За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 24. 4. 2022, Васкрси васкрсле српске војске
Као највећи хришћански празник Срби су одувијек Васкрс славили у тврдој вјери и побожности, разумијевајући да је Христово страдање и жртвовање учињено за спас човјечанства. Овај празник је за њих и буквално био дах новог живота у прољећном буђењу цијеле Божје творевине, као побједе живота над смрћу. Земљодјелци и сточари… Политика, 19. 4.2022, Саво Штрбац: Ратне истине и лажи
Недавно је хрватски председник Зоран Милановић на питање новинара шта има да каже о покољу цивила у Бучи у Украјини и мисли ли да ће доћи до кажњавања злочина, одговорио: „О томе не знам ништа. То је далеко. Руси су се повукли, шта је тамо пронашао, ко је тамо пронашао……
СПОНА, 19. 4. 2022, Jован Цветковић Долгач (1860–1915): заборављени крушевски и пелагонијски војвода Српске револуционарне (четничке) организације
У мору заборављених и из колективне и научне свести избрисаних историјских личности, тама се посебно задржала на српском „сељачком војводи“ Јовану Цветковићу „Долгачу“ из села Кошина. Село се налази се на јужним обронцима планине Бабуне, у југозападној Маћедонији, на ободу прилепског поља одакле се пут рачва ка митском Поречу –… Политика, 16. 4. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Први ратни лет српског аероплана
„Дванаестог августа 1914. године, када је почела велика аустроугарска офанзива на Србију, први ратни борбени лет за српску армију извела је посада у саставу пилот-капетан Живојин Станковић и пилот-потпоручник Војислав Новичић у улози извиђача са аеропланом типа ’блерио XI-2’. Вршено је извиђање долине Дрине на потезу Лозница-Лешница, при чему је…
Вечерње новости, 16. 4. 2022, У Чокешини обележена 218. годишњица Боја
СВЕТОМ архијерејском литургијом, црквеним обредом и полагањем венаца у организацији града Лознице обележена је данас 218. годишњица од Боја на Чокешини. Био је то још један у низу историјских часова Центра за културу у Лозници којем је, по традицији, на Лазареву суботу, присуствовао већи број грађана Поцерине и Јадра, поштовалаца…
РТС, Актуелности, 13. 4. 2022, Бранили су небо отаџбине [Филм]
Прошле године навршило се осамдесет година од Априлског рата у Југославији и у том рату, најчасније и најславније улоге ваздухопловства. Упркос чињеници што су од тих догађаја протекле деценије, о томе се мало зна и још мање говори, па се углавном помињу само изгинули пилоти одбране Београда, њих једанаесторица. Њима…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 14. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Невероватна прича са КиМ: Отето читаво село код Вучитрна, узурпирана имовина свих Срба
Албанска породица из суседног села Kараче присвојила сву имовину свих власника имања села Мироче, које више не постоји на терену, јер су сви објекти разрушени, а њиве преоране, док међународне институције ћуте
Село Мироче код Вучитрна више не постоји. Имовина свих власника је узурпирана од стране албанске породице из суседног села, а све куће и други објекти Срба су порушени. Годинама уназад, на Косову и Метохији се отимају имања и куће Срба, што од стране власти из Приштине, спровођењем експропријације и на друге начине, што од стране некадашњих комшија.
Власници 30 домаћинстава и имања из [...]
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.
Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.
Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.
То је једини "устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупира[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора?
После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у Компијењу Силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
У Србији се овај датум обележава као државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, прилика да се на овај "европски" празник присетимо српских жртава, славних битака и војсковођа и [...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
![СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12421-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]
ЈАДОВНО - Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја.
Парастосу, који су служили свештеници Епрахије горњокарловачке, присуствовали су представници Удружења "Јадовно 1941", потомци и поштоваоци жртава са подручја Републике Српске, Србије и региона, те почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић.
Након краћих обраћања, учесници молитвеног окупљања посјетиће мјесто [...]
