За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]
Припадници Армије БиХ су 3. јуна 1992. године убили 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце – Од десет чланова породице Васић, преживео је само тада једанаестогодишњи Драган Источно Сарајево – Ледићи, пре рата већински српско село у тадашњој јединственој општини Трново надомак Сарајева, симбол…
СРНА, 01. 06. 2022, Вријеме да истина о злочину изађе на видјело
БЕНКОВАЦ, 1. ЈУНА /СРНА/ – Саво Стијеља из села Заграда код Бенковца, који је имао само осам година када су пилоти хрватске авијације бомбардовали избјегличку колону на Петровачкој цести у августу 1995. године, сматра да је вријеме да истина о овом злочину изађе на видјело и да починиоци буду осуђени.…
СРНА, 31. 5. 2022, Вуковић: Очекујем најстрожу казну за злочинце
БАЊАЛУКА, 31. МАЈА /СРНА/ – Јованка Вуковић из Доњег Лапца, којој су пилоти хрватске авијације у бомбардовању избјегличке колоне на Петровачкој цести у августу 1995. године убили сина Дарка (13) и мужа Крстана (44), очекује да ће, подизањем оптужница против четворице официра Хрватске војске, правда на крају бити задовољена и…
Политика, 30. 5. 2022, Крајишка српска држава по Ђури Цвијићу
ЗАНЕМАРЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА Овај вискорангирани хрватски комуниста захтевао је да Коминтерна и Комунистичка партија Југославије признају Србима на подручју Војне, Бањалучке и Високе крајине право на државотворно самоопредељење Комунистичке партија Југославије је на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. усвојила став Коминтерне о разбијању Краљевине СХС. Коминтерна је на Петом…
Вести онлајн, 27. 5. 2022, Уцена из Загреба: Ако Срби хоће у ЕУ морају да се одрекну Јасеновца
Академик Василије Крестић коментарисао је да документ Хрватске академије науке и уметности (ХАЗУ) у ком тражи да Србија пре уласка у ЕУ испуни низ захтева, између осталих да се одрекне „великосрпске пропаганде“, „мита о Јасеновцу“, да призна Буњевце за Хрвате и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцену и безобразлук.…
РТРС, 25. 5. 2022, Брадина – мјесто српског страдања и злочин без опроста
Брадина је мјесто српског страдања и злочин коју се ту догодио нема опроста, поручено је данас из овог села код Коњица гдје је обиљежено 30 година од бруталног убиства 48 српских цивила, уништења и спаљивања овог и околних села, заједно са Црквом Вазнесења Господњег. Након Свете литургије и помена жртвама,…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
Kosovo Online, 23. 11. 2024, У Северној Митровици обележено 80 година од ослобођења града: Идеал слободе темељ развоја друштва
Полагањем венаца поред споменика страдалим борцима у Народноослободилачком рату 1941-1945. на Партизанском брду изнад Северне Митровице данас је обележено 80 година од ослобођења града.
У присуству грађана венце су положили председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац, председник Српске листе Златан Елек, председник Косовско-митровачког округа Вучина Јанковић и председница СУБНОР-а Рада Милојевић.
Обраћајући се присутнима председник ПО Косовска Митровица Иван Запорожац рекао је да се сећање на људе који су положили животе за ослобођење од фашизма мора неговати [...]
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила НДХ у Другом светском рату.
Удружење тридесетак универзитетских професора Јасеновац - Доња Градина већ 20 година настоји да, на основу историјских чињеница, постојећих и нових научних истраживања, свету представи истину о многобројним злочинима у НДХ и сачува сећање на жр[...]
![SrpskaInfo, 9. 4. 2021, Осам деценија од херојског чина: Филм „Априлски лет“ коначно стресао прах заборава [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26628-350x200-no.jpg)
SrpskaInfo, 9. 4. 2021, Осам деценија од херојског чина: Филм „Априлски лет“ коначно стресао прах заборава [Видео]
Премијерним приказивањем филма „Априлски лет“ Градишка, Нова Топола и Лијевче поље вратили су из заборава пилоте краљевског ваздухопловства, који су прије осам деценија извели велики подвиг и бомбардовали њемачке војне циљеве.
Повод је био разарање Београда у зору 6. априла 1941. године. Освета за главни град и за Србију била је велика, храбра и одлучна.
Филм и ова свечаност су важан гест о великом дјелу, казао је Бојан Вујиновић, продуцент документарно-играног филма снимљеног у Градишки.
Историчар Александар Огњевић из Београда у ратном Дневнику Краљевског ваздухопловства посветио је погла[...]
Политика, 23. 1. 2023, Обележена 81. годишњица Новосадске рације
НОВИ САД - Представници Града Новог Сада, Покрајинске владе и Скупштине, Војске Србије, Јеврејске општине Нови Сад, Матице ромске, амбасаде Мађарске и амбасаде Израела, као и представници потомака жртава, обележили су данас 81. годишњицу Новосадске рације. Како је саопштено из кабинета градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, том приликом венци су положени на споменик Породица на Кеју жртава рације и спуштени у Дунав.
Ђурић је истакао да постоје датуми који нису само део историје и сећања, већ представљају „велику животну лекцију за све нас, и за оне после нас”.
Сећање је, додао је Ђурић[...]
