За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 12.9.2021, Прича о Аделини Павлини Ирби: Пола вијека бриге за српску сиротињу
Прије 110 година престало је да куца једно велико племенито срце, срце најревносније добротворке српског народа, која нас је задужила за сва времена. Аделина Павлија Ирби, вођена филантропском идејом помагања потлаченима, обесправљенима и невољнима, срела се са Србима под тиранским османским јармом 1851. и увидјела да је таква помоћ баш…
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља „грудобран“ на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на…
Спутњик, 10.9.2021, Протестно писмо због умањивања броја убијених у Јасеновцу, међу потписницима историчари, академици
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској, упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, изјавио је историчар Милош Ковић, поручивши да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић, један од иницијатора протестног писма, рекао је…
Епархија Бачка, 10.9.2021, 80 година од стварања система логора Јасеновац, најмонтруозније фабрике смрти у Европи
Председник Вучић: Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Владика Јован: Наш однос према Јасеновцу одређују речи патријарха Германа: Праштати морамо, заборавити не смемо. Патријарх Порфирије: Кроз молитвено памћење лечимо своје ране. Молимо се за све људе и да се Јасеновац никоме, никада и нигде не понови. Поводом…
Glas Srpske, SRNA, 9.9.2021, U Beogradu služen parastos za 88 Srba ubijenih u Medačkom džepu
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe ubijene u zločinačkom pohodu Hrvatske vojske na srpska sela u Medačkom džepu, prije tačno 28 godina. Pomenu za 88 ubijenih u Divoselu, Čitluku i Počitelju, koje su pripadnici hrvatskih snaga likvidirali u akciji po principu „spržene zemlje“, prisustvovali…
СРНА, 9.9.2021, Марш „Стазом егзодуса“ Срба са Возуће и Озрена
У Стогу код Возуће одржава се марш „Стазом егзодуса“ у оквиру обиљежавања 26 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена. Организатор је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја. Предсједник Удружења Зоран Благојевић рекао је Срни да ће 14. годину заредом указати на…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27434-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу
ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче. Мање борбе су водили војвода Јован Радовић у источној Србији, Коста Војиновић на подручју Копаоника и Јабланички одред у Горњој Јабланици, а одред војводе Тошка Влаховића у Пустој Реци.
Да би четничка борба била убојитија и непредвидива, преостале ус[...]
СРНА, РТ Балкан, 14. 5. 2024, Немамо где Жарку прислужити свијећу: Потрага за несталима без резултата
Од отмице српског рудара Жарка Спасића, који је био први отети Србин на Косову и Метохији, данас се навршило 26 година, а породица чврсто вјерује да су његови остаци прекривени асфалтом aуто-пута Приштина-Тирана и да га никада неће ни наћи, нити ће правда бити задовољена.
Брат отетог Симо Спасић свједочи за Срну да је тридесетшестогодишњи Жарко тог 14. маја 1998. године из породичног дома, у коjeм је оставио супругу Слађану са тек рођеном бебом и још двоје дјеце, отишао у редовну другу смјену и да га никада више нису видјели.
"То је површински коп Рудника Белаћевац у Дреници где Срби нису ни[...]
DIC Veritas, 21.9.2020, Savo Štrbac: Zločin na Koranskom mostu
Od svih krivičnih djela koje poznaje savremeno društvo, jedino krivična djela ratnih zločina ne zastarjevaju.
Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju jednog takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, je onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku.
O kakvom zločinu je riječ?
Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na [...]
Спутњик, 15. 6. 2024, Ово нисмо учили: Када се Дара из Јасеновца обратила ђацима из Земуна уследио је шок
У времену прекрајања историје Земунска гимназија труди се да ђацима представи истину о дешавањима у Другом светском рату уз речи директних учесника. Потресно сведочанство Јелене Бухач Радојчић, оригиналне „Даре из Јасеновца“ било је више од часа историје, створило је нове везе. Млади желе даље да истражују најмрачнију страницу српске историје.
„Колико ви децо желите да вам причам, не бих волела да вас смарам“, упитала је у њиховом жаргону на почетку сусрета у препуној свечаној сали гимназије „Дара из Јасеновца“.
Кад се смех утишао, замолила је гимназијалце да минутом ћутања заједно одају пош[...]
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу - На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка
Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до ногу потукли турску босанску војску на челу са Ибрахим Марјаш-пашом Никшићким. Овом победом, која је извојевана 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка.
У наставку манифестације је одржано књижевно вече, које је приредио истори[...]
