Вести, 3.5.2018, „Иконе“ Великог рата

Краљ Петар на Морави, разгледница Фото: Из архиве НБС,Ратни албум 1912-1915.
Аутор: Риста Марјановић

У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба „Немојте нас заборавити“ на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и догађаје испричане његовим фотографијама.

Марјановић је снимао догађаје од почетка рата, одлазак на бојиште, прогон српског становништва из Посавине, Јадра, Рађевине, посебно око његовог завичајног Шапца, као и Церску и Колубарску битку, повлачење преко Косова и Метохије,  Албаније, боравак српских војника на Крфу, крај рата и улазак српске војске у ослобођене градове.

На себе је посебну пажњу скренуо 1916. на савезничкој изложби ратне фотографије у павиљону Марсан музеја Лувр. Француски новинар Пол Дибоше тада је Марјановићеве фотографије назвао „иконографијом српског народа“.  Ова изложба је наредне године отворена у Лондону, а биле су изложене фотографије о биткама на Церу, Дрини и Колубари, и зверствима аустроугарских војника у Подрињу. Изложба је пренета у Њујорк и била је међу најпосећенијим културно-историјским манифестацијама.

– Риста Марјановић је Шапчанин, рођен 1885. године, а после школовања у Београду, Бечу и Берлину, одлази у Париз где постаје уредник за илустрације листа „Њујорк Хералд“ за Европу. У Србију је дошао 1912. на позив Српске владе где је постао дописник Врховне команде и до ослобођења објективом од заборава чувао све значајне догађаје до ослобођења. Овде је изложен материјал који је био и на великој савезничкој изложби у Лувру, а онда у Лондону и Њујорку. Тадашњи, а и данашњи стручњаци, његове радове оцењују као изузетно значајне, као историјска документа, али и фотографију која може да комуницира са савременим посматрачем. Имао је таленат да буде у центру збивања па се на неким фотографијама виде и експлозије – казао је на отварању аутор изложбе Бранислав Станковић из Народног музеја Шабац.

Збирка под заштитом државе

Према речима кустоса Музеја Јадра историчара Горана Вилића, Марјановићеву збирку од 1912. до 1918. чине 8.542 фото-негатива који су каталошки обрађени, тематски разврстани и распоређени по хронологији фотографисања, а она је проглашена за културно добро и стављена је под заштиту државе.

Организатори изложбе, која траје до 7. маја, и на којој је изложено око 50 Марјановићевих фотографија, су Народни Музеј Шапца и Музеј града Новог Сада, а домаћин лознички Центар за културу „Вук Караџић“.

Његови сачувани негативи и фотографије, уз податке где су и када снимљени, својеврсна су илустрована историја Првог светског рата. Како је речено, за данашње генерације ове фотографије представљају историјско сведочанство једног времена и допринеле су да се у великој мери европска јавност упозна са трагичном судбином српског народа и српске војске током Великог рата. Фотоапарат није испуштао ни током Другог светског рата када је такође објективом бележио догађаје, а после ослобођења радио је у агенцији Танјуг.

За свој рад је највеће признање – Екселенција југословенске фотографије добио 1965, четири године пре смрти, од Удружења професионалних фото и филмских радника и то је највеће признање у домену југословенске фотографије. Он је први српски фоторепортер, присуствовао је многим важним догађајима које је овековечио својим апаратом, првим летовима браће Рајт, крунисању Петра Првог Карађорђевића, спортским такмичењима…

Ђ. Јанковић – Вести