За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 1. 5. 2022, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра “Веритас”: Хрватска политика се додворава ветеранима и цркви
Хрватске власти донијеле су одлуку да укину наставу на српском језику и употребу ћирилице у појединим струковним школама у Вуковару. Да ли се то ради свјесно или постоје оправдани разлози, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац нема дилему. – Несвјесно сигурно није. Постоји план који је у овом случају увијен…
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава – Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце. О томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе,… Српски меморијал, 3. 5. 2022, Априлски помен јасеновачким и свим невино страдалим великомученицима усташког геноцида у време НДХ [Видео]
Видео снимак Априлског помена је на линку: Молим поделите га на Вашим Фејзбук страницама, пријатељима и на Вама доступним сајтовима и другим друштвеним мрежама – Да одблокирамо заборав преко 1,2 милиона жртава усташког и фашистичког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945! Захваљујем свим учесницима, посебно преживелима из усташких…
Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све
САРАЈЕВО – Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента. Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови…
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године. Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији…
СРНА, 2. 5. 2022, У селу Раковац усташе спалиле живе 40 дјеце
У паљанском селу Раковац данас је одржана комеморација за више од 100 мјештана, од којих су 40 била дјеца до 14 година, које су 11. новембра 1943. године на звјерски начин побиле усташе. У овом селу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима четрдесеторо дјеце. Наставник историје у Основној школи…
Не заборављамо – Памтимо
Фонд Слободан Јовановић, 9. 1. 2013, Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва нао ружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба
У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.
ТВ камере забележиле стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.
Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби[...]
Н1, Бета, e-Veritas, 28. 12. 2024, Веритас: Чак 33 године од злочина у Горњим Граховљанима нису прикупљени посмртни остаци 18 особа
Документациони центар Веритас подсетио је данас да су припадници Збора народне гарде (ЗНГ), паравојске у то време још непризнате државе Хрватске, 29. децембра 1991. у Горњим Граховљанима, код Пакраца, спровели 18 житеља до шуме недалеко села, где су их ликвидирали из ватреног оружја.
Међу жртвама је било и шест жена, просечне старости око 63 године.
Посмртни остаци граховљанских Срба ни до данас нису пронађени, навео је Веритас.
Мештанин Слободан Видић је 1994. погинуо на бихаћком ратишту, а Веритас наводи да је тако нестао и једини сведок злочина у Горњим Граховљанима, за који до данас ник[...]
СРНА, 29.5.2016, Савчић: Пут помирења захтијева кажњавање за злочин у Јошаници
ФОЧА, 29. МАЈА /СРНА/ - У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас је служен помен-парастос за 73 српска цивила и војника из тог краја који су погинули у протеклом рату, од којих је 56 свирепо убијено у злочину муслиманске војске 19. децембра 1992. године.
На Никољдан, прије 24 године, док су славили крсну славу, мјештане десетак јошаничких села припадници муслиманске војске из Горажда побили су на најмонструознији начин, одсијецањем дијелова тијела.
Сва села су спаљена, а најмлађе жртве били су двогодишња Данка Tановић, те брат и сестра - седмогодишни Дражен и десетогодишња Драган[...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
![СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12601-350x200-no.jpg)
СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је служен парастос поводом 78 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.
На данашњи дан прије 78 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова.
Парастос је служен поред споменика страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима.
Драго Алаџић, који је у вријеме покоља имао двије године, каже да му је током покоља страдао дјед, а о страхотама које су починиле усташе причао му је отац.
Он каже да се усташки п[...]
