да је игуман био Николај Руженцов. Сачувано је неколико његових писама које је упућивао епископу“, прича нам игуман, отац Теофил.
У манастиру на међи истока и запада, до Дубров[...]
Политика: Тучени до бесвести - Геноцид над Србима у Сарајеву (4)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Људи су умирали од удараца, од глади, од хладноће, од снајпера кад су их водили на присилни рад у град, сведочи Страхиња Живак
Приликом посете британског министра иностраних послова Дагласа Херда, 17. јула 1992. године, догодио се за Сарајево карактеристичан случај. Опис тог догађаја је дао командант Унпрофора-а у БиХ, канадски генерал Луис Мекензи:
„Када је Даглас Херд (Douglas Hurd) стигао, било је присутно десет до петнаест припадника Територијалне одбране са сваке стране улаза у зграду, као нека врста почасне страже. Чим[...]
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима - Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.
У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.
Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио[...]
РТРС, СРНА, РТС, 22.3.2017, Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба у Старом Броду
У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.
Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.
Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетн[...]
Srbi.hr, 3.6.2020, Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник.
Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце.
На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књиг[...]
