За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6. 6. 2021, Нема мушке труднице, ни женског епископа – ауторски текст проф. Драгољуба Петровића, поводом родне равноправности
ВАЗДА сам мислио да су жене боља половина људске врсте. И тај суд заснивао на простој чињеници: жена може све што и мушкарац, али мушкарац не може све што може жена. И на томе је, коначно, заснован и највиши природни поредак. И тај је поредак сваковрсно уписан у људску генетску…
Глас Српске, 5. 6. 2021, Иванишевић: Исламски свијет третира БиХ као “Европски калифат”
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић истакао је да је у више наврата уочио да се у исламском свијету БиХ третира као “европски калифат”. Иванишевић истиче да је Алија Изетбеговић самосталност БиХ, коју је ова бивша југословенска република стекла резолуцијом Савјета безбједности УН,…
СРНА, 4. 6. 2021, Агресивно урушавање српског језика наметањем закона о родној равноправности
ДОБОЈ, 4. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика при Српској академији наука и уметности Срето Танасић упозорио је да је наметање закона о родној равноправности агресиван процес да се у потпуности уруши српски језик, који је основа културног и националног идентитета Срба. Танасић је у изјави Срни…
РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас је пред капелом над Корићком јамом, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, служио заупокојену литургију поводом 80 година од мученичког страдања српског народа из Корита и околних села. У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића…
Курир.рс, 30.5.2021, Зоран Шапоњић: Стари Брод – Девојке су пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Нигде се врисак окамењене мајке не чује као на Старом Броду! Проломи се брдима изнад Дрине, стигне га други, врисак окамењеног оца који својим окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу! Нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини. Овде је легенда истина – 326…
Време, 26. 5. 2021, Баштина на Косову: Једна сачувана и многе које нису
Прошлог петка Приштина је писала Унеску захтевајући да са листе угрожене баштине уклони четири православна споменика, те да се српска страна као одговорна држава уклони а уместо ње постави косовска. Овдашња јавност и државни и црквени званичници, осудили су овакав захтев. Овог уторка оскрнављена је црква Свете Петке у Косовској…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 19. 11. 2023, Јабука га извела из Јасеновца, лажна рођака спасла од смрти
Панте Ђорђић (89) је два месеца по доласку у логор смрти добио дизентерију и пребачен је у болницу у Загреб, док су његова мајка и петогодишњи брат тамо убијени
„У сан ми још увек дође мајка. Стоји крај огњишта и у дрвеним наћвама меси хлеб. Смеши ми се. Нисам је заборавио иако је прошло више од осамдесет година како је страдала у Јасеновцу. Последњи пут када сам је видео у логору који сам преживео само чудом”, прича осамдесетдеветогодишњи Панте Ђорђић који је рођен у Горњим Подградцима код Босанске Градишке. Он је једно од малобројне поткозарачке деце која су преживела страхоте Јасеновца. [...]
СРНА, 5. 5. 2025, Хрватски усташки покољ 12 дјечака у Гређанима код Окучана
У Гређанима код Окучана у Западној Славонији усташе су 8. маја 1944. године извршиле покољ 12 српских дјечака из тог села који су чували стоку у пољу, а злочини над Србима овог краја поновљени су почетком маја деведесетих година прошлог вијека у операцији Хрватске војске и полиције "Бљесак".
Током Другог свјетског рата усташе су неколико стотина мјештана, укљућујући старце, жене и дјецу из села Гређани, Човац и Врбовљани, присилно одвели у концентрационе логоре Јасеновац, Стару Градишку, те у Млаку и Уштицу, из којих се већина никада није вратила.
Прије протеклог рата деведесетих година [...]
Вечерње новости, 16. 8. 2015, Иван Миладиновић: Јуриш на Дедиње
Шта се заправо десило крајем лета 1944, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Грабеж пробраних партијаца није допринео угледу нове власти
У СРБИЈИ има једна изрека "Још није време, још није време - е, а сад је касно". И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји од Другог светског рата па до данас. Пропуштене су многобројне прилике, док су још били живи актери многих спорних дешавања, да се прецизно и објективно реконструише прошлост. Иначе, процес демистификовања и преиспитивања историје увек је болан и носи ризик нових друштвених подела.
Шта се заправо десило к[...]
СРНА, 20. 3. 2025, Служен помен најмлађем одликованом борцу Споменку Гостићу
У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 32 године на озренско-маглајском ратишту.
Протојереј-ставрофор Јован Михајловић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима и херојима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату јер су дали оно највредније што су имали за Републику Српску.
"Молитвено се сјећамо храброг најмлађег војника Споменка Гостића који невино пострада и живот свој даде бранећи вјеру нашу првенствено,[...]
ИН4С, 31. 1. 2024, Драган Р. Млађеновић: Спрем’те се четници – силна ће борба да буде
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.
У књизи „Српска револуционарна организација – комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903–1912“ (Београд, 1998) српски национални радник Стеван Симић (Кратово, 1882 – Скопље, 1962), излаже сажету историју првих четничких акција у борби за ослобођење и заштиту Старе и Јужне Србије од турског, буга[...]
