За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 9. 2022, СРБЕ ИЗ ЖУМБЕРКА ПРОГЛАСИЛИ ЗА ГРКЕ: Нова подвала хрватских академика
ХРВАТСКИ академици тврде да Срби који су у 16. веку населили Жумберак, данас на северозападу Хрватске, нису уопште били Срби! Сви историјски документи који указују да је насељавање Срба 1531. године био и први долазак православних хришћана и етничких Срба на подручје римокатоличке Хабзбуршке монархије, за академике из ХАЗУ нису…
Политика: 6. 9. 2022, Момчило Павловић: Лесковачки шести септембар 1944. године
Лесковац је само један од градова и циљева које су савезници бомбардовали широм Европе. Али, разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу Лесковац, среда, 6. септембар 1944. година. Сунчани дан. Са оближњег брда бригадир Меклејн, шеф савезничке мисије при Врховном штабу, који је са…
Политика, 5. 9. 2022. Отворена изложба о козарачкој деци, прича о страдању и трагању за идентитетом
Изложба „Повратак, прича која траје” Музеја жртава геноцида, која кроз фотографије и друга документа сведочи о судбини српске деце са Козаре током Другог светског рада и њиховој потрази за својим идентитетом, отворена је данас у простору Музеја примењене уметности у Београду. Говорећи на отварању, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић…
Политика, 4. 9. 2022, Хиљадама српске деце рат je украо име
За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће сутра бити отворена Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово…
Глас Српске, СРНА, 3. 9. 2022, Обиљежена 81 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама [Мапа]
БИХАЋ – У оквиру обиљежавања 81 године од усташког злочина над 12.000 Срба, у Спомен-подручју у Гаравицама код Бихаћа положени су вијенци и цвијеће, те је служен парастос за убијене српске цивиле. Парастос је служило свештенство Српске православне цркве, а вијенце и цвијеће су у Спомен-подручју положили, у име…
Вечерње новости, 28. 8. 2022, Како су усташе и комунисти рушили Југославију: Рим и Москва били су у заједничкој акцији растурања Краљевине
У РАНИМ јутарњим сатима на јужној железничкој станици „Зид Банхоф“ у Бечу, 14. јануара 1929. године најављује се долазак воза из Загреба. Двојица господина у реденготима који неодољиво подсећају на огртаче виших официра бивше аустроугарске војске, погледима траже спаваћа кола. Први је Стјепан барон Саркотић од Ловћена, хабзбуршки генерал-пуковник, а… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 4. 9. 2022, Хиљадама српске деце рат je украо име
За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће сутра бити отворена
Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина ј[...]
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића.
Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић захвалила је руководству Спомен-подручја Доња Градина за предан рад којим чувају од заборава све оно што се дешавало у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Гр[...]
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез.
Он истиче за Срну да им ништа друго није преостало него да у том првом тренутку спашавају дјецу, жене и родитеље, огорчени чињеницом да ће се спасити само ако хитно напусте огњишта.
Елез, демобилисани борац Војске Републике Српске и секретар Борачке организације општине Источно Ново [...]
Годишњица погибије војника Стојадина Мирковића
У селу Горње Лесковице данас је обележена 24. годишњица погибије војника Стојадина Мирковића, уз присуство породице, представника града, Удружења ратних добровољаца и њихових потомака од 1912-1918. године, као и поштовалаца лика и дела младог хероја који је погинуо 1991. године у Бјеловару, у Хрватској.
Након помена на гробљу, на спомен бисту у дворишту Основне школе „Милош Марковић“ у име града Ваљева цвеће је положио секретар Скупштине града Александар Јанковић. У школи у којој је учио и Стојадин Мирковић, потом је одржан пригодан програм ученика.
Деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић ј[...]
ТДпортал.инфо, 17. 3. 2023, 79 година од злочина геноцида у Забрђу, списак убијене деце
Ускоро се навршава 79 година од огромног злочина - са елементом геноцида над мештанима села Забрђе од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили око 240 мјештана овог села.
Колике су размјере овог злочина говори чињеница да је тада убијено око 240 становника Забрђа већином жена и дјеце а тада је у Забрђу било само 300 кућа. Поједине фамилије, као што су Васковићи чијих је 40 чланова убијено, угашене су заувијек. Највише страдалих имале су и фамилије Јелић, Тодоровић, Бојанић… Најмлађа жртва имала је 7 дана. О[...]
