За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТВ, 1. 7. 2022, Спомен табла на остатке споменика српским кадетима у Северној Македонији [Мапа]
БЕОГРАД – Током повлачења српске војске ка Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, бугарски окупатори, заробили су 400 српских кадета и питомаца ђачке чете, старости у просеку петнаест година, одакле су их спровели у атар села Рамне, крај Охрида, и ту онако болесне, измрзле и измрцварене од…
Вечерње новости, 29. 6. 2022, Обележена 109. годишњица Брегалничке битке: На брду Каленица код Штипа
ЦЕНТРАЛНА церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је у среду на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније. На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом… Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије. Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије,… СРНА, 28. 6. 2022, Придворице: Помен за 185 жртава усташког масакра
ГАЦКО, 28. ЈУНА /СРНА/ – У манастиру Светог кнеза Лазара у селу Придворице код Гацка данас је служена света литургија и помен за 185 мјештана села које су прије 80 година убиле усташе. Предсједник СПС-а Горан Селак присуствовао је помену и поручио да оно што се догодио 1942. године не…
Политика, 24. 6. 2022, Око соколово и Калетинац коначно на мапи света
У Калетинцу код Гаџиног Хана реконструисана кућа Драгутина Матића, борца са Солунског фронта и легендарног извидника у Првом светском рату чија је фотографија обишла свет НИШ – У селу Калетинац у општини Гаџин Хан, у Заплању и недалеко од Ниша, данас је свечано отворен Спомен дом Драгутина Матића, познатијег као…
Глас Српске, 25. 6. 2022, Обиљежавање јунског устанка у селу Трусина код Берковића
У селу Горња Трусина у недјељу, 26. јуна биће обиљежена 81 година од када су храбри невесињски устаници под командом поручника Краљеве гарде Крсте Ђерића спријечили усташе да изврше масовни покољ у невесињском крају. Код спомен обиљежја у 11:30 часова биће одржан помен устаницима и цивилним жртвама и положено цвијеће.…
Не заборављамо – Памтимо
Моја Херцеговина, 2. 2. 2017, Пренесене мошти пострадалих мученика: Служен парастос српским новомученицима из села Горње Храсно
ГОРЊЕ ХРАСНО – Данас је, у селу Горње Храсно, епископ захумско-херцеговачки Григорије, уз саслужење пароха чапљинског Марка Гојачића и пароха метковачког Бориса Чоловића, служио Свету архијерејску литургију и парастос српским новомученицима из села Горње Храсно, пострадалим 1941. године.
Том приликом обављен је и пренос моштију пострадалих мученика у новоизграђену спомен костурницу, покрај порушене цркве Св. Јована.
У Светом писму, браћо и сестре, има једна чудесна ријеч, чудесног и славног Бога Исуса Христа, богочовјека који каже: не бојте се оних који могу убити тијело а не могу убити душу[...]
СРНА, 4. 5. 2024, Логор Оџак: Трауме које се не заборављају
Срби са подручја општине Оџак 8. маја обиљежиће 32 године од како су били заточени у логоре у том мјесту и подвргнути разним методама мучења и сексуалном злостављању, за шта је 11 њихових мучитеља осуђено на укупно 85,6 година затвора, а четворица оптужених су недоступна правосуђу БиХ.
Ријеч је о бившим припадницима 102. бригаде Хрватског вијећа одбране.
Силовано је 60 Српкиња, најмлађа је била дјевојчица од десет година. По изласку из казамата преживјели су свједочили пред истражним органима о торутурама које су доживјели. Најпотреснија су свједочења од силовањима.
Једна од силованих[...]
Срна, 28.8.2015, Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину
БИЈЕЉИНА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.
Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва "Пребиловци", каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко /15 година/, Стоја /10 година/, Наста, Цвија, Даница, Славко /осам година/ и Анђелко /осам година/.
Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица /четири године/, Мара, Миленко /осам година/, Миленка /шест година/, Љубица /двије године/, Даница, Бра[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2014, Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ко су писци који су пре седам деценија брутално уклоњени из књижевног живота (3). Најмлађи члан Младе Босне, Јездимир Дангић, прешао пут од левичара до ратног злочинца.
ПОД којим околностима и са којим намерама је Јездимир Дангић (1897-1947) преговарао са немачким окупатором, али и са истакнутим представницима партизанског покрета? Да ли је као вођа четничког покрета у источној Босни за неколико месеци окрвавио руке, како му је приписано, због чега је стрељан као ратни злочинац? На ова питања тек би требало да одговоре непристрасни историчари. Извесно је да је иза себе оставио обимом мало, [...]
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој "Коридора живота": Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој "Коридора живота" у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године
Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске снаге у потпуности одсекле српске крајине од матице Србије и као таоце држале више стотина хиљада Срба, говоре за РТ Балкан учесници пробоја коридора кроз Посавину.
"Бањалучка регија, Западна Славонија, Кордун, Банија, Книнска Крајина, све је дошло у позицију 'заглављеног лифта'. Св[...]
