За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 3.10.2021, Дарко Момић: Јунаштво се зове Милан Тепић
Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић посљедњи је народни херој бивше СФРЈ и без обзира на то што институционално можда и нема статус какав заслужује ни у Србији, ни у Српској, он се својим чином уписао у историју, уткао у колективну свијест српског народа и постао дио његове слободарске традиције.…
Глас Српске, РТС, 3.10.2021, Обиљежен дан сјећања на страдале у Јајинцима
Премијер Србије Ана Брнабић рекла је данас на обиљежавању Дана сјећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у Јајинцима у Другом свјетском рату да друштво и у будућности одлучно мора да се бори против сваког облика фашизма. Поводом Дана сјећања у јајиначком Спомен-парку одата је почаст настрадалима и положени вијенци…
Искра, 30. 9. 2021, Владимир Умељић: Против заборава: Титов „Милосрдни анђео“за Србе
Зашто се у наслову налази овај еуфемизам „НАТО-демократија“ из времена напада на остатак српских земаља („Милосрдни анђео“) 1999? Први разлог је јер је Тито масовно и немилосрдно уништавао Србе а други јер је и Тито тада радио – као и НАТО данас – на „промени свести“ у Срба. И –…
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу. Овог септембра навршава се осамдесета годишњица…
Блиц, РТС, 29.09.2021, Стојадин Мирковић имао је само 19 година када је јуначки положио свој живот уз мајора Тепића “Отишли верујући да част и заклетва нису само речи”
Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке,…
Спутњик, 29.9.2021, САНУ о Косову: То је творевина окупатора – отцепљење супротно међународном праву
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука. У САНУ је данас одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига Сецесија са становишта унутрашњег и међународног…
Не заборављамо – Памтимо
![РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18739-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]
У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела
Био је то најмасовнији покољ Срба у НДХ у једном дану. Од јутарњих сати 7. фебруара 1942. до раног поподнева, без и једног метка, ножевима, маљевима, крамповима побијено је 2.315 Срба, међу њима је било и 551 дете.
Пред сведочењима ретких преживелих, пред исписаним редовима препуним невиђене мржње, бестијалности, бесрамности, и 82 године касније стаје памет.
На данашњи дан, да се не заборави, 7. фебруара 1942, уст[...]
Вечерње новости, 18.4.2016, Гацко: Отворена књига са 382 имена
У Гацку је освештан централни споменик српским жртвама с подручја Коњица
ГАЦКО - У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату.
На споменику који је у облику отворене књиге, уклесана су имена 382 предратна становника Коњица, међу којима је било и деце од пет и старица од 90 година. Овај знамен страдалим коњичким Србима, који је изграђен добровољним прилозима прогнаних и избеглих Срба из ове општине, откри[...]
Вечерње новости, 11.11.2021, Војвода Воја Танкосић, страх и трепет за српске непријатеље
Славни мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) није дочекао крај Првог светског рата, преминуо је од последица рањавања, у Трстенику новембра 1915. године.
Недавно је у Новом Саду (у Кисачу) откривена биста једног од најинтригантнијих српских официра у историји, истакнутог учесника кључних историјских дешавања у Краљевини, активног члана Народне одбране, једног од оснивача Црне руке, који је командовао стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. и водио невероватно успешну мрежу српских шпијуна на Балкану, као човек од највећег Аписовог поверења.
Корени Црне руке
- Ниј[...]
ИН4С, 26.5.2024, Битка за Паштрик – На данашњи дан пре 25 година
Двадест пет година је од почетка битке на Паштрику, која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, вештине, храбрости и победе, али и страдања младих војника за отаџбину.
Операција Стрела односно Битка на Паштрику је била агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава УЧК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подруч[...]
РТС, 27. 4. 2025, Годишњица НАТО бомбардовања Сурдулице, 26 година касније
На данашњи дан, пре 26 година, НАТО авиони бомбардовали су центар Сурдулице. Убијено је најмање 20 цивила, међу њима дванаесторо деце, а више од 200 људи је повређено. Срушено је или оштећено више од 500 кућа.
На Сурдулицу је 27. априла 1999. године пало 14 пројектила. НАТО агресори су гађали најгушће насељени део варошице, Чубрине ливаде, као и насеље Пискавице на истоку града, док је Улица Змај Јовина разорена.
НАТО је сутрадан званично саопштио да је успешно погодио касарну у Сурдулици, а како је тада речено, тврдња да су цивили намерно гађани је лаж.
Портпарол Алијансе Џејмс Шеј и[...]
