За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Обиљежавање одбране западних граница Републике Српске
НОВИ ГРАД – Служењем помена и полагањем вијенаца код споменика цивилним жртвама у населју Туњица код Новог Града данас је почело обиљежавање одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресије. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегације Народне скупштине Српске, Трећег Република…
СРНА, 17.9.2021, Митрополит дабробосански Хризостом: Угледати се на примјер Светог Петра Дабробосанског
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом честитао је данас крсну славу Храма у Војковићима и славу града Источно Сарајево, поручивши да Срби требају да се угледају на примјер Светог Петра Дабробосанског, који је подносио жртву и страдао за добро свог народа. „Сви ми да будемо…
РТРС, 17.9.2021, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош. У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је…
Спутњик Србија, 16.9.2021, Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма
Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати – на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 22, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао… Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу Ако у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема… Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последнјег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 11.11.2021, Селаковић на Зејтинлику: Платили смо велику цену да бисмо живели у сувереној и слободној Србији
Министар спољних послова Никола Селаковић је на Дан примирја у Првом светском рату посетио у Солуну Српско војничко гробље Зејтинлик где је положио венац и нагласио да смо платили велику цену да бисмо данас живели у сувереној, слободној и усправној Србији.
Никола Селаковић положио је венац и одао пошту палим српским војницима у Првом светском рату на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.
"Србија се и данас бори за част и слободу себе и свога народа на сваком месту, и побеђује у економији, у просвети, у спорту, побеђује на свим пољима, а ту данашњу победу омогућили су нам наши слав[...]
РТРС, 10. 9. 2023, Обиљежена 31 година од убиства Срба на Црном врху
На Црном врху код Зворника данас је обиљежена 31 година од страдања 11 припадника Војске Републике Српске, полиције и цивила које су 1992. године из засједе убили сребренички муслимани.
Служен је парастос на мјесту страдања Срба, након чега су положени вијенци.
Предсједник ове организације Миливоје Марковић подсјетио је да су прије 31 годину на Црном врху сребренички муслимани починили злочин који је по много чему специфичан јер се, ничим изазван, десио у дубини територије Републике Српске.
- Сребренички муслимани су тог дана 1992. године из засједе пресјекли колону возила која се кре[...]
Политика, 24.2.2016, За два окупаторска војника стрељано 27 сељака
Сећање на дан кад је село Горња Стражава у фебруару 1942. године изгубило готово све способне мушке главе
Прокупље – Полагањем венаца и пригодним програмом у Горњој Стражави код Прокупља одата је пошта стрељаним мештанима овога села крајем фебруара 1942. године. Представници борачких организација, месне заједнице и општине подсетили су се првих великих зверстава окупаторске војске у Топлици почетком Другог светског рата.
Као што је познато, почетком 1942. године, с циљем остваривања плана велике Бугарске, који није успео у Великом рату, немачку окупаторску војску на југу Србије и делу Ко[...]
![РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21597-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами
Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941. године починили људи, биле су то звери, само у људском облику. И нису јуна 1992. године цркву у Пребиловцима у којој су, после деценија смирај биле нашле кости 4.000 мученика, минирали људи, биле су то, као и 1941. године звери у људском облику.
Двадесет и једну годину после покоља у [...]
РТ Балкан, 22. 5. 2023, Када је дипломатија била изнад кисеоника: Годишњица трагичне смрти 12 бањалучких беба
Једини пут којим је кисеоник за бебе било могуће доставити био је ваздушни, али авиону, који је требало да из Београда достави кисеоник, због увођења санкција Савезној Републици Југославији није био дозвољен лет
До смрти 12 беба, новорођенчади, у Бањалуци дошло је у мају и јуну 1992. године, током распада Југославије, на самом почетку рата у БиХ.
Одлуком Савета безбедности Уједињених нација у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку.
Бебе су умрле на одељењу за интензивну негу у бањалучком породилишту услед не[...]
