Алојзије Степинац Фото: Printscreen
ВЕЛИЧАЊЕ кардинала из епохе НДХ Алојзија Степинца, на конференцији одржаној у његову част у Европском парламенту, уприличено је с намером да се поново актуелизује питање његове канонизације, а које је тренутно скинуто с дневног реда Ватикана. Уз то, Загреб очекује да Србија има помирљив тон и реторику која ће допустити простор за „њихове аргументе“ за историјску рехабилитацију викара усташке војске.
Хрватска европосланица ХДЗ Жељана Зовко, у чијој режији је скуп сазван, истакла је по завршетку догађаја, да јој је част што је „допринела расветљавању историјске истине која без дилеме потврђује светост блаженог Степинца“. Она је затражила да се процес проглашења Степинца за свеца откочи и приведе крају. Упрла је прст у Српску и Руску православну цркву:
– Тај је процес закочен 2016. због политичке одлуке Свете столице да настави приближавање православној цркви, не би ли стигли до Москве. Ја сам и чланица групе за међурелигијски дијалог у ЕП и позвана сам као чланица и Хрватица, да апсолутно то разјаснимо. Мислим да ће ово помоћи међурелигијском дијалогу и свим оним неверницима који морају кренути даље – навела је Зовко у Бриселу.
Њено виђење истине, позван је да поткрепи и британски историчар Робин Харис, који је био учесник конференције. Он је, том приликом, оптужио Србију за користи пи-ар стратегију како би „људи заборавили на оно што се догодило деведесетих, а да се концентришу на догађаје из 1940″.
– Кад је Степинац 1998. проглашен блаженим, то се СПЦ и Србији није свидело, али су прешли преко тога. Кад је постало јасно да ће бити канонизован, патријарх Иринеј је послао писмо новом папи и сигуран сам да је био изненађен што га је тренутни папа схватио озбиљно. Да је Степинац био канонизован, све би то било заборављено као међународно питање. То је пи-ар стартегија, али на то не смемо пасти – рекао је британски историчар уочи конференције.
Због одржавања скупа којим се изврћу историјске чињенице и отварају болна поглавља из прошлости, реаговала је и дипломатска мисија Србије при ЕУ. Протестно писмо стигло је и од Института „Диана Будисављевић“, НВО и историчара из Италије, Канаде и САД који се баве културом сећања на страдања у НДХ, који су у 12 тачака објаснили зашто Степинац није жртва комунистичког, ни усташког режима. Они су изразили наду да ће ЕП спречити ревизију историјских чињеница и чувати достојанствено сећање на страдање око 74.000 деце, од чега 20.000 само у Јасеновцу. Степинац, кажу, никада није дигао глас да заштити пре свега оне најмлађе.
– Потпуно сам сломљен спремношћу ЕП и европских посланика да подрже иницијативу. Био сам сведок мучења и зверстава усташа који су били благосиљани од Степинца, ишли у зверске походе чинећи разне злочине против човечности. Апелујем на европосланике да хрватским колегама буду путоказ и да помогну да се врате изворним начелима хришћанства и да не покушавају рехабилитацију осведочених ратних злочинаца – рекао је Гојко Рончевић, оснивач Института „Диана Будисављевић“, који је као дечак био заточен у логору Јастребарско.
ЗУРОФ: Подржавао Павелића
ДИРЕКТОР Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф огласио се уочи конференције и поручио да „сваки покушај одавања почасти или величања личности које су подржавале геноцидну власт НДХ јесте срамота и да му се треба супротставити.“
– Степинац који је подржавао НДХ и вођу њених масовних убица Анту Павелића, који је био одговоран за покретање три геноцида – над Србима, Јеврејима и Ромима, заслужује да се о њему говори лоше, а не да се хвали.
Према мишљењу академика и историчара Љубодрага Димића, оно што је живот Степинца до 1945. године поништава сваку могућност да буде проглашен за свеца. Он наводи да данас можемо да дајемо политичке изјаве, али научна истина о прошлости је једно, а покушаји политичког тумачења су друго.
– Наука га вреднује као човека који је најдиректније партиципирао са усташком влашћу од тренутка када она ступа на сцену до тренутка када са ње одлази. Ако хрватска посланица сматра да процес избора Степинца треба довести до краја, она сигурно и мисли да је реч о свецу, али чињенице оспоравају могућност да такав човек буде светац. За разлику од садашњег папе, радикално десно крило у Римокатоличкој цркви које представља хрватска црква, покушава на силу да прогласи Степинца за свеца. Мислим да ће Римокатоличка црква тај процес у неком тренутку у будућности наставити.
М. Станојковић
