За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти. Једно од битних открића и… СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке…
СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]
У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила. Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора…
Политика, 25.4.2023, Саво Штрбац: Промотери тзв. Хрватске православне цркве
„Готово седам година Хрватска православна црква (ХПЦ) покушава се регистровати као верска заједница у Хрватској. Њихову правну борбу да из удружења постану верска заједница ових је дана поновно осујетило Министарство правосуђа и управе … “, објавио је почетком априла о.г. портал народ.хр, а пренело још неколико хрватских, углавном проусташких, медија.… Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу… РТ Балкан, 24. 4. 2023, Усвојена прва Београдска резолуција о геноциду у НДХ
Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 17. 8. 2023, Промовисана књига ’Крвава граница‘ српског хероја са Кошара
Књига "Крвава граница", која представља аутентично свједочење о борбама на Кошарама потпуковника у пензији Драгутина Димчевског, човјека који има статус српског хероја са Кошара, представљена је у Броду.
Димчевски је рекао да су се, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности и Кумановског споразума, све јединице са територије Косова и Метохија повукле у унутрашњост Србије и то непоражене.
"После повлачења моја јединица-батаљон добија наређење да се расформира јер не обезбеђује свој дио границе према Албанији и Ђаковици. То нам у почетку није било баш драго, а како је време прола[...]
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
![СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15571-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године.
На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена у јаму Бикуша изнад села.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је 1941. године 405 људи на најсвирепији начин побијено из Челебића и околних села.
"Заклани су, побијени на други начин, а неки су и живи бацани у јаму Бикушу", рекао је Црепуља, који је служио литургију Ливањским новомученици[...]
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба.
У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра није проливена узалуд.
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а д[...]
Српски меморијал, 19. 4. 2024, Промоција књиге Миливоја Иванишевића ’Хроника нашег гробља‘
Уторак, 23. април 2024. у 12.00 часова Са задовољством вас позивамо на представљање књиге
„ХРОНИКА НАШЕГ ГРОБЉА”
аутора Миливоја Иванишевића,
које ће се одржати у уторак, 23. априла 2024. године у 12.00 сати
у Архиву Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад
О књизи говоре:
Миливоје Иванишевић, аутор Зоран Колунџија, ИК „Прометеј“ Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
ХРОНИКА НАШЕГ ГРОБЉА
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ
Издавачи ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад АРХИВ ВОЈВОДИНЕ, Нови Сад
За издавачe Зоран Колунџија, директор ИК Прометеј др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
Уредник З[...]
