За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 23. 6. 2022, Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике
Све што је доживео због реченице „Срби су небески народ” је зато што је неко погрешно интерпретирао у јавности пресекавши је на пола. Цела реченица је тачно гласила: „Срби су небески народ, изабран за патњу” О значајном опусу овог ствараоца сведочи монографија аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића…
Политика, 23. 6. 2023, Србин у оку освајача
Стотину година после Великог рата наше Министарство културе омогућило је штампање збирке фотографија непријатељског официра Хинека Долежала из Моравске Чачак – Мада ратну историју пишу победници, увек је мудро завирити и међу записе настале на другој страни фронта. Тако је ових дана светлост угледала велика збирка фотографија Хинека Долежала…
Вечерње новости, 23. 6. 2022, Сећање на страхоте логора: Удружење норвешко-српског пријатељства бележи 80 годна страдања [Мапа]
У ОРГАНИЗАЦИЈИ удружење норвешког-српског пријатељства у Мосјону данас је обележено 80 година од страдања логораша који су послати у смрт за време Другог светског рата у норвешким логорима. Венце на спомнике у Коргену и Осену пололожил су амбасадор Републике Србије Драган Петровић, смбасадар Републике Босне и Херцеговине Бакир Садовић, као…
СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]
ПРИЈЕДОР – Стручним скупом „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022″, сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка „Козара“ Божидар Николетић. Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари…
ИН4С, 22. 6. 2022, „Удри Србина сјекиром по глави – никоме одговарати нећеш“
Почетком маја 1941. године мучен је, па убијен епископ бањалучки Платон (световно име Миливоје Јовановић). Заједно с њим убијен је и Душан Суботић, архијерејски намјесник из Босанске Градишке Прота Даниловић је прва позната жртва геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској са подручја Приједора. Иако је прије рата имао добре…
Историјски архив Београда, 22. 6. 2022, Наталија Аранђеловић, Дневник 1915–1918.
Дневник Наталије Аранђеловић, Београђанке, супруге Николе Ј. Аранђеловића, српског официра редак је и вредан документ који сведочи о ратној свакодневници и преживљавању породице у мучним годинама окупације Србије 1915–1918. Осим о догађајима који су се одвијали у граду и информацијама које су стизале са удаљених фронтова, Наталија пише и о… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 29. 04. 2023, У понедјељак обиљежавање 28 година од злочина над Србима у Западној Славонији
У Градишци и Београду у понедјељак, 1. маја, биће обиљежено 28 година од страдања Срба у Хрватској у злочиначкој акцији "Бљесак", којом је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
У Градишци ће бити служен парастос, положени вијенци и цвијеће, а предвиђено је и обраћањем званични код спомен обиљежја, с почетком у 10.30 часова, док ће у Београду у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Светог Марка и положено цвијеће у Ташмајданском парку на спомен плочу страдалим [...]
![РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20444-350x200-no.jpg)
РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]
У Уједињеним нацијама одржан је панел "Ми говоримо, јер они не могу - гласови који се чују", на којем су говорили Срби који су доживели или су били сведоци злочина у претходним деценијама.
Вучић: Дубоко сам дирнут сведочењима, позивам вас да не гласате за резолуцију
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је дубоко дирнут сведочењима која је чуо и захвалио се свим жртвама на томе што су се обратиле на данашњем панелу.
"Ово је само група људи која живи у САД. Нисмо довели стотине и хиљаде људи српског порекла из Босне и Србије. Хтели смо само да покашемо свим државама чланицам[...]
Искра, 17. 10. 2023, Радомир Павловић: У Буљиму код Кравице спомен плоча Јездимиру Дангићу
У недељу 15. октобра 2023. године у Буљиму код Кравице у родном мјесту Јездимира и његовог оца Саве Дангића освештана је спомен плоча Јездимиру Дангићу.
Након откривања спомен плоче у коме је учествовала борачка организација из Братунца и удружење Источна aлтернатива из Братунца те бројна удружења, одборници и гости из окружења и Србије, одржан је Парастос који је водио кравички парох.
После парастоса положено је цвијеће а историјски час о лику и дјелу Јездимира Дангића држао је историчар Стефан Милосављевић из Удружења Мост. Удружење Мост поклонило је Удружењу Источна алтернатива књиге [...]
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу)
рича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених у борбама, што окићених Обилићевим медаљама.
Но, ратови нису били врхунац животних искушења, он је почео да се назире у немачком заробљеништву у време Другог светског рата, да би кулминирао по повратку у тада Титову Југославију.
Ону, у којој су сви били једнаки а само понеки једнакији. То д[...]
Глас Српске, 28. 1. 2024, Михаилo Маџаревић - Ратник ком су се дивили српски краљеви
Ако је неко сумњао да се може за мање од деценије стићи од чина поднаредника до официрског чина мајора, разувјериће га блистави борбени пут српског официра Михаила Мике Маџаревића у ратовима од 1912. до 1918. Та прекоредна унапређења не стече нагињући се над ђенералштабне мапе у некој команди, већ газећи крв до кољена и нудећи без задршке и своју главу на олтар отаџбине.
ве те звјездице и златне еполете лично су му давали српски краљ, па престолонасљедник, те војвода Мишић. А највише ордење на самом попришту великани су лично скидали са својих долама и качили на његове груди, гдје су на крају[...]
