За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Печат, 17. 12. 2021, Божидар Зечевић: Како су хрватске усташе спасавале америчке пилоте

РТРС, 16. 12. 2021, У Глини обиљежавање завршетка реконструкције Спомен костурнице

На Православном гробљу у Глини сутра ће бити обиљежен завршетак реконструкције Спомен костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком злочиначком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Спомен костурница, која је оштећена у прошлогодишњем разорном земљотресу, подигнута је 1951. године, да би тек сада, након 70 година, била реконструисана. Ријеч…
Фејсбук страница „Историја Чачка“, 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера

Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка…
Политика, 1. 12. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Бекство на Козару

Хитлерова Немачка решавала је „јеврејско питање” тако што је шест милиона Јевреја спалила у крематоријумима или им на други, подједнако суров начин одузела живот. Павелићева НДХ прихватила је доктрину главног усташког идеолога у Павелићевој влади доглавника Милета Будака, која се може назвати „свето тројство”. Наиме, Будакова идеологија о решавању српског…
Вечерње новости, 28. 11. 2021, Срби постали Македонци по рецепту Коминтерне: Историчар Борисав Челиковић истраживао Операцију расрбљавања после Другог светског рата

НАЈТЕМЕЉНИЈА операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике Македоније, открио је историчар Борисав Челиковић истражујући смишљено „изгубљене“ етнолошке радове из ове области. Упознавање са њима не може да исправи грешке из прошлости, али је упозорење да се исте грешке не понове. – Ишчитавањем…
Вечерње новости, 21. 11. 2023, Василије Крестић: Мрзитељи Србије срамно умањују све наше жртве

Срамно и издајнички се односимо према нашим недужним жртвама. Мислим пре свега на све учесталије покушаје неоснованог смањивања српских жртава, каже академик Крестић Кад човек зађе у дубоке године (а мени је деведесета), кад иза себе остави више од пола века рада у науци, чији резултати су многи томови књига…