Погледи, 27.1.2018, Петровданска блокада – професор Миливоје Трнавац

Сажетак:

Немачка операција Моргенлуфт („Јутарњи ваздух“), у народу названа Петров(дан)ска блокада, изведена је од 12. до 22. јула 1943. године, у простору Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника, са циљем да се уништи Штаб Драже Михаиловића. Непосредан повод за операцију био је четнички збор одржан 13. јуна 1943. у селу Гојна Гора. Како се операција завршила безуспешно, Немци су у знак одмазде спалили Каменицу (онда пожешка, данас у општини Горњи Милановац), убили једанаест, односно убили и заробили 455 (или 453) лица, махом сељака, које су одвели у логор на Бањици и касније већину стрељали као таоце. Како је окупаторска операција почела на Петровдан, народ је те жртве назвао петровско робље или петровски мученици, а сама операција добила јс име Петров(дан)ска блокада.

Драгутин Кујовић, радио-телеграфиста Врховнe команде ЈВуО, једини заробљени војник, подвижнички је отишао у смрт и тако Гојну Гору и околна села спасао од погрома.

Уз рад се даје дванаест прилога, међу којима су документа о радио-телеграфисти Кујовићу, пописи и табеларни прегледи жртава у Блокади и карта подручја захваћеног операцијом „Моргенлуфт“ у области Сувобора, Маљена и Повлена.

Кључне речи: Операција „Моргенлуфт“, Дража Михаиловић, Четничко-народни скуп у Гојној Гори, Драгутин Кујовић, петровско робље као таоци логора на Бањици, стражари Српске државне страже у Каменици.

 

1. Истина и ,,Истина“ о немачком подухвату „Моргенлуфт“ изведеном јула 1943. године

Операција Моргенлуфт била је једна од осам већих које су Немци у 1943. години, у окупираној Србији, извели против организације Драгољуба Драже Михаиловића, вође монархистичког герилског покрета. За десетину села из ондашњих срезова таковског (Коштунићи, Леушићи, Прањани), пожешког (Гојна Гора, Богданица, Дружетићи са Каменицом; Мршељи, Тометино Поље, Душковци, Љутице) и црногорског (Косјерић, Скакавци, Мионица, Доња Оровица, Доња Буковица, Горња Буковица, Совач, Станина Река) то је најтрагичнији догађај из Другог светског рата, а у народу је познат као Петров(дан)ска блокада.

Из идеолошких разлога, међутим, операција Моргенлуфт, односно Петровска блокада, дуго није била предмет научне обраде. Из истих разлога хроничари и мемоаристи, који су писали о догађајима из рата 1941-1945. у овом крају, нису помињали немачке операције против четника, а чињенице о Петровској блокади као акту нациистичког терора и злочинства сводили су на меру која је била пожељна или до границе која је била могућа именујући га као немачку ,рацију“ или „одмазду“. Тако у хроници села Леушићи пише:

„Још у поноћ, 13. јула, насред села су се зауставили Немци и у саму зору га блокирали. То је изведено тако нечујно да их скоро нико није осетио, нити је ко знао за њихов долазак. Немци су се у зору почели кретати од гробља на куће Рајчевића, Ерића, Недељковића и Лукића. Неке људе су затекли код кућа, а неке у пољу, на раду. У блокади су ухватили тридесет људи, жена и деце, међу њима и учитеља. Очигледно је било да се крећу само оним делом села у коме су претежно биле партизанске куће. Претпоставља се да их је водио Драгољуб Николић Гебо.* Похватане људе су спровели у Пожешку Каменицу. Одатле су пустили старије људе, жене и децу, а шеснаест младића и млађих људи је одведено на Бањицу и стрељано.“

* Примедбе аутора: Драгољуб Николић Гебо, као један од истакнутијих четника, није могао бити водич Немцима, јер је офанзива изведена са циљем да се зароби и уништи Штаб Драже Михаиловића. Из Леушића је у логор на Бањици доведено 18 талаца. Стрељано је 15, један је интерниран у Маутхаузен и тамо умро, двојица одведена на рад у Француску. (Видети прилог уз овај рад Попис жртава зрубних села пожешког, таковског и црногорског среза у Петровској блокади.)

Изненађујуће је да о Петровској блокади ни Радисав Недељковић Димо није оставио више података. Као члан комитета Окружне организације КПЈ, он је све време рата учествовао у организовању и руковођењу борбом против окупатора, љотићеваца, недићеваца и припадника покрета Драже Михаиловића у чачанском крају и северним деловима ондашњег среза пожешког. О томе „нарочито живо сликовито“ (…) „верно, истинито, конкретно, и чак детаљно говори“ у својој књизи записа и сећања. О Петровској блокади, међутим, не говори директно већ тај догађај посредно именује као велику рацију „коју су Немци извели 15. јула ради сакупљања и одвођења талаца у логор на Бањици“. Кад се у Одреду (Чачански НОП одред – М.Т.) сазнало „да су Немци одвели велики број талаца са тог терена“, одлучено је да Одред крене до Леушића, где је боравио „два дана прикупљајући податке о ситуацији у Леушићима, Коштунићима и Прањанима“

О трагичном догађају, који је ова села задесио, Недељковић је записао и ово:

„Немци су одвели велики број талаца са овог подручја, а међу њима и велики број наших присталица и партизана из 1941. године који до тада већ нису били стрељани или одведени у логоре. Посебно је велики број људи одведен из Леушића. Међу њима био је и мој брат Обрад, затим другови који су били партизани 1941. године: Добривоје и Момчило Лукић, Живојин и Момчило Марјановић, Радован Перишић и Радован Недељковић. Сви су они стрељани осим Радована Перишића.“

Толико и ништа више. Да ли је тада, или касније, Недељковић могао да зна да је у „рацији“ ухваћен велики број талаца и у суседним Прањанима (53 и два стрељана) и у селима и из северног дела ондашњег среза пожешког, а од Дружетићима са Каменицом (два убијена и 61 заробљен, укључујући у тај број и десет Недићевих стражара), у Богданици (12 и један стрељан) и у Гојној Гори (13 и један стрељан) – у којима је чачански Окружни комитет КПЈ такође деловао?

О операцији Моргенлуфт први је, користећи се архивском грађом, писао др Венцеслав Глишић, и то тек 1970. године, са дистанце од готово три деценије. Ево шта је тада, руковођен идолошким ограничењима и аутоцензуром проистеклом из њих, у својој докторској дисертацији објавио др Глишић;

„(…) командајући генерал није одустајао од прогона четника, иако су они били знатно ређи у поређењу са акцијама против народноослободилачког покрета. Бадер је подстицао Недића да и он, са добровољцима и нарочито Српском државном стражом, где је Дража имао велики утицај, учествује у акцијама против Драже Михаиловића. Како су у току јула Служба безбедности и обавештајно одељење Штаба командујућег генерала утврдили да се Дражин штаб налази северозападно од Чачка у селу Дружетићима, војни командант Србије одлучио је да почну операције против Дражиног штаба чим стигне 523. гранични полицијски пук. Ова операција је вођена под шифром Моргенлуфт. У акцији су учествовали: делови 297. пешадијске дивизије, која је ослобођена свих осталих задатака осим учешћа у овој операцији, затим Служба безбедности, 2. батаљон 5. моторизованог полицијског пука, један батаљон пука „Бранденбург“ и бугарске јединице.

Операција је држана у највећој тајности, тако да је трупама било забрањено да се појављују на 50 км у близини Дражиног штаба. Операција је почела 14. јула у простору Маљена и предвиђено је да траје 10 дана. Међутим, завршена је нешто раније, 22. јула. У току ове операције ухваћено је 455 људи, највећим делом сељака, а 21 кућа је спаљена.

Када су се све ове непријатељске операције завршиле безуспешно, нацисти су завели страховит полицијски терор и извршили низ злочина према цивилном становништву. Ове злочине омогућавала је вала је и подстицала заповест о одмаздама командујућег генерала и војног команданта у Србији, генерала артиљерије Бадера од 28. фебруара 1943, која је била у духу Хитлерових упутстава од новембра 1942. године.

Сличне податке о операцији Моргенлуфт, са дистанце од шездесет година, саопштава Милослав Самарџић:

Немци су током лета 1943. године извели још једну операцију у области Равне горе. Генерал Бадер наредио је 297. пешадијској дивизији, 29. јуна, да се са артиљеријом и пратећим јединицама размести на полазни положај за напад у сектору Топола – Аранђеловац – Рудник. У наредби се поред осталог каже: „297. п. д. припрема подухват против ДМ организације у планинским масивима Рудника (12 км североисточно од Горњег Милановца), Маљена (22 км југоисточно од Ваљева), Медведника (20 км југозападно од Ваљева). У ту сврху, поред дивизијских делова способних за борбу (делови који нису попуњени и обучени треба да буду пребачени у Банат, пише на другом месту у овој заповести – прим. аут.), треба привући: 1 СДК (један батаљон љотићеваца – прим. аут), два батаљона 1. бугарског краљевског окупационог корпуса… 9. чету пука „Бранденбург“ у Ужице и делове 1. пука руског заштитног корпуса са задатком запречавања….Чување тајности је од одлучујућег значаја за успех.“ (Ова реченица је у оригиналу подвучена – прим. аут)

О овој операцији генерал Бадер поново пише 19. јула. Поред осталог, из извештаја се види да је он знао за Дражину наредбу четничким јединицама да „у већем степену осигурају дринску границу у простору између Зворника и Вишеграда и да спрече продирање комунистичких снага“. Па ипак, Бадер је наређивао да се нападну баш те четничке јединице, сматрајући да су партизани западно од Дрине разбијени у Операцији „Шварц“, а да их источно од Дрине практично и нема. У наставку извештаја он пише: „У простору Равна Гора – Маљен – Медведник за сада се развија операција против организације Драже Михаиловића. У њој учестују два батаљона 297. пешадијске дивизије, један батаљон 5. полицијског пука, два бугарска батаљона и један комбиновани батаљон. Поставља се питање да ли ће се још у даљем току операције постићи значајнији резултати, пошто се непријатељске снаге, захваљујући својој шпијунској мрежи, правовремено обавесте.

Циљ ове операције, зване Моргенлуфт, био је „да се свим средствима уништи организацијска активност ДМ пре избијања отвореног устанка“, тако што би се четничке јединице и „радионице“ опколиле на планинама Сувобор, Маљен и Медведник.

Операција „Моргенлуфт“ почела је 12. јула. Два дана потом немачки извештај бележи заробљавање 130 Срба, једне радио-станице, златника и докумената, који су припадали једној од британских војних мисија. После шест дана Бадер је сумњао у успешност операције „услед сјајне непријатељске обавештајне службе“. Због четничких обавештајаца Немци су „закаснили 24 сата“. Следећег дана, 19. јула, Бадер је извештавао команду Југоистока да и поред „брижљивих припрема“ његове јединице нису успеле да „опколе мобилне ДМ банде“. Зато је операција уместо планираних 10 трајала седам дана, мада су Немци наставили нападе на Медведник. Од 12. до 19. јула у подручју захваћеном подухватом ,,Моргенлуфт“ убијено је и заробљено 453 људи.

Ово су чињенице које су о операцији „Моргенлуфт“, односно о Петровској блокади, утврдили на веродостојним изворима двојица историчара, др Венцеслав Глишић из комунистичког и Милослав Самарџић из посткомунистичког периода. И без анализе тих чињеница јасно је да њих двојица један другоме не противурече. Несагласност у погледу почетка и трајања офанзиве, као и броја заробљених, др Глишић: операција почела 14. јула, предвиђено да траје 10 дана, завршена нешто раније 22. јула, ухваћено 455 људи; М. Самарџић: операција почела 12. јула, уместо планираних 10 дана, трајала седам дана, од 12. до 19. јула убијено и заробљено 453 људи, али настављени напади на Медведник.

Треба прихватити Самарџићев навод да је операција почела 12. јула у сувоборско-маљенском крају, а Глишићев да је завршена 22. јула у простору Медведника, што значи да је трајала колико је и планирано – 10 дана. Због неуспеха (није ухваћен и уништен Штаб Драже Михаиловића), а у духу Бадерове наредбе од 28. фебруара 1943. године, четрдесет осам сати касније -14. јула, што Глишић узима за почетак операције – почела је „одмазда уништавањем људских живота“ (убијање и хватање талаца) у простору Сувобора и Маљена, а то је у ствари оно што је народ назвао Петровска блокада. Жртве блокаде (убијени и заробљени таоци) назване су петровским робљем или петровским мученицима.

 

2. Четничко-народни скуп у Гојној Гори, повод за блокаду

 

Извукавши се из немачког обруча у операцији „Шварц“ и напустивши Црну Гору, Дража је са својом Врховном командом, радиостаницама и приличном количином злата добијеном из иностранства, 1. јуна стигао у Србију.

У доступној научно-историјској литератури нема података који би указивали на непосредан повод за операцију „Моргенлуфт“ (односно Петровску блокаду). У недостатку таквих извора ова операција може се сасвим поуздано осветљавати мемоарским казивањима.

Према казивањима информатора, Дража се у јуну 1943. године извесно време кретао на релацији Гојна Гора – Јанчићи – Горња Добриња. Петнаестак дана био је са Штабом смештен у дому Војислава Милошевића у Гојној Гори. Гостопримство су му указивали још и Драгутин Трифуновић (Гојна Гора), Петар Петровић, познат и као Бекутић (Јанчићи) и Добросав Милинковић (Горња Добриња), сва тројица ратници са Солунског фронта. Радио-станица, коју је опслуживао вод за везу, била је смештена у дому угледног домаћина Сретена Јевтовића, чији су синови Јевто и Љубе такође били солунци.

Неутврђеног дана, али је највероватније да је то било у недељу, 13. јуна 1943. године, у Гојној Гори је одржан велики четнички збор, који се потом претворио у народни вашар и весеље.

Наша историографија то још није рекла, али се са извесношћу може тврдити да су овај четнички збор и народно весеље, које га је пратило, немачком војном заповеднику у Србији били повод да против Драже предузме офанзиву већих размера.