За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13. 3. 2022, ПОКРШТАВАЊЕ СРБА ВАТИКАН ЗАБЕЛЕЖИО У ДОКУМЕНТИМА: 390 списа о унијаћењу Срба угледало светло дана захваљујући САНУ и Архиву Војводине
ПЕТОГ децембра 1621. лета Господњег римокатолички свештеник Пасквалин извештава у писму Ватикану да је крстио Николу Копчића „муслимана из Босне“, старог 17 година, а 25. октобра 1623. скадарски бискуп Доминик Андриаши шаље „радосну обавест“ Светој столици да је превео у римокатоличку веру 305 православаца. Ово су само прва два од…
Вести, 12. 3. 2022, Богаташ у служби народа
Милош Савчић је авангардна личност у историји грађевинарства Србије, јер је први употребио армирани бетон, изградио је и прву парну стругару (“Тара” у Београду), а, како је забележено, био је непревазиђен у обезбеђивању социјалних услова онима који су код њега радили. Сматран је једним од најбогатијих Европљана свога времена (11.… Вести, 7. 3. 2022, Цикоте: Стрељано 450 људи за три сата [Мапа]
Осам деценија после трагичног догађаја у јадарском селу Цикоте код Лознице, страдали сељани добили су спомен-обележје које ће подсећати на један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату. Ово село су 19. октобра 1941. немачки војници спалили, а за мање од три сата убили око 450…
Политика, 3. 3. 2022, Саво Штрбац: Живот у непреболу
У „Веритасу” се залажемо за принцип да свака жртва мора да има име и често сам у јавним наступима позивао све грађане да провере да ли су њихови страдали рођаци у Другом светском рату уведени у тај попис, па ако нису да попуне упитник Музеја жртава геноцида како би били…
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава. Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића,…
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“. Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок“, одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу. Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
Вести, 9. 10. 2023, На данашњи дан: Дан кад је убијена прва Југославија
Краљ Александар Ујединитељ, творац Југославије, главнокомандујући Србије у победничким ратовима од 1912. до 1918. убијен је на данашњи дан 1934. године.
Син краља Петра Карађорђевића и Љубице Петровић, познате као Зорка, рођен је у Цетињу 16. (односно 4. по јулијанском календару) децембра 1888. Кнез Петар син кнеза Александра, унук Карађорђев, налазио се у то време у изгнанству пошто су Србијом владали Обреновићи.
Александар је био другорођени син кнеза, потоњег краља Петра.
По Мајском преврату маја/јуна 1903. уследила је промена односно повратак на власт куће Карађорђевић. Потомци во[...]
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској "најскупљој цигли на свету", на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на друкчијем осветљавању "најскупље цигле на свету"
Потпуно изван актуелне тензије са Хрватском око културног блага Српске православне цркве, које Хрватска силно жели да чува у "привременим" депоима јер је порушила православне храмове који су га чували, један антич[...]
![Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17192-350x200-no.jpg)
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
"Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли ..." - тако је регент Александар Карађорђевић отпочео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Т[...]
Митровица.инфо, 16. 7. 2021, Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему
Марта те 1944. године, 13. СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама.
У послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и које је Хитлер сматрао својом СС елитом, а Хрвати их својатали називајући их цвећем, за које је Хајнрих Химлер желео да понесу војничку традицију старих аустријских пукова из Босне, редом претресали сеоске куће, убијали све што им је дошло надохват руку, мушкарце живе палили у бурадима, ухваће[...]
